Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Book of Common Prayer

Daily Old and New Testament readings based on the Book of Common Prayer.
Duration: 861 days
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Version
Псалми 119:97-120

Мем

97 О, како волим твој Закон!
    О њему поваздан размишљам.
98 Твоје ме заповести чине мудријим
    од мојих непријатеља,
    јер су стално са мном.
99 Разборитији сам од свих својих учитеља,
    јер о твојим прописима размишљам.
100 Разумем више од старешина,
    јер се твојим налозима покоравам.
101 Ноге чувам од сваке зле стазе,
    да бих се твоје речи држао.
102 Не застрањујем од твојих закона,
    јер ти си ме поучио.
103 Како су ми твоје речи слатке непцу,
    од меда слађе мојим устима!
104 Умност стичем преко твојих налога;
    зато мрзим сваку лажну стазу.

Нун

105 Твоја реч је светиљка мојим ногама
    и светлост мојој стази.
106 Заклех се и при томе остајем:
    држаћу се твојих праведних закона.
107 Толико сам препатио, ГОСПОДЕ.
    Живот ми сачувај као што си обећао.
108 Прими жртве драговољне из мојих уста, ГОСПОДЕ,
    и својим ме законима научи.
109 Иако живот стално излажем опасности,
    твој Закон не заборављам.
110 Опаки ми поставише замку,
    али од твојих налога не одступам.
111 Твоји прописи моје су наследство довека,
    они су радост мога срца.
112 У срцу сам одлучио
    да увек твоје уредбе извршавам до краја.

Самех

113 Мрзим људе дволичне,
    а твој Закон волим.
114 Ти си моје скровиште и штит,
    у твоју реч наду полажем.
115 Идите од мене, зликовци!
    Хоћу заповестима свога Бога да се покоравам.
116 Помози ми као што си обећао, и живећу,
    не дај да се у својој нади постидим.
117 Подржи ме, и бићу спасен,
    без престанка ћу на твоје уредбе пазити.
118 Одбацујеш све који од твојих уредби застрањују,
    јер узалуд је њихова притворност.
119 Све опаке на земљи уклањаш као троску,
    зато волим твоје прописе.
120 Тело ми дрхти у страху од тебе,
    твојих закона се бојим.

Псалми 81-82

Хоровођи. На гититу. Асафов.

Кличите Богу, нашој снази,
    радосно вичите Богу Јаковљевом!
Псалам запевајте, у даире ударите,
    у милозвучну харфу и лиру засвирајте.
У овнујски рог дуните за млада месеца,
    за пуна месеца на дан нашег Празника.
То је уредба за Израел,
    закон Бога Јаковљевог.
То је Јосифу дао као пропис
    када је изашао против земље египатске.
    Ово чух на језику који нисам знао:
»Плећа му измакнух испод терета,
    руке му се ослободише кошаре.
Ти ми завапи у невољи,
    и ја те избавих.
Услиших те из скровишта грома,
    проверих те код водâ Мериве. Села

»Чуј ме, мој народе, опоменућу те.
    Е кад би ме послушао, Израеле!
Нека код тебе не буде туђег бога
    и страном богу се не клањај.
10 Ја сам ГОСПОД, твој Бог,
    који те извео из Египта.
Своја уста отвори,
    и ја ћу их напунити.

11 »Али мој народ не хтеде да ме послуша,
    Израел ми се не покори.
12 Зато их предадох њиховом тврдокорном срцу,
    да за својим саветима иду.
13 Е, кад би ме мој народ послушао,
    мојим путевима ишао Израел!
14 Брзо бих њихове непријатеље покорио
    и руку окренуо против њихових душмана.
15 Улагивали би се ГОСПОДУ они који га мрзе;
    време њихове казне било би довека.
16 А Израел бих хранио најбољом пшеницом
    и ситио га медом из стене.«

Псалам Асафов.

Бог устаје на Божијем скупу,
    пресуду доноси међу судијама[a]:
»Докле ћете судити неправедно
    и бити пристрасни према опакима? Села

»Браните сиромаха и сироче,
    оправдавајте потлаченога и сиротана.
Избављајте сиромаха и убогога,
    ослобађајте их из руку опаких.

