Book of Common Prayer
Молитва сиромахова. Кад је занемоћао и излива своју јадиковку пред ГОСПОДОМ.
1 Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
и нека мој вапај дође до тебе.
2 Не криј своје лице
у дан моје невоље,
окрени своје ухо к мени.
Кад ти завапим, брзо ме услиши.
3 Јер, моји дани као дим нестају,
кости ми као жеравица горе.
4 Срце ми се као трава разболело и осушило,
хлеб свој заборављам да једем.
5 Због свога гласног јаукања
кост и кожа сам постао.
6 Сличан сам дивљој птици у пустињи,
сличан сови међу рушевинама.
7 Будан лежим,
сличан самотном врапцу на крову.
8 Непријатељи ме поваздан вређају,
ругаоци моје име користе као псовку.
9 Пепео једем као хлеб
и своје пиће мешам са сузама
10 због твога беса и срџбе,
јер ти ме подиже и одбаци.
11 Моји дани су као вечерња сенка
и као трава се сушим.
12 А ти, ГОСПОДЕ, остајеш на престолу довека
и спомен на тебе кроз сва поколења.
13 Устаћеш и сажалити се на Сион,
јер дошло је време, време одређено да му се смилујеш.
14 Јер, његово камење мило је твојим слугама
и жале његов прах.
15 Бојаће се народи Имена ГОСПОДЊЕГ,
сви цареви земаљски твоје Славе.
16 Јер, ГОСПОД ће опет саградити Сион
и показати се у својој Слави.
17 Осврнуће се на молитву убогих
и неће презрети њихову молбу.
18 Нека се ово запише за будући нараштај,
па ће хвалити ГОСПОДА народ што ће тек бити створен:
19 »ГОСПОД погледа из свог светилишта на висинама,
са небеса осмотри земљу
20 да чује роптање засужњених
и ослободи осуђене на смрт
21 да Име ГОСПОДЊЕ објављују на Сиону
и хвале му изричу у Јерусалиму
22 када се народи и царства окупе
да служе ГОСПОДУ.«
23 Сред животног пута снагу ми је скршио,
скратио дане мога живота.
24 Рекох: »Боже мој, не узми ме усред мојих дана!
Кроз сва поколења трају твоје године.
25 Давно си поставио темеље земљине
и небеса су твојих руку дело.
26 Ти остајеш, а они ће нестати,
сасвим се отрцати као одећа.
Као одело ћеш их променити,
и биће одбачени.
27 Али ти остајеш
и твојим годинама нема краја.
28 Деца твојих слугу живеће спокојно,
њихово потомство учврстиће се пред тобом.«
Књига пета
(Псалми 107-150)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Нека тако говоре откупљени ГОСПОДЊИ,
они које је из душманинове руке откупио
3 и сабрао их из земаља,
са истока и запада, са севера и југа.
4 Неки су лутали беспутном пустињом,
не налазећи град у ком би се настанили.
5 Били су гладни и жедни,
душа је клонула у њима.
6 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их избави из њихових недаћа.
7 Правим путем их поведе
до града где ће се настанити.
8 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
9 Јер, он напаја жедне
и гладне добрима сити.
10 Неки су седели у тами и сенци смрти,
јадом и гвожђем спутани,
11 јер су се против Божијих речи побунили
и презрели савете Свевишњега.
12 Зато их је мукотрпним радом унизио.
Посртали су, а никога да помогне.
13 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их спасе из њихових недаћа.
14 Изведе их из таме и сенке смрти
и раскиде њихове окове.
15 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
16 Јер, он разбија бронзане капије
и расеца гвоздене преворнице.
17 Неки су били безумни,
па испаштали због свог преступа и греха.
18 Свако јело гадило се њиховој души,
па се примакоше дверима смрти.
19 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их спасе из њихових недаћа.
20 Он своју реч посла, и исцели их
и избави од гроба.
21 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
22 Нека приносе жртве захвалнице
и радосним песмама о његовим делима причају.
23 Неки су се на море отиснули у лађама,
да на големим водама обављају посао.
24 И они су видели ГОСПОДЊА дела,
његова чудесна дела у дубинама.
25 Јер, он нареди, и вихор задува
и високо подиже таласе.
26 Они се подигоше до неба,
па се спустише до дубина –
храброст им се топила пред опасношћу.
27 Као пијанци су тетурали и посртали,
сва њихова вештина постаде бескорисна.
28 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их изведе из њихових недаћа.
29 Он стиша олују и таласи се смирише.
30 Они се обрадоваше што је настало затишје,
и он их одведе до жељене луке.
31 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
32 Нека га узвисују на скупу народа
и хвале на већу старешина.
Сусрет Самуила и Саула
9 У то време је живео један врло имућан човек из Венијаминовог племена по имену Кис син Авиела сина Церора сина Бехората сина Афиаховог. 2 Он је имао сина, лепог младића по имену Саул, коме међу Израелцима није било равна по лепоти – за главу је био виши од свих осталих.
