Book of Common Prayer
Молитва сиромахова. Кад је занемоћао и излива своју јадиковку пред ГОСПОДОМ.
1 Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
и нека мој вапај дође до тебе.
2 Не криј своје лице
у дан моје невоље,
окрени своје ухо к мени.
Кад ти завапим, брзо ме услиши.
3 Јер, моји дани као дим нестају,
кости ми као жеравица горе.
4 Срце ми се као трава разболело и осушило,
хлеб свој заборављам да једем.
5 Због свога гласног јаукања
кост и кожа сам постао.
6 Сличан сам дивљој птици у пустињи,
сличан сови међу рушевинама.
7 Будан лежим,
сличан самотном врапцу на крову.
8 Непријатељи ме поваздан вређају,
ругаоци моје име користе као псовку.
9 Пепео једем као хлеб
и своје пиће мешам са сузама
10 због твога беса и срџбе,
јер ти ме подиже и одбаци.
11 Моји дани су као вечерња сенка
и као трава се сушим.
12 А ти, ГОСПОДЕ, остајеш на престолу довека
и спомен на тебе кроз сва поколења.
13 Устаћеш и сажалити се на Сион,
јер дошло је време, време одређено да му се смилујеш.
14 Јер, његово камење мило је твојим слугама
и жале његов прах.
15 Бојаће се народи Имена ГОСПОДЊЕГ,
сви цареви земаљски твоје Славе.
16 Јер, ГОСПОД ће опет саградити Сион
и показати се у својој Слави.
17 Осврнуће се на молитву убогих
и неће презрети њихову молбу.
18 Нека се ово запише за будући нараштај,
па ће хвалити ГОСПОДА народ што ће тек бити створен:
19 »ГОСПОД погледа из свог светилишта на висинама,
са небеса осмотри земљу
20 да чује роптање засужњених
и ослободи осуђене на смрт
21 да Име ГОСПОДЊЕ објављују на Сиону
и хвале му изричу у Јерусалиму
22 када се народи и царства окупе
да служе ГОСПОДУ.«
23 Сред животног пута снагу ми је скршио,
скратио дане мога живота.
24 Рекох: »Боже мој, не узми ме усред мојих дана!
Кроз сва поколења трају твоје године.
25 Давно си поставио темеље земљине
и небеса су твојих руку дело.
26 Ти остајеш, а они ће нестати,
сасвим се отрцати као одећа.
Као одело ћеш их променити,
и биће одбачени.
27 Али ти остајеш
и твојим годинама нема краја.
28 Деца твојих слугу живеће спокојно,
њихово потомство учврстиће се пред тобом.«
Маскил Давидов. Када је био у пећини. Молитва.
1 Из свега гласа ГОСПОДА зовем у помоћ,
ГОСПОДУ вапијем за милост.
2 Пред њега изливам своју јадиковку,
пред њим објављујем своју невољу.
3 Кад год занемоћам,
ти си тај који мој пут зна.
На стази којом идем
замку су сакрили за мене.
4 Погледај десно и види –
никог за мене није брига.
Нема за мене уточишта,
нико за мој живот не мари.
5 Тебе у помоћ зовем, ГОСПОДЕ.
Говорим: »Ти си уточиште моје,
моје наследство у земљи живих.«
6 Помно саслушај мој вапај,
јер сам беспомоћан.
Избави ме од мојих гонитеља,
јер су од мене јачи.
7 Душу ми изведи из тамнице,
да твом Имену захваљујем.
Тада ће ме окружити праведници
због твоје доброте према мени.
Псалам Давидов.
1 Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
саслушај моје молбе за милост.
Услиши ме у својој верности и праведности.
2 Не изводи мене, твог слугу, пред свој суд,
јер нико жив није праведан пред тобом.
3 Непријатељ ми прогони душу,
мој живот разбија о земљу.
Тера ме да боравим у тами
као они који су давно помрли.
4 Зато сам занемоћао,
срце је у мени престрављено.
5 Сећам се давних дана,
о свим твојим делима размишљам,
о твојим делима мислим.
6 Руке к теби пружам,
жедна те је моја душа као сува земља. Села
7 Брзо ме услиши, ГОСПОДЕ,
снага ме оставља.
Не криј од мене своје лице,
да не будем као они што у гробну јаму силазе.
8 Дај да ујутро чујем о твојој љубави,
јер у тебе се уздам.
Обзнани ми пут којим да идем,
јер за тобом жудим.
9 Избави ме, ГОСПОДЕ, од мојих непријатеља,
јер у теби се сакривам.
10 Научи ме да чиним твоју вољу,
јер ти си Бог мој,
нека ме твој добри Дух по равној земљи води.
11 Имена свога ради, ГОСПОДЕ, живот ми сачувај,
ради праведности своје, душу ми из невоље изведи.
12 У знак своје љубави,
моје непријатеље потамани
и све моје душмане уништи,
јер ја сам твој слуга.