»Ништа не знају и ништа не разумеју.
    Док тумарају у мраку,
    сви се темељи земље љуљају.
Ја рекох: ‚Богови сте,
    сви сте синови Свевишњега.‘
Али умрећете као сви људи
    и пасти као сваки поглавар.«

Устани, Боже, суди земљи,
    јер сви народи су твој посед.

Јеремија 8:18-9:6

18 О, Тешитељу мој у тузи,
    срце је у мени изнемогло.
19 Чуј вапај мога народа
    из далеке земље:
»Зар ГОСПОД није на Сиону?
    Зар његов Цар није више тамо?«

»Зашто су ме изазвали на гнев
    својим ликовима,
    идолима туђим, ништавним?«

20 »Жетва прође,
    лето се заврши,
    а ми нисмо спасени.«

21 Сатрвен сам,
    јер је и мој народ сатрвен;
    у жалости сам, а ужас ме спопада.
22 Зар нема мелема у Гиладу?
    Зар тамо нема лекара?
Зашто онда нема исцељења
    за рану мога народа?
Е да ми је глава извор воде,
    а моје очи врело суза,
и дан и ноћ бих плакао
    над погинулима мога народа.
Е да у пустињи имам коначиште,
    оставио бих свој народ
и отишао далеко од њих,
    јер сви су прељубници,
    неверна руља.

»Свој језик натежу као лук;
    лажју, а не истином, побеђују у земљи.
Из греха у грех срљају,
    а мене не познају«,
    говори ГОСПОД.
»Чувај се пријатеља,
    не веруј брату,
јер сваки брат је варалица као Јаков[a]
    и сваки пријатељ клеветник.
Пријатељ пријатеља вара,
    ниједан не говори истину.
Свој језик научише да лаже,
    грехом се исцрпљују.
Усред преваре живиш.
    У својој превари неће да ме упознају«,
    говори ГОСПОД.

Римљанима 5:1-11

Мир и радост

Пошто смо, дакле, оправдани вером, имамо мир с Богом кроз нашега Господа Исуса Христа. Кроз њега, вером, имамо приступ овој милости у којој стојимо и радујемо се у нади у Божију славу. И не само то него се радујемо и у невољама, јер знамо да невоље доносе стрпљивост, стрпљивост прекаљеност, а прекаљеност наду. А нада нас не изневерава, јер се Божија љубав већ излила у наше срце кроз Светога Духа, који нам је дат.

Јер, у право време, док смо још били беспомоћни, Христос је умро за нас безбожнике. Тешко да би неко умро и за праведника, иако би се за доброга можда неко и усудио да умре. Али, Бог своју љубав према нама показује овако: док смо још били грешници, Христос је умро за нас.

Колико ћемо се пре, оправдани сада његовом крвљу, кроз њега спасти од Божијег гнева. 10 Јер, ако смо, док смо били Божији непријатељи, били помирени с њим смрћу његовог Сина, утолико пре ћемо се, помирени, спасти његовим животом! 11 И не само то него се и радујемо у Богу кроз нашег Господа Исуса Христа, кроз кога смо сада примили помирење.

Јован 8:12-20

Истинитост Исусовог сведочанства

12 Када им је Исус опет говорио, рече: »Ја сам светлост света. Ко иде за мном, неће ходати у тами, него ће имати светлост живота.«

13 Тада му фарисеји рекоше: »Ти сам за себе сведочиш. Твоје сведочанство није истинито.«

14 »Ако и сведочим сам за себе«, одговори им Исус, »моје сведочанство је истинито, јер знам одакле сам дошао и куда идем. А ви не знате одакле сам дошао ни куда идем. 15 Ви судите по људским мерилима[a], а ја не судим ником. 16 А ако и судим, мој суд је истинит, јер нисам сâм, него сам са Оцем, који ме је послао. 17 Па и у вашем закону пише да је сведочанство двоје људи истинито. 18 Ја сведочим за себе, а за мене сведочи и Отац, који ме је послао.«

19 А они га упиташе: »Где је твој отац?«

»Ви не познајете ни мене ни мога Оца«, одговори им Исус. »Да познајете мене, познавали бисте и мога Оца.«

20 Ове речи је изговорио код ризнице док је учио народ у Храму, и нико га не ухвати, јер његов час још није био дошао.

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International