3 Једном када су се изгубиле магарице Сауловог оца Киса, Кис рече Саулу: »Поведи са собом једног слугу, па се спреми и иди да тражиш магарице.«
4 Тако Саул прође кроз Ефремово горје и кроз подручје Шалише, али их не нађоше. Прођоше и кроз подручје Шаалима, али магарицâ није било ни тамо. Потом прође и кроз подручје Венијамина, али их ни ту не нађоше.
5 Када су стигли на подручје Цуфа, Саул рече оном слузи који је био с њим: »Хајде да се вратимо, јер ће мој отац престати да мисли на магарице, а почети да се брине за нас.«
6 Али слуга рече: »Ево у овом граду има један Божији човек, кога веома поштују. Што год каже, обистини се. Хајдемо тамо. Можда ће нам рећи којим путем да идемо.«
7 Саул упита слугу: »Ако одемо Божијем човеку, шта ћемо му дати? У врећама више нема хране, а немамо никакав поклон који бисмо му однели. Шта уопште имамо?«
8 Слуга одговори: »Ево ја имам четврт шекела[a] сребра. Даћу га Божијем човеку, и он ће нам рећи којим путем да идемо.«
9 Некада се у Израелу, када се ишло да се од Бога потражи савет, говорило: »Хајдемо видеоцу«, јер онога кога данас зову »пророк« некада су звали »виделац«.
10 »Добро кажеш«, рече Саул слузи. »Хајдемо.«
И кренуше ка граду у ком је био Божији човек.
11 Док су се пењали падином према граду, сретоше неке девојке које су изашле да захвате воде, па их упиташе: »Је ли виделац ту?«
12 »Јесте«, одговорише оне. »Ушао је мало пре вас. Само пожурите, јер је данас дошао у град пошто народ приноси клану жртву на узвишици. 13 Чим уђете у град, наћи ћете га пре него што се попне на узвишицу да једе. Званице неће почети да једу док он не дође, пошто мора да благослови жртву. Зато одмах идите горе у град, јер га сада можете наћи.«
14 Тако они кренуше горе у град. Баш кад су улазили у град, Самуило је ишао према њима путем ка узвишици.
17 »Како се приближавало време да се испуни обећање које је Бог дао Аврааму, наш народ је у Египту растао и множио се 18 док у Египту није завладао један други цар, који није знао за Јосифа. 19 Он је лукаво поступао с нашим родом и тлачио је наше праоце, терајући их да тек рођену децу остављају напољу да не остану у животу.
20 »У то време се родио Мојсије и био је Богу мио. Три месеца је био одгајан у очевој кући, 21 а када су га оставили напољу, узела га је фараонова кћи и подигла као свога сина. 22 Мојсије је био поучен у свој египатској мудрости и био је силан речју и делом.
23 »Када је напунио четрдесет година, пало му је на ум да посети своју браћу Израелце. 24 И када је видео да једног од њих злостављају, он га је одбранио и осветио убивши Египћанина. 25 Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог преко њега шаље спасење, али они нису схватили.
26 »Сутрадан је наишао на неке од њих док су се тукли, па је покушао да их помири говорећи: ‚Људи, ви сте браћа. Зашто злостављате један другог?‘
27 »Али онај који је злостављао свога ближњег, одгурнуо је Мојсија и рекао: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију над нама? 28 Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио оног Египћанина?‘(A) 29 Када је Мојсије то чуо, побегао је и настанио се као странац у Мидјану, где му се родише два сина.
Исус предсказује да ће га се Петар одрећи
(Мт 26,31-35; Мк 14,27-31; Јн 13,36-38)
31 »Симоне, Симоне, ево Сатана је затражио да вас прорешета као пшеницу. 32 Али ја сам се молио за тебе, да се твоја вера не угаси. А ти, када се обратиш, учврсти своју браћу.«
33 »Господе«, рече му Петар, »спреман сам да с тобом идем и у тамницу и у смрт!«
34 »Кажем ти, Петре«, рече Исус, »петао се данас неће огласити док трипут не порекнеш да ме познајеш.«
Новчаник, торба и мач
35 Онда рече свима: »Да ли вам је нешто недостајало када сам вас послао без новчаника, торбе и обуће?«
»Ништа«, рекоше они.
36 А он им рече: »Али сада, ко има новчаник, нека га узме, а тако и торбу. А ко нема мач, нека прода огртач и купи га. 37 Јер, кажем вам: на мени треба да се испуни оно што је записано:
‚Убројаше га међу безаконике.‘(A)
Да, испуњава се оно што се односи на мене.«
38 »Господе«, рекоше они, »ево овде два мача.«
А он им рече: »Довољно је.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International