Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Ко може да исприча сва његова силна дела,
ко да искаже све хвале о њему?
3 Благо онима који се држе правде,
који у свако доба чине што је право.
4 Сети ме се, ГОСПОДЕ,
кад свом народу покажеш наклоност.
У помоћ ми притекни својим спасењем,
5 да видим благостање твојих изабраних,
да се радујем с твојим народом,
да се твојим поседом хвалим.
6 Згрешили смо као наши праоци,
чинили зло и поступали опако.
7 Када су наши праоци били у Египту,
твоја чудесна дела нису разумели.
Нису се сећали многобројних дела твоје љубави,
па се побунише крај мора, Црвеног мора.
8 Али он их спасе свога Имена ради,
да обзнани своју силу.
9 Он запрети Црвеном мору,
и оно пресуши,
кроз дубине их проведе као кроз пустињу.
10 Он их спасе из руку онога ко их мрзи,
откупи их из руку непријатељевих.
11 Воде прекрише њихове душмане,
ни један једини не остаде жив.
12 Тада повероваше његовим речима
и хвалоспев му отпеваше.
13 Али брзо су заборавили његова дела
и нису чекали његов савет.
14 Пожуди су се предали у пустињи,
Бога искушавали у пустолини.
15 Он им даде оно што су тражили,
али им посла и опаку болест.
16 У табору почеше да завиде
Мојсију и Аарону, светоме ГОСПОДЊЕМ.
17 Земља се отвори и прогута Датана
и Авирамове следбенике прекри.
18 Огањ плану међу њиховим следбеницима,
пламен сажеже опаке.
19 Код Хорева направише теле,
па су се ливеном лику клањали.
20 Тако су своју Славу
заменили ликом вола, који једе траву.
21 Заборавили су Бога, који их је спасао,
који је велика дела учинио у Египту,
22 чудесна дела у Хамовој земљи
и страхотна дела крај Црвеног мора.
23 Зато он рече да ће их истребити.
Али Мојсије, његов изабраник,
стаде пред њега да његов гнев одврати,
да их не затре.
24 Потом презреше земљу пожељну,
његовој речи не повероваше.
25 Гунђали су у својим шаторима,
глас ГОСПОДЊИ нису слушали.
26 Зато им се подигнуте руке заклео
да ће мртви попадати по пустињи,
27 да ће им потомци пасти међу народе
и да ће их раштркати по земљама.
28 Везали су се за Ваала Пеорског
и јели жртве принете мртвима[a].
29 Својим делима разгневише ГОСПОДА,
и помор изби међу њима.
30 Тада устаде Пинхас, па је посредовао,
и помор престаде.
31 То му се урачуна у праведност
за сва поколења довека.
32 Разјарише га крај водâ Мериве,
па Мојсија задеси невоља због њих:
33 пошто су му огорчили дух,
он несмотрене речи изговори.
34 Не затреше народе
као што им је ГОСПОД заповедио,
35 него се измешаше с незнабошцима
и научише да чине исто што и они.
36 Служили су њиховим идолима,
који им постадоше замка.
37 Своје синове и кћери
жртвовали су демонима.
38 Недужну крв су проливали,
крв својих синова и кћери,
жртвујући их ханаанским идолима,
и земља се оскврнави крвљу.
39 Тако су се каљали својим поступцима
и постали неверни због својих дела.
40 Зато ГОСПОД плану гневом на свој народ
и његов посед му се згади.
41 Предаде их у руке незнабошцима,
па над њима завладаше они што их мрзе.
42 Потлачише их непријатељи
и својој власти их подвргоше.
43 Много их је пута избављао,
а они су и даље бунтовне науме ковали
и све дубље тонули у грех.
44 Али он погледа на њихову невољу
када је чуо њихов вапај
45 и ради њих се сети свога Савеза.
Сажали се због своје велике љубави
46 и учини да се на њих сажале
сви који су их засужњили.
47 Спаси нас, ГОСПОДЕ, Боже наш,
и сабери нас између незнабожаца,
да твом светом Имену захваљујемо
и да се хвалама теби поносимо.
48 Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
заувек и довека.
Нека сав народ каже: »Амин!«
Алилуја!
17 Самуило сазва израелски народ пред ГОСПОДА у Мицпу, 18 па им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Ја сам Израел извео из Египта и избавио вас из руку Египћана и из руку свих царстава која су вас угњетавала. 19 Али ви сте сада одбацили свога Бога, који вас спасава од свих несрећа и невоља. Рекли сте: »Не, постави над нама цара!« Зато се сада постројте пред ГОСПОДОМ по својим племенима и братствима.‘«
20 Онда Самуило нареди да приступе сва Израелова племена, и би изабрано Венијаминово племе. 21 Потом нареди да приступи Венијаминово племе по својим братствима, и би изабрано Матријево братство, а из њега Саул син Кисов. Али када су га потражили, нису могли да га нађу.
