Book of Common Prayer
(2. Сам 22,1-51)
Хоровођи. Псалам Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ, који је ГОСПОДУ запевао ову песму када га је ГОСПОД избавио из шака свих његових непријатеља и из Саулових руку. Он рече:
1 Волим те, ГОСПОДЕ, снаго моја.
2 ГОСПОД је хридина моја,
тврђава моја и избавитељ.
Мој Бог је стена моја,
у њега се уздам.
Он штит је мој и сила[a] мог спасења, утврђење високо.
3 Завапих ГОСПОДУ – нека је хваљен –
и он ме од непријатељâ спасе.
4 Таласи смрти ме опколили,
бујице уништења запретиле да ме преплаве.
5 Конопци Шеола ме омотали,
замке смрти ми се испречиле.
6 У невољи ГОСПОДУ завапих,
у помоћ позвах свога Бога.
Он у свом Храму чу мој глас,
мој вапај стиже пред њега, до ушију му допре.
7 Земља задрхта и затресе се,
уздрмаше се темељи планина,
задрхташе јер се разјарио.
8 Дим му покуља из ноздрва,
огањ прождирући сукну му из уста,
угљевље ужарено засја.
9 Он небеса разгрну и сиђе,
мрачни облаци му под ногама.
10 Херувима узјаха и полете,
на крилима ветра се вину.
11 Тмину учини својим скровиштем,
облаке небеске, мрачне и пуне воде, заклоном око себе.
12 Од његовог сјаја
грȁд и угљевље ужарено кроз облаке се пробише.
13 ГОСПОД загрме с неба,
заори се глас Свевишњега.
14 Он одапе стреле и распрши непријатеље,
муње избаци и у бег их нагна.
15 Показаше се кланци на дну мора
и открише темељи земљини
од твог бојног поклича, ГОСПОДЕ,
од силине даха твојих ноздрва.
16 Он посегну руком са висина
и дохвати ме,
из силних вода ме извуче.
17 Он ме од јаког непријатеља избави,
од оних који ме мрзе.
Јер, прејаки су били за мене;
18 напали ме у дан моје несреће,
али ГОСПОД ми је био ослонац.
19 Извео ме на пространо место,
избавио ме јер сам му омилио.
20 ГОСПОД ми узврати по мојој праведности,
награди ме јер су ми руке чисте.
21 Јер, држао сам се путева ГОСПОДЊИХ,
нисам се од свог Бога злу окренуо.
22 Преда мном су сви његови закони,
нисам од његових уредби одступио.
23 Пред њим сам беспрекоран био
и клонио се греха.
24 ГОСПОД ме награди по мојој праведности
јер виде чистоту мојих руку.
25 Верноме се показујеш као веран,
беспрекорноме као беспрекоран,
26 чистоме као чист,
а поквареноме као препреден.
27 Понизне спасаваш,
а охоле унижаваш.
28 Ти, ГОСПОДЕ, моју светиљку палиш,
мој Бог моју таму осветљава.
29 Уз твоју помоћ на војску јуришам,
са својим Богом уза зидине се верем.
30 Савршен је пут овога Бога,
без мане је реч ГОСПОДЊА.
Он штит је сваком
ко се у њега узда.
31 Јер, ко је Бог осим ГОСПОДА?
И ко је Стена осим Бога нашега?
32 Бог је тај који ми даје снагу
и мој пут чини савршеним.
33 Ноге ми чини као у јелена,
даје ми да на висовима стојим.
34 Шаке ми вежба за бој,
рукама бронзани лук натежем.
35 Дајеш ми штит своје победе,
твоја ме десница придржава,
пригињеш се да ме учиниш великим.
36 Пут пода мном шириш,
да ми се ноге не спотакну.
37 Гоним непријатеље и стижем их,
не окрећем се док их не докрајчим.
38 Скршим их, па не могу да устану,
под ногама ми попадали леже.
39 Дајеш ми снагу за бој,
моје противнике тераш да ми се поклоне.
40 Моје непријатеље у бег нагониш,
па таманим оне што ме мрзе.
41 Запомажу, а никог да их спасе,
ГОСПОДУ вапију, он се не одазива.
42 Мрвим их у прах на ветру,
изливам као блато на улици.
43 Избавио си ме од народа бунтовног,
поставио ме за владара многих народа.
Народи за које нисам знао сада ми служе.
44 Чим чују за мене, покоре ми се,
туђинци ми удворички прилазе.
45 Нестаје срчаност њихова,
дрхтећи излазе из својих скровишта.
46 Живео ГОСПОД! Благословена Стена моја!
Узвишен нека је Бог, мој Спаситељ!
47 Он је Бог који се свети за мене,
који ми народе потчињава,
48 који ме од непријатељâ избавља.
Над мојим противницима си ме узвисио,
од насилника ме избавио.
49 Зато ти, ГОСПОДЕ, захваљујем међу народима,
псалме певам твоме Имену.
50 Бог свом цару велике победе дарује.
Љубав показује
свом помазанику Давиду
и његовим потомцима довека.
31 »У свом виђењу, царе, видео си пред собом један велик кип. Уздизао се пред тобом огроман и блистав и било га је страшно погледати. 32 Глава му је била од чистог злата, груди и руке од сребра, трбух и бедра од бронзе, 33 ноге од гвожђа, а стопала делом од гвожђа, а делом од глине. 34 Док си гледао, један камен се одвали сâм од себе и удари кип у стопала од гвожђа и глине и смрска их. 35 У истом часу, гвожђе, глина, бронза, сребро и злато разбише се у парампарчад и постадоше као плева на гумну лети, и ветар их све развеја без трага. А онај камен који је ударио кип постаде велика планина, која испуни сву земљу.
