Book of Common Prayer
Песма приликом успињања до Храма.
1 У својој невољи ГОСПОДУ завапих,
и он ме услиши.
2 Душу ми избави, ГОСПОДЕ, од лажљивих усана
и језика преварног.
3 Шта ће ти он дати?
И шта још поврх тога, језиче преварни?
4 Оштре стреле ратничке
с ужареним угљевљем.
5 Тешко мени што у Мешеху боравим,
што станујем у шаторима кедарским!
6 Предуго живим с онима који мир мрзе.
7 Ја сам за мир.
Али, кад о миру говорим,
они рат заговарају.
Песма приликом успињања до Храма.
1 Ка горама дижем поглед –
одакле ће ми стићи помоћ?
2 Помоћ ми стиже од ГОСПОДА,
који је небо и земљу начинио.
3 Он неће дати да ти посрне нога,
неће твој Чувар задремати.
4 Не, неће задремати ни заспати Чувар Израелов.
5 ГОСПОД је твој Чувар,
ГОСПОД је сенка на твојој десници:
6 сунце ти неће наудити дању
ни месец ноћу.
7 ГОСПОД ће те чувати од сваког зла,
он ће твој живот чувати.
8 ГОСПОД ће те чувати када одлазиш
и када долазиш, сада и довека.
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 Обрадовах се кад ми рекоше:
»Хајдемо до Дома ГОСПОДЊЕГ.«
2 Ноге нам стоје у твојим капијама, Јерусалиме.
3 Јерусалим је сазидан
као град где се народ сједињује.
4 До њега се успињу племена,
племена ГОСПОДЊА,
по закону датом Израелу,
да захваљују Имену ГОСПОДЊЕМ.
5 Тамо стоје судијске столице,
престоли владарске куће Давидове.
6 Молите се за мир Јерусалимов.
Нека спокојни буду који те воле.
7 Нека буде мир међу твојим зидинама
и спокој у твојим тврђавама.
8 Ради своје браће и другова рећи ћу:
»Мир теби.«
9 Ради Дома ГОСПОДА, Бога нашега,
тражићу што је за тебе добро.
Песма приликом успињања до Храма.
1 К теби дижем поглед,
к теби који на престолу седиш на небесима.
2 Као што су очи слугу упрте у руку господареву,
као што су очи слушкиње упрте у руку господаричину,
тако су наше очи упрте у ГОСПОДА, Бога нашега,
док нам се не смилује.
3 Смилуј нам се, ГОСПОДЕ, смилуј нам се,
јер се преситисмо презира.
4 Пресита нам је душа подсмеха обесних људи,
презира бахатих.
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 Да нам није било ГОСПОДА
– нека Израел каже –
2 да нам није било ГОСПОДА
кад су се људи дигли на нас,
3 живе би нас прогутали.
Кад је њихов гнев плануо на нас,
4 воде би нас преплавиле,
бујица однела,
5 подивљале воде би нас однеле.
6 Благословен ГОСПОД, који не даде
да плен постанемо њиховим зубима.
7 Умакосмо као птица из птичареве замке –
замка се покида, и ми умакосмо.
8 Наша је помоћ у Имену ГОСПОДА,
који је небо и земљу начинио.
Песма приликом успињања до Храма.
1 Они који се уздају у ГОСПОДА,
као гора су Сион,
која се не може померити,
него довека стоји.
2 Као што горе окружују Јерусалим
тако ГОСПОД окружује свој народ
сада и довека.
3 Жезло опаких неће остати
над земљом додељеном праведницима,
да праведници не би чинили неправду.
4 Чини добро добрима, ГОСПОДЕ,
и онима срца честитог.
5 А оне што скрећу на криве путеве,
ГОСПОД ће одвести с онима који чине неправду.
Мир Израелу!
Песма приликом успињања до Храма.
1 Када је ГОСПОД вратио благостање Сиону,
било нам је као да сањамо.
2 Уста су нам била пуна смеха,
а језик клицања.
Тада се међу народима говорило:
»ГОСПОД велика дела учини за њих.«
3 ГОСПОД велика дела учини за нас,
и радост нас обузе.
4 Врати нам благостање, ГОСПОДЕ,
као негевске потоке.
5 Они који у сузама сеју,
кличући ће жњети.
6 Онај ко плачући излази
носећи семе за сетву,
вратиће се кличући,
носећи снопове жита.
Песма приликом успињања до Храма. Соломонова.
1 Ако ГОСПОД кућу не гради,
узалуд се труде њени градитељи.
Ако ГОСПОД град не чува,
узалуд стражар бди.
2 Узалуд устајете рано
и остајете докасно
мукотрпно радећи за хлеб који једете.
Да, онима које воли он даје и док спавају.
3 Деца су наследство од ГОСПОДА,
плод утробе награда од њега.
4 Као стреле у ратниковој руци,
таква су деца рођена у човековој младости.
5 Благо оном ко њима напуни свој тоболац –
неће се постидети
кад с непријатељима буде расправљао
на градској капији.