22 Стога упиташе ГОСПОДА: »Да ли је тај дошао овамо?«
А ГОСПОД одговори: »Ено се крије међу залихама.«
23 Они отрчаше и изведоше га оданде, и он стаде међу народ, за главу виши од свих осталих.
24 Тада Самуило рече народу: »Видите ли човека кога је ГОСПОД изабрао? Нема му равна у целом народу!«
А народ повика: »Живео цар!«
25 Самуило објасни народу права и дужности цара, па их записа на свитак, који положи пред ГОСПОДА[a]. Потом посла сав народ кући.
26 И Саул оде кући, у Гиву, а с њим пођоше и неки врсни људи чије је срце Бог дотакао.
27 Али неки погани људи рекоше: »Како нас овај може спасти?«
И пошто су га презирали, не донеше му никакве дарове. А Саул им то оћута.
44 »Наши праоци су у пустињи имали Шатор Сведочанства, направљен онако како је заповедио Онај који је рекао Мојсију да га направи према узору који је видео. 45 Наши праоци су га примили и, предвођени Исусом Навином, унели га у земљу незнабожаца које је Бог истерао пред њима. Тако је било све до Давида, 46 који је уживао Божију наклоност. Он је молио да нађе боравиште за Бога Јаковљевог[a], 47 али му је тек Соломон саградио Дом.
48 »Свевишњи, међутим, не живи у рукотворинама. Као што каже пророк:
49 »‚Небо ми је престо,
а земља подножје мојим ногама.
Какву ћете ми кућу саградити,
говори Господ,
или где је место мога починка?
50 Зар није моја рука све ово начинила?‘(A)
51 »Ви тврдоглави и непокорни[b]! Увек се противите Светоме Духу! Исти сте као ваши праоци! 52 Којег пророка нису ваши праоци прогонили? Чак су и убили оне који су предсказали долазак Праведника. Њега сте сада издали и убили ви, 53 који сте преко анђелâ примили Закон, али му се нисте покорили.«
Стефанова смрт
54 Када су они то чули, силно се разљутише и почеше да шкргућу зубима на њега.
55 А он, пун Светога Духа, загледа се у небо и виде Божију славу и Исуса како стоји Богу здесна, 56 па рече: »Ево, гледам небеса отворена и Сина човечијега како стоји Богу здесна.«
57 Али они почеше да вичу из свега гласа, запушише уши, па сложно навалише на њега. 58 Онда га одвукоше из града и засуше камењем. А сведоци одложише своју одећу код ногу младића који се звао Савле.
59 Док су га засипали камењем, Стефан повика: »Господе Исусе, прими мој дух.«
60 Онда паде на колена и повика из свега гласа: »Господе, не узми им ово за грех!«
И када је то рекао, умре[c].
8 А Савле је одобравао његово убиство.
Савле прогони Цркву
Тога дана поче велико прогањање цркве у Јерусалиму. Сви се, осим апостолâ, распршише по јудејским и самаријским крајевима.
52 Тада рече онима који су дошли да га ухвате – првосвештеницима, заповедницима храмске страже и старешинама: »Изашли сте с мачевима и тољагама, као на неког разбојника. 53 Сваки дан сам био с вама у Храму, и нисте ме ухватили. Али ово је ваше време – када влада тама.«
Петар се одриче Исуса
(Мт 26,57-58, 69-75; Мк 14,53-54, 66-72; Јн 18,12-18, 25-27)
54 Тада га ухватише, одведоше и уведоше у првосвештеникову кућу. А Петар је ишао за њима на одстојању. 55 Када су наложили ватру насред дворишта и сели заједно, и Петар седе међу њих.
56 Једна слушкиња га угледа како седи код ватре, па га загледа и рече: »И овај је био с њим!«
57 Али он порече говорећи: »Не познајем га, жено.«
58 Мало после га угледа један, па рече: »И ти си један од њих!«
А Петар рече: »Човече, нисам.«
59 Када је прошао отприлике један сат, један други одлучно изјави: »Овај је заиста био с њим, јер је Галилејац.«
60 А Петар рече: »Човече, не знам о чему говориш.«
И управо тада, док је он још говорио, огласи се петао. 61 Господ се окрену и погледа Петра и Петар се сети речи које је Господ изговорио: »Пре него што се петао данас огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, 62 па изађе напоље и горко заплака.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International