36 »То је био твој сан, царе, а сада ћемо ти рећи шта он значи.
37 »Ти си, царе, цар над царевима. Бог неба дао ти је царство, власт, моћ и славу. 38 Теби је у руке предао људе, звери и птице, и где год да живе, он те је учинио владарем над њима. Ти си глава од злата. 39 После тебе ће доћи друго царство, слабије од твога, а затим треће, бронзано, које ће владати над целом земљом. 40 А четврто царство биће јако као гвожђе, које све мрви и ломи. И као што гвожђе све ломи, тако ће и оно сломити и смрвити сва друга царства. 41 Али, као што си видео да су стопала и прсти на њима делом од грнчарске глине, а делом од гвожђа, тако ће и то царство бити подељено. Имаће нешто од чврстине гвожђа, јер видео си гвожђе помешано са глином. 42 Пошто су прсти стопала делом од гвожђа, а делом од глине, то царство ће бити делом чврсто, а делом крхко. 43 И као што си видео да је гвожђе помешано с глином, тако ће се и они мешати с другим народима, али се неће сјединити, као што ни гвожђе не може да се помеша са глином.
44 »У време ових царева, Бог неба успоставиће царство које никада неће пропасти ни бити препуштено другом народу. Оно ће сломити и докрајчити сва ова царства и остати довека – 45 као што си видео да се камен сâм од себе одвалио од гòре и разбио гвожђе, бронзу, глину, сребро и злато у парампарчад. Велики Бог обзнанио је цару оно што ће се десити. Тај сан је истинит и његово тумачење је поуздано.«
46 Тада цар Навуходоносор паде ничице пред Данилом и поклони му се, па нареди да се Данилу принесе жртва и кâд.
47 Цар му рече: »Твој Бог је заиста Бог над боговима, Господар царева и Откривач тајни, јер ти си био у стању да откријеш ову тајну.«
48 Потом цар постави Данила на висок положај и обасу га многим поклонима. Учини га поглаваром над целом покрајином Вавилон и главним старешином свих вавилонских мудраца. 49 Али Данило замоли цара да одреди Шадраха, Мешаха и Аведнега да воде послове покрајине Вавилон, а он сам остаде на царском двору.
Упозорење против антихриста
18 Децо, последњи је час, и као што сте чули, долази антихрист. Већ сад су се појавили многи антихристи – по томе знамо да је последњи час. 19 Од нас су изашли, али нису били наши. Јер, да су стварно били наши, остали би с нама. Али требало је да се покаже да нису сви наши. 20 А ви имате помазање од Светога, па све знате. 21 Не пишем вам зато што не знате истину, него зато што је знате и зато што ниједна лаж не долази од истине. 22 Ко је лажљивац ако не онај ко тврди да Исус није Христос. Ко пориче Оца и Сина – тај је антихрист. 23 Ко год пориче Сина, нема ни Оца; ко признаје[a] Сина, има и Оца.
24 Оно што сте чули од почетка, нека остане у вама. Ако то што сте од почетка чули остане у вама, онда ћете и ви остати у Сину и Оцу. 25 А ово је обећање које нам је дао: вечни живот.
26 Ово сам вам написао о онима који вас доводе у заблуду. 27 А што се вас тиче, помазање које сте од њега примили остаје у вама и нема потребе да вас неко учи. Него, као што вас његово помазање учи о свему – а истинито је, није лаж – тако и ви останите у њему како вас је оно научило.
Божија деца
28 И сада, дечице, останите у њему, да будемо пуни поуздања када се појави и да се пред њим не постидимо када дође. 29 Ако знате да је он праведан, онда знате да је од њега рођен сваки који чини оно што је праведно.
Јован Крститељ припрема пут
(Мт 3,1-12; Мк 1,1-8; Јн 1,19-28)
3 Петнаесте године владавине цара Тиберија, када је Понтије Пилат био намесник у Јудеји, Ирод био тетрарх Галилеје, његов брат Филип тетрарх Итуреје и Трахонитиде, Лисаније тетрарх Авилине, 2 а Ана и Кајафа првосвештеници, Божија реч дође Јовану сину Захаријином у пустињи, 3 па он прође целим подручјем око реке Јордан, проповедајући покајничко крштење за опроштење грехâ, 4 као што је записано у књизи пророка Исаије:
»Глас онога који виче у пустињи:
‚Припремите пут Господњи,
поравнајте му стазе!
5 Свака долина ће се испунити
и свака планина и брдо слегнути.
Што је кривудаво, постаће право,
а неравни путеви биће равни,
6 и сви људи ће видети Божије спасење.‘«(A)
7 Јован рече народу који је к њему долазио да их он крсти: »Змијски породе! Ко вас је упозорио да избегнете гнев који предстоји? 8 Донесите плод достојан покајања. И немојте међу собом да говорите: ‚Имамо оца Авраама‘, јер кажем вам да Бог може од овог камења да подигне децу Аврааму. 9 Секира је већ положена на корен дрвећа и биће посечено и бачено у ватру свако дрво које не доноси добар плод.«
10 »Па шта онда да чинимо?« упита га народ.
11 »Ко има два огртача«, одговори им он, »нека да оном ко нема. И ко има хране, нека учини исто.«
12 Дођоше и цариници да се крсте, па га упиташе: »Учитељу, шта да чинимо?«
13 А он им рече: »Не узимајте више него што вам је одређено.«
14 Упиташе га и неки војници: »А шта ми треба да чинимо?«
Он им одговори: »Ни од кога не изнуђујте новац, не оптужујте лажно и будите задовољни својом платом.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International