8 Стога ГОСПОД над војскама каже овако: »Зато што нисте слушали моје речи, 9 позваћу све народе севера и свог слугу Навуходоносора, цара Вавилона«, говори ГОСПОД, »и довести их на ову земљу и њене становнике и на све околне народе. Докраја ћу их затрти и учинити их предметом згражавања и презира и вечном рушевином. 10 Затрћу међу њима звуке весеља и радости, гласове младе и младожење, клопарање млинских каменова и светлост светиљке. 11 Сва ова земља постаће гола пустош, а ови народи ће седамдесет година служити цару Вавилона. 12 Али, када се наврши ових седамдесет година, казнићу цара Вавилона и његов народ, земљу Халдејаца, због њихове кривице«, говори ГОСПОД, »и учинити је пустом довека. 13 Довешћу на ту земљу све што сам рекао против ње, све што је записано у овој књизи и што је Јеремија пророковао против свих народа. 14 И они ће служити многим народима и великим царевима. Вратићу им према њиховим поступцима и делима.«
Чаша Божије срџбе
15 Овако ми рече ГОСПОД, Бог Израелов: »Узми из моје руке ову чашу с вином моје срџбе, па нека сви народи којима те пошаљем пију из ње. 16 Када буду пили из ње, затетураће се и полудети због мача који ћу послати међу њих.«
17 И ја узех чашу из руке ГОСПОДЊЕ, па учиних да из ње пију сви народи којима ме је послао:
10 Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за Израелце јесте да се спасу. 2 Сведочим, наиме, за њих да имају ревности за Бога, али она није заснована на знању. 3 Не знајући шта је Божија праведност и тражећи да успоставе своју, нису се потчинили Божијој праведности. 4 Јер, Христос је свршетак Закона, за оправдање свакоме ко верује.
5 О праведности која долази од Закона, Мојсије пише: »Човек који је чини, у њој ће наћи живот.«(A) 6 А о праведности која долази од вере каже овако: »Немој да кажеш у свом срцу: ‚Ко ће се попети на небо?‘« – то јест, да спусти Христа. 7 Или: »‚Ко ће сићи у Бездан?‘« – то јест, да изведе Христа из мртвих. 8 Него, шта каже? »Реч ти је близу, у твојим устима и у твом срцу«(B) – то јест, Реч вере коју проповедамо.
9 Ако, дакле, својим устима признајеш[a] да је Исус Господ и срцем верујеш да га је Бог васкрсао из мртвих, бићеш спасен. 10 Јер, срцем се верује за оправдање, а устима се признаје за спасење. 11 Писмо, наиме, каже: »Ко год у њега верује, неће се постидети.«(C) 12 Нема разлике између Јудејина и Грка – исти Господ је над свима, великодушан[b] према свима који га призивају. 13 Јер, »ко год призове име Господње, биће спасен«(D).
18 Али Јудеји не повероваше да је био слеп и да је прогледао док не позваше његове родитеље.
19 »Је ли ово ваш син за кога кажете да се родио слеп?« упиташе их. »Како то да сад види?«
20 »Знамо да је ово наш син«, одговорише његови родитељи, »и знамо да се родио слеп. 21 Али, како то да сад види и ко му је отворио очи, не знамо. Њега питајте. Пунолетан је и може сам за себе да говори.«
22 Његови родитељи су то рекли, јер су се бојали Јудеја, пошто су Јудеји одлучили да из синагоге избаце свакога ко Исуса призна за Христа. 23 Због тога његови родитељи рекоше: »Пунолетан је. Њега питајте.«
24 Тада Јудеји још једном позваше некадашњег слепога, па му рекоше »Дај славу Богу.[a] Знамо да је тај човек грешник.«
25 А он им одговори: »Да ли је грешник, не знам. Знам само да сам био слеп, а сада видим.«
26 »Шта ти је урадио?« упиташе га они. »Како ти је отворио очи?«
27 »Већ сам вам рекао«, одговори им он, »али нисте слушали. Зашто хоћете да то опет чујете? Да нећете и ви да постанете његови ученици?«
28 Тада га они извређаше, па му рекоше: »Ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици. 29 Знамо да је Бог говорио Мојсију, а за овога не знамо ни одакле је.«
30 А човек им рече: »Баш чудно да не знате одакле је, а он ми је отворио очи. 31 Знамо да Бог не услишава грешнике, већ услишава онога ко је побожан и ко извршава његову вољу. 32 Нико никад није чуо да је неко отворио очи човеку слепом од рођења. 33 Да овај није од Бога, не би могао ништа да учини.«
34 »Родио си се огрезао у гресима«, рекоше они, »а усуђујеш се нас да учиш!«
И избацише га напоље.
Духовно слепило
35 Исус је чуо да су га избацили, па га нађе и упита: »Верујеш ли у Сина човечијега?«
36 »А ко је он, господару«, рече овај, »да поверујем у њега.«
37 »Видео си га«, рече му Исус. »Он је онај који с тобом разговара.«
38 »Верујем, Господе«, рече он и поклони му се.
39 А Исус рече: »Ради суда сам дошао на овај свет – да прогледају они који не виде, а ослепе они који виде.«
40 То су чули фарисеји који су били с њим, па га упиташе: »Зар смо и ми слепи?«
41 »Да сте слепи«, рече им Исус, »не бисте имали греха. Али, пошто кажете: ‚Видимо‘, ваш грех остаје.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International