Book of Common Prayer
33 Он реке претвори у пустињу
и изворе воде у жедну земљу,
34 земљу плодну у слану пустолину
због опакости њених житеља.
35 Он пустињу претвори у језера
и суву земљу у изворе воде.
36 Тамо насели гладне,
и они подигоше град да се у њему настане.
37 Засејаше њиве и посадише винограде,
који им обилну летину родише.
38 Он их благослови,
па се силно намножише.
Он не даде да се смањи број њихове стоке.
39 А онда им се смањио број и били су понижени
тлачењем, несрећом и тугом.
40 Онај који презир излива на владаре
учини да пустим беспућем лутају.
41 Али он убоге диже из беде
и породице им умножи као стада.
42 Честити то виде и радују се,
а сви неправедни умукнуће.
43 Ко је мудар, нека се тога држи
и нека увиди љубав ГОСПОДЊУ.
Песма. Псалам Давидов.
1 Срце ми је постојано, Боже.
Певаћу и свирати свим својим бићем.
2 Пробудите се, харфо и лиро!
Зору ћу пробудити!
3 Захваљиваћу ти међу народима, ГОСПОДЕ,
псалме ти певати пред народностима.
4 Јер, љубав твоја од небеса је виша,
твоја верност до облакâ досеже.
5 Нека си узвишен над небесима, Боже,
и твоја слава над свом земљом.
6 Спаси десницом својом и услиши ме,
да се твоји миљеници избаве.
7 Бог рече у свом светилишту:
»Победићу. Сихем ћу разделити
и долину Сукот размерити.
8 Мој је Гилад, мој Манасија,
Ефрем ми је шлем, Јуда моје жезло.
9 Моав ће ми бити умиваоник,
на Едом ћу бацити своју сандалу,
над Филистејом клицати као победник.«
10 Ко ће ме увести у град утврђен?
Ко ће ме одвести у Едом?
11 Зар нећеш ти, Боже, који нас одбаци,
ти, Боже, који с нашим војскама више не излазиш?
12 Помози нам против душмана,
јер ништавна је људска помоћ.
13 С Богом ћемо силну снагу показати
и он ће згазити наше душмане.
1 Кличите од радости ГОСПОДУ, праведници!
Честитима приличи да му певају хвалоспев.
2 Захваљујте ГОСПОДУ лиром,
свирајте му на лири од десет жица.
3 Певајте му нову песму,
умилно свирајте и кличите од радости.
4 Јер, правична је реч ГОСПОДЊА
и поуздана су сва његова дела.
5 Он воли праведност и правду,
пуна је земља љубави ГОСПОДЊЕ.
6 Небеса су речју ГОСПОДЊОМ начињена,
све мноштво на њима дахом уста његових.
7 Он морске воде на куп сабире
и океан[a] ставља у спремишта.
8 Нека се сва земља боји ГОСПОДА,
нека сви житељи света страхују од њега.
9 Јер, он рече – и све постаде,
он заповеди – и све се појави.
10 ГОСПОД разбија науме незнабожаца,
спречава намере народâ.
11 А науми ГОСПОДЊИ остају довека,
намере његовог срца кроз сва поколења.
12 Благо народу чији Бог је ГОСПОД,
народу који је изабрао себи за посед.
13 ГОСПОД са неба гледа
и види све људе,
14 из свог пребивалишта
на све житеље земље мотри –
15 он који је свима саздао срце
и прониче сва њихова дела.
16 Не спасава цара мноштво његове војске,
не избавља ратника његова велика снага.
17 Узалуд се од коња надати избављењу,
не помаже његова велика снага да се умакне.
18 Очи ГОСПОДЊЕ на онима су који га се боје,
на онима који се у његову љубав уздају
19 да их избави од смрти
и одржи у животу у време глади.
20 Наша душа ГОСПОДА ишчекује,
он нам је помагач и штит.
21 У њему нам се радује срце,
јер се у његово свето Име уздамо.
22 Нека твоја љубав буде на нама, ГОСПОДЕ,
јер се у тебе уздамо.
15 А дан пре него што је Саул дошао, ГОСПОД је објавио Самуилу: 16 »Сутра у ово време послаћу ти једног човека из Венијаминове земље. Помажи га за владара над мојим народом Израелом. Он ће спасти мој народ из руку Филистејаца. Јер, видео сам невољу свога народа. Њихов вапај је допро до мене.«
17 Када је Самуило угледао Саула, ГОСПОД му рече: »То је човек о ком сам ти говорио. Он ће управљати мојим народом.«
18 Саул приђе Самуилу на капији и рече: »Кажи ми, молим те, где је видеочева кућа.«
19 »Ја сам тај виделац«, одврати Самуило. »Хајде преда мном на узвишицу. Данас ћеш са мном јести, а ујутро ћу ти рећи све што ти лежи на срцу и пустити те да идеш. 20 А што се тиче магарица које си изгубио пре три дана, не брини, нашли су их. Уосталом, ко је драгоцен Израелу ако не ти и сва твоја породица?«
21 А Саул одговори: »Али ја сам Венијаминовац, из најмањег Израеловог племена, а моје братство је најнезнатније од свих братстава Венијаминовог племена. Зашто ми, онда, овако говориш?«
22 Самуило тада уведе Саула и његовог слугу у собу и посади их у чело трпезе међу званицама, којих је било тридесетак.
