Book of Common Prayer
Давидов.
1 Не жести се због зликоваца
и не завиди онима који чине неправду,
2 јер они ће се ускоро осушити као трава,
брзо свенути као зелено биље.
3 У ГОСПОДА се уздај и чини добро,
да се настаниш у земљи и да живиш спокојно.
4 У ГОСПОДУ тражи срећу,
и он ће ти дати што ти срце жели.
5 Свој пут ГОСПОДУ препусти,
у њега се уздај и ово ће учинити:
6 учиниће да твоја праведност засија као светлост,
твоја правда као сунце у подне.
7 Смири се пред ГОСПОДОМ и стрпљиво га чекај.
Не жести се због онога ко успева на свом путу,
због човека који своје опаке науме остварује.
8 Окани се гнева и остави се јарости,
не жести се – то води само злу.
9 Јер, зликовци ће бити одстрањени,
а који ГОСПОДА ишчекују, наследиће земљу.
10 Још мало, и опакога више неће бити;
ма колико га тражио на његовом месту, нећеш га наћи.
11 А кротки ће наследити земљу
и у великом миру уживати.
12 Опаки против праведника смишља зло
и шкргуће зубима на њега.
13 Али ГОСПОД се смеје опакоме,
јер зна да долази дан његове казне.
14 Опаки потежу мач и натежу лук
да оборе сиромаха и убогога,
да покољу оне који живе честито.
15 Али мач ће пробости њихово срце
и њихови лукови биће поломљени.
16 Боље је оно мало што праведник има
него велико богатство опаких.
17 Јер, сломиће се руке опаких,
а ГОСПОД је ослонац праведнику.
18 ГОСПОД зна живот беспрекорних.
Њихово наследство остаће довека,
19 неће се постидети у време зла,
биће сити у данима глади.
20 А опаки ће пропасти.
Нестаће непријатељи ГОСПОДА као лепота ливаде,
као дим ће нестати.
21 Опаки узима у зајам, али не враћа,
а праведник је милостив и даје.
22 Они које ГОСПОД благослови,
наследиће земљу,
а које прокуне, биће одстрањени.
23 ГОСПОД учвршћује кораке човекове
ако му је мио његов пут.
24 Ако и посрне, неће пасти,
јер га ГОСПОД придржава руком.
25 Био сам млад, а сад сам стар,
али још не видех да је праведник остављен
или да му деца просе хлеба.
26 Увек је милостив и на зајам даје
и деца су му благослов.
27 Клони се зла и чини добро,
и живећеш у својој земљи довека.
28 Јер, ГОСПОД воли правду
и неће оставити своје верне.
Он их довека чува,
а потомци опаких биће одстрањени.
29 Праведници ће наследити земљу
и у њој живети довека.
30 Праведникова уста говоре мудрост
и језик казује што је праведно.
31 У срцу му је Закон Бога његовог,
кораци му не посрћу.
32 Опаки вреба на праведника,
тражи прилику да га усмрти,
33 али ГОСПОД му га неће оставити у рукама
ни дати да буде осуђен кад му суде.
34 ГОСПОДА ишчекуј и његовог пута се држи.
Он ће те узвисити и наследићеш земљу;
видећеш кад опаки буду одстрањени.
35 Видео сам опаког окрутника
како се као зелено дрво шири.
36 Прођох касније онуда, а оно – њега нема!
Потражих га, али га не нађох.
37 Посматрај беспрекорнога и гледај честитога:
мирољубив човек има будућност.
38 А сви преступници биће затрти,
будућност опаких одсечена.
39 Праведницима спасење долази од ГОСПОДА,
он им је тврђава у време невоље.
40 ГОСПОД им помаже и избавља их,
од опаких их избавља и спасава,
јер у њега се уздају.
ГОСПОД је једини Бог
32 Распитај се о ранијим временима, која су била давно пре тебе, од дана када је Бог створио човека на земљи. Распитај се од једног краја неба до другог: Да ли се икад догодило нешто овако велико? Да ли се икад нешто слично чуло? 33 Да ли је икад неки други народ чуо глас Бога како му говори из огња, као што си га ти чуо и остао жив? 34 Да ли је икад неки бог покушао да за себе узме један народ из другог народа искушењима, знамењима и чудима, ратом, моћном руком и испруженом десницом, или великим и застрашујућим делима каква су сва она која је ГОСПОД, ваш Бог, вама наочиглед учинио за вас у Египту?