Јеремијина јадиковка
7 Ти ме заведе, ГОСПОДЕ,
и био сам заведен.
Ти ме надјача и савлада.
Поваздан ме исмевају,
сви ми се ругају.
8 Кад год проговорим, вичем,
насиље и пропаст објављујући.
Тако ми реч ГОСПОДЊА
поваздан увреде и грдње доноси.
9 А кажем ли: »Нећу га више помињати
ни говорити у његово име«,
његова реч ми у срцу буде као огањ,
огањ запретан у мојим костима,
и онда не могу више у себи да је држим,
не могу.
10 Чујем многе како шапућу:
»Ужас одасвуд! Пријавите га!
Дај да га пријавимо!«
Сви моји пријатељи
чекају да поклекнем:
»Можда га заварамо,
па га савладамо и осветимо му се.«
11 Али ГОСПОД је са мном као страшан ратник,
па ће моји гонитељи посрнути
и неће ме савладати.
Неће успети и докраја ће се осрамотити;
њихова срамота никад се неће заборавити.
Идолске гозбе и Господња вечера
14 Зато, драги моји, бежите од идолопоклонства. 15 Као разумним људима кажем: сами просудите шта говорим. 16 Зар чаша захвалности за коју захваљујемо[a] не представља заједништво у Христовој крви? Зар хлеб који ломимо не представља заједништво у Христовом телу? 17 Пошто је хлеб један, онда смо ми, многи, једно тело, јер сви делимо један хлеб.
27 Зато, ко недостојно једе Господњи хлеб или пије из Господње чаше, огрешиће се о Господње тело и крв. 28 Нека свако испита самога себе пре него што једе хлеб и пије из чаше. 29 Јер, ко једе и пије, а не разликује Господње тело од другог јела, на своју осуду једе и пије. 30 Због тога су многи међу вама слаби и болесни, а доста их је и умрло[a]. 31 Али, када бисмо сами себи судили, не би нам се судило. 32 А када нам суди Господ, он нас васпитава стегом, да не будемо осуђени са светом.
Исус се моли за себе
17 Када је то изговорио, Исус подиже поглед ка небу, па рече: »Оче, дошао је час: прослави Сина, да би Син прославио тебе. 2 Јер, ти си му дао власт над свим људима[a], да свима које си му дао дâ вечни живот. 3 А ово је вечни живот: да упознају тебе, јединога истинитог Бога, и онога кога си послао – Исуса Христа. 4 Ја сам тебе прославио на земљи довршивши дело које си ми дао да га извршим. 5 Сада ти прослави мене код себе, Оче, истом оном славом коју сам имао код тебе пре него што је свет постао.«
Исус се моли за ученике
6 »Објавио сам твоје име људима које си ми дао из овога света. Били су твоји, али ти си их дао мени и они су се држали твоје Речи. 7 Сада знају да је од тебе све што си ми дао. 8 Јер, дао сам им речи које си ти дао мени и они су их прихватили и заиста спознали да сам од тебе, и поверовали су да си ме ти послао. 9 За њих молим. Не молим за свет, него за оне које си ми дао, јер су твоји. 10 Све што је моје, твоје је, и што је твоје, моје је – а ја сам се у њима прославио. 11 Ја више нисам у свету, али они су у свету, а ја долазим к теби. Свети Оче, чувај их својим именом, које си ми дао, да буду једно као и ми. 12 Док сам био с њима, чувао сам их именом које си ми дао. Сачувао сам их и ниједан од њих није пропао, осим сина пропасти, да се испуни Писмо.
13 »Сада долазим к теби, али ово говорим док сам још у свету, да би они имали пуноћу моје радости у себи. 14 Предао сам им твоју Реч, а свет их је замрзео, јер нису од света, као што ни ја нисам од света. 15 Не молим да их узмеш са света, него да их сачуваш од зла. 16 Они нису од света, као што ни ја нисам од света. 17 Освештај их истином – твоја Реч је истина. 18 Као што си ти мене послао у свет, тако сам и ја њих послао у свет 19 и самога себе освештавам за њих, да и они буду освештани истином.«
Исус се моли за све који верују
20 »Али, не молим само за њих, него и за оне који ће на њихову реч поверовати у мене, 21 да сви буду једно као што си ти, Оче, у мени и ја у теби. Нека и они буду у нама, да свет поверује да си ме ти послао. 22 Дао сам им славу коју си ти дао мени, да буду једно као што смо ми једно 23 – ја у њима, а ти у мени – да буду савршено уједињени, да свет спозна да си ме ти послао и да си и њих волео као што си волео мене.
24 »Оче, хоћу да они које си ми дао буду са мном тамо где сам ја и да гледају моју славу, коју си ми дао јер си ме волео пре постанка света. 25 Праведни Оче, иако те свет не познаје, ја те познајем, а и ови знају да си ме ти послао. 26 Обзнанио сам им твоје име и обзнанићу, да љубав којом си ме заволео буде у њима, и ја у њима.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International