23 Самуило рече кувару: »Донеси онај комад меса који сам ти дао и рекао ти да га ставиш на страну.«
24 Кувар узе бут и стави га пред Саула, коме Самуило рече: »Ево, пред тобом је оно што смо сачували. Једи, јер ово се чува за тебе баш за ову прилику још од кад сам рекао: ‚Позвао сам госте.‘«
Тако је Саул тога дана јео са Самуилом.
25 Када су са узвишице сишли у град, Саулу спремише лежај на крову куће.
26 Устадоше у зору, а Самуило довикну Саулу, који је био на крову: »Спреми се, па да те испратим на пут!«
Саул се спреми, па он и Самуило изађоше.
27 Када су дошли до краја града, Самуило рече Саулу: »Кажи слузи да иде напред, а ти стани начас овде, да ти пренесем Божију реч.«
Самуило помазује Саула
10 Тада Самуило извади посудицу с уљем, па је изли на Саулову главу, пољуби га и рече: »ГОСПОД те је помазао за владара над својим народом Израелом. Владаћеш над ГОСПОДЊИМ народом и избавити га из руку његових непријатеља око њега. А ово ће ти бити знак да те је ГОСПОД помазао за владара над својим поседом[a]:
30 »После четрдесет година, показао му се анђео у пламену горућег грма, у пустињи близу Синајске горе. 31 Када је Мојсије то видео, задивио се том призору. И док је прилазио да боље погледа, зачуо је Господњи глас: 32 ‚Ја сам Бог твојих праотаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев.‘(A) Мојсије је дрхтао од страха и није се усуђивао да дигне поглед.
33 »Тада му је Господ рекао: ‚Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле. 34 Видео сам потлаченост свога народа у Египту. Чуо сам његово роптање, па сам сишао да га избавим. А сад, хајде! Послаћу те у Египат.‘(B)
35 »Тог Мојсија, кога су они одбацили када су рекли: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију?‘(C) – баш њега је Бог, преко анђела који му се показао у грму, послао да буде и владар и избавитељ. 36 И он их је извео, чинећи чуда и знамења у Египту, на Црвеном мору и четрдесет година у пустињи.
37 »То је онај Мојсије који је рекао Израелцима: ‚Бог ће вам између ваших сународника подићи пророка као што сам ја.‘(D) 38 То је онај који је био на скупу у пустињи, са анђелом који му је говорио на Синајској гори и с нашим праоцима. Он је примио живе речи да их преда нама. 39 Али наши праоци нису хтели да му се покоре, него су га одбацили и у свом срцу се окренули Египту. 40 ‚Направи нам богове који ће ићи пред нама,‘ рекли су Аарону. ‚А што се тиче оног Мојсија, који нас је извео из Египта, не знамо шта му се догодило.‘(E) 41 И тих дана су направили теле и принели жртву том идолу, радујући се делима својих руку. 42 Али Бог се окренуо од њих и предао их да служе звездама[a], као што је записано у Књизи пророкâ:
»‚Да ли си ми приносио
клане и житне жртве
четрдесет година у пустињи,
народе Израелов?
43 Носили сте шатор Молохов
и звезду вашег бога Рефана,
идоле које сте направили
да им се клањате!
Зато ћу вас у изгнанство послати‘,
даље од Вавилона.(F)
Исус се моли на Маслинској гори
(Мт 26,36-46; Мк 14,32-42)
39 Потом се, по свом обичају, упути на Маслинску гору, а ученици пођоше за њим.
40 Када је стигао онамо, рече им: »Молите се, да не паднете у искушење.«
41 Онда се удаљи од њих колико се може добацити каменом, па клекну и помоли се, 42 говорећи: »Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене. Али нека не буде моја воља, него твоја.«
43 Тада му се појави анђео са неба, па га је снажио. 44 А када га је обузео смртни страх, још усрдније се молио и зној му је био као капље крви које падају на земљу.[a]
45 Када је устао од молитве и пришао ученицима, затече их како, изнурени жалошћу, спавају, 46 па их упита: »Зашто спавате? Устајте и молите се, да не паднете у искушење.«
Исус издан и ухваћен
(Мт 26,47-56; Мк 14,43-50; Јн 18,3-11)
47 Док је он још говорио, стиже народ предвођен једним од Дванаесторице – оним који се звао Јуда. Он приђе Исусу да га пољуби, 48 а Исус га упита: »Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечијега?«
49 Када су они око њега видели шта ће се десити, рекоше: »Господе, да ударимо мачем?«
50 И један од њих удари првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.
51 А Исус рече: »Доста с тим!« па дотаче оно ухо и зацели га.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International