35 А теби је то показано да знаш да је ГОСПОД Бог. Нема другога осим њега. 36 Он ти се огласио с неба да те поучи. На земљи ти је показао свој силни огањ, и ти си из огња чуо његове речи. 37 Зато што је волео твоје праоце, изабрао је њихове потомке и извео те из Египта својом великом снагом, 38 да пред тобом истера народе веће и јаче од тебе и да те уведе у њихову земљу и преда ти је у наследство, као што је то данас.
39 Данас, дакле, признај и усади у своје срце да је ГОСПОД Бог горе на небу и доле на земљи – нема другога. 40 Држи се његових уредби и заповести, које ти данас дајем, да буде добро и теби и твојим потомцима и да дуго живиш у земљи коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје за сва времена.
Служитељи новог савеза
3 Почињемо ли опет сами себе да препоручујемо? Или су нам, као некима, потребне писмене препоруке за вас или од вас? 2 Па ви сте наше писмо, написано у нашем срцу, које знају и читају сви људи. 3 А очигледно је да сте ви Христово писмо, исход наше службе, написано не мастилом, него Духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људског срца.
4 То поуздање пред Богом имамо кроз Христа. 5 Не да смо ми сами од себе способни да нешто за себе тврдимо, него је наша способност од Бога. 6 Он нас је учинио способнима да будемо служитељи новог савеза – али не слова, него Духа, јер слово убија, а Дух оживљава.
Слава новог савеза
7 Ако је служба смрти, словима уклесана у камење, била толико славна да Израелци нису били у стању да гледају у Мојсијево лице због пролазне славе[a] његовог лица, 8 зар неће још славнија бити служба Духа? 9 Јер, ако је била славна служба која доноси осуду, много је славнија служба која доноси праведност. 10 И заиста, оно што је било славно, није ни било славно у поређењу са узвишенијом славом. 11 Ако је оно пролазно било славно, колико ли је већа слава овога што остаје!
12 Пошто, дакле, имамо овакву наду, поступамо сасвим отворено, 13 а не као Мојсије, који је стављао вео на лице да Израелци не би видели свршетак онога што пролази. 14 Али, мисли су им окореле, јер све до дана данашњег исти вео остаје при читању старог савеза и не подиже се, пошто нестаје само у Христу. 15 И тако до дана данашњег, кад год се чита Мојсије, вео им застире срце. 16 Али, кад год се неко окрене Господу, вео се уклања. 17 Господ је Дух, а где је Господњи Дух, тамо је слобода. 18 И сви ми лицем које није покривено велом одражавамо Господњу славу и преображавамо се у исту слику – из славе у славу која долази од Господа, који је Дух.
Прича о непоштеном управитељу
16 Исус рече ученицима: »Био један богат човек чијег су управитеља оптужили да расипа његову имовину.
2 »Он га позва и упита: ‚Шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер више не можеш да будеш управитељ.‘
3 »А управитељ рече у себи: ‚Шта да радим? Господар ми одузима посао управитеља. Нисам довољно снажан да копам, а срамота ме да просим. 4 Знам шта ћу: учинићу тако да ће ме људи примати у кућу и кад више не будем управитељ.‘
5 »Тада, једног по једног, позва све дужнике свога господара.
»‚Колико дугујеш мом господару?‘ упита првог.
6 »‚Сто бата[a] маслиновог уља‘, одговори овај.
»А он му рече: ‚Узми своју обвезницу, па брзо седи и напиши педесет.‘
7 »Затим упита другог: ‚Колико ти дугујеш?‘
»‚Сто кора[b] жита‘, одговори овај.
»А он му рече: ‚Узми своју обвезницу и напиши осамдесет.‘
8 »И господар похвали непоштеног управитеља, јер је сналажљиво поступио. Синови овога света сналажљивији су са својим него синови светлости. 9 Кажем вам: начините себи пријатеље помоћу непоштеног богатства, да би вас, када оно нестане, примили у вечне станове[c].
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International