Book of Common Prayer
1 ГОСПОД царује –
нека кличе земља,
нека се радује све мноштво острва.
2 Око њега су облаци и густа тмина,
праведност и правда темељ су његовог престола.
3 Пред њим огањ иде
и сажиже његове душмане унаоколо.
4 Његове муње свет обасјавају,
земља то гледа и дрхти.
5 Планине се као восак топе пред ГОСПОДОМ,
пред Господаром све земље.
6 Небеса његову праведност објављују
и сви народи гледају његову славу.
7 Срамоти ће бити извргнути
сви који служе ликовима,
који се хвале идолима.
Њему се поклоните, сви богови![a]
8 Сион то чује, и радује се,
и јудејска села кличу због твојих пресуда, ГОСПОДЕ.
9 Јер, ГОСПОДЕ, ти си Свевишњи над свом земљом,
ти си силно узвишен над свим боговима.
10 Ви који волите ГОСПОДА, мрзите зло,
јер он чува живот својих верних
и избавља их из руку опаких.
11 Светлост се просипа по праведнима
и радост по онима срца честитог.
12 Радујте се у ГОСПОДУ, праведници,
и захваљујте његовом светом Имену.
1 ГОСПОД царује –
нека дрхте народи.
На престолу седи међу херувимима –
нека се земља тресе.
2 Велик је ГОСПОД на Сиону,
узвишен над свим народима.
3 Нека захваљују твоме Имену,
великом и страшном.
Он је свет!
4 Силни Царе, ти волиш правду.
Правичност си учврстио,
право и праведно поступаш у Јакову.
5 Узвисујте ГОСПОДА, Бога нашега,
и клањајте се код његовог подножја.
Он је свет!
6 Мојсије и Аарон били су међу његовим свештеницима,
Самуило међу онима који његово Име призивају.
Призвали би ГОСПОДА, и он би их услишио.
7 Говорио им је из стуба од облака.
Држали су се његових прописа
и уредби које им је дао.
8 Услишавао си их, ГОСПОДЕ, Боже наш.
Био си им Бог који прашта,
иако си кажњавао њихова злодела.
9 Узвисујте ГОСПОДА, Бога нашега,
и клањајте се на његовој светој гори.
Јер, свет је ГОСПОД, наш Бог.
1 Не нама, ГОСПОДЕ, не нама,
него свом Имену дај славу
због своје љубави и истине.
2 Зашто да незнабошци говоре:
»Где је њихов бог?«
3 На небесима је наш Бог,
он чини што му се свиди.
4 А њихови идоли су сребро и злато,
дело људских руку.
5 Уста имају а не говоре,
очи имају а не виде,
6 уши имају а не чују,
нос имају а не миришу,
7 руке имају а не додирују,
ноге имају а не ходају,
ни мрмор не излази из њиховог грла.
8 Такви су и они који их направише
и сви који се у њих уздају.
9 Доме Израелов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
10 Доме Ааронов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
11 Ви који га се бојите, у ГОСПОДА се уздајте
– он је ваш помагач и штит.
12 ГОСПОД нас се сећа и благословиће нас:
благословиће дом Израелов,
благословиће дом Ааронов,
13 благословиће оне који се боје ГОСПОДА,
и мале и велике.
14 Умножио вас ГОСПОД,
вас и вашу децу.
15 Благословио вас ГОСПОД,
који је небо и земљу начинио.
16 ГОСПОДЊА су небеса над небесима,
а земљу је дао људском роду.
17 Не хвале ГОСПОДА мртви,
ни они који силазе у тишину –
18 ми живи благосиљамо ГОСПОДА
сада и довека.
Алилуја!
Кћи сионска говори
7 А ја, ја сам с надом загледана у ГОСПОДА,
чекам Бога, свога Спаситеља.
Услишиће ме мој Бог.
8 Не ликуј нада мном, душманко.
Иако сам пала, устаћу.
Иако седим у тами,
ГОСПОД је моја светлост.
9 Зато што сам згрешила против ГОСПОДА,
трпећу његову срџбу
док се не заузме за мене
и не добије моју парницу.
Извешће ме на светлост,
и ја ћу видети његову праведност.
10 Видеће то моја душманка
и биће осрамоћена
она која је говорила:
»Где је тај ГОСПОД, твој Бог?«
Тада ће ми се очи наслађивати гледајући
како по њој газе као по блату на улицама.
ГОСПОД говори Кћери сионској
11 Доћи ће дан када ће ти бити подигнути бедеми,
дан када ће ти се проширити међе.
12 Тога дана долазиће ти људи
од Асирије до египатских градова,
од Египта до Еуфрата[a],
од мора до мора,
од горе до горе.
13 Земља ће опустети
због својих житеља и њихових дела.
Народ говори ГОСПОДУ
14 Напасај свој народ својом палицом,
стадо свога поседа,
које сâмо живи у шуми,
на бујним пашњацима.
Нека пасе у Башану и Гиладу
као у прадавним данима.
15 Покажи нам чуда
као у дане када си изашао из Египта.
Излечење хромога од рођења
3 Када су се једном Петар и Јован пењали у Храм у време молитве, у три сата после подне[a], 2 неки људи пронеше човека који је био хром од рођења[b]. Сваког дана су га стављали крај капије Храма која се зове Дивна да проси милостињу од оних који улазе у Храм. 3 Он виде да Петар и Јован намеравају да уђу у Храм, па затражи од њих милостињу.
4 Петар се – а с њим и Јован – загледа у њега, па рече: »Погледај нас.«
5 И он обрати пажњу на њих, очекујући да нешто од њих добије.
6 А Петар рече: »Немам ни сребра ни злата, али ти дајем оно што имам: у име Исуса Христа Назарећанина – ходај!«
7 И ухвативши га за десну руку, подиже га. Стопала и глежњеви му одмах ојачаше, 8 па он скочи на ноге и поче да хода. Онда с њима уђе у Храм, ходајући, скачући и хвалећи Бога. 9 Када га је сав народ видео како хода и хвали Бога, 10 и када су у њему препознали онога који је ради милостиње седео код капије Храма која се зове Дивна, зачудише се и запрепастише због онога што му се догодило.
Чокот и лоза
15 »Ја сам прави чокот, а мој Отац је виноградар. 2 Он одсеца сваку лозу на мени која не доноси род и сваку која доноси род обрезује[a], да више рода донесе. 3 Ви сте већ чисти због Речи коју сам вам говорио. 4 Останите у мени, и ја ћу у вама. Као што лоза не може да донесе род сама од себе ако не остане на чокоту, не можете ни ви ако не останете у мени. 5 Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени, и ја у њему, много рода доноси, јер без мене не можете ништа. 6 Ако неко не остане у мени, избацује се напоље као лоза и осуши се. Њу скупе, баце у ватру и спале. 7 Ако останете у мени и моје речи остану у вама, замолите што год хоћете, и биће вам. 8 Овим се прославља мој Отац: да много рода донесете и да будете моји ученици.
9 »Као што је Отац волео мене, тако сам и ја волео вас. Останите у мојој љубави. 10 Ако се држите мојих заповести, остаћете у мојој љубави, као што сам се и ја држао заповести свога Оца, па остајем у његовој љубави.
11 »Ово сам вам рекао да моја радост буде у вама и да ваша радост буде потпуна.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International