Book of Common Prayer
Хоровођи. Давидов. За спомен.
1 Боже, избави ме!
ГОСПОДЕ, у помоћ ми похитај!
2 Нека осрамоћени и постиђени буду
сви који би да ми узму живот.
Нека осрамоћени узмакну
сви који ми желе зло.
3 Нека узмакну у својој срамоти
сви који ми се злурадо ругају.
4 А они који те траже
нека се у теби радују и веселе.
Нека они који воле твоје спасење
без престанка говоре:
»Нека је узвишен Бог!«
5 А ја, јадан сам и бедан.
У помоћ ми похитај, Боже.
Ти си ми Помагач и Избавитељ, ГОСПОДЕ;
не оклевај.
1 У тебе се уздам, ГОСПОДЕ,
не дај да се икада постидим.
2 Избави ме и ослободи у својој праведности,
помно ме саслушај и спаси.
3 Буди ми стена уточишта
на коју увек могу да дођем.
Заповест издај да ме спасеш,
јер ти си хридина и тврђава моја.
4 Ослободи ме из руку опакога, Боже мој,
из шака човека злог и окрутног.
5 Јер, ти си моја нада, Господе ГОСПОДЕ,
моје уздање од младости.
6 На тебе се од мајчине утробе ослањам,
ти си ме из трбуха мајчиног извео.
Без престанка ти изричем хвале.
7 Пример постадох многима,
јер ти си моје јако уточиште.
8 Уста су ми пуна хвала о теби,
твоју лепоту поваздан објављују.
9 Не одбаци ме у старости,
не остави ме кад ми ишчили снага.
10 Јер, непријатељи говоре против мене,
заједно кују заверу они што на мој живот вребају.
11 Говоре: »Бог га је оставио.
Идите за њим и ухватите га,
јер нема никог да га избави.«
12 Не удаљуј се од мене, Боже,
у помоћ ми похитај, Боже мој.
13 Нека моји тужитељи скончају у срамоти,
нека презир и стид покрију оне који би да ми науде.
14 А ја ћу те чекати без престанка,
све више ти изрицати хвале.
15 Уста ће моја причати о твојој праведности,
поваздан о твојим делима спасења,
иако им не знам броја.
16 Доћи ћу са снагом Господа ГОСПОДА,
помињаћу твоју праведност, само твоју.
17 Ти ме од моје младости учиш, Боже,
и ја све досад твоја чудесна дела објављујем.
18 Не остављај ме, Боже, сад кад сам стар и оседео,
док снагу твоје руке не објавим нараштају новом,
твоју силу свима који ће доћи.
19 Твоја праведност до неба досеже, Боже,
који си велика дела учинио.
Ко је, Боже, као ти?
20 Иако си ме великим и тешким невољама изложио,
опет ћеш ме оживети,
опет ћеш ме из дубина земље подићи.
21 Учинићеш ме већим но икад
и опет ме утешити.
22 Харфом ћу ти захваљивати за твоју истину, Боже мој,
у лиру ти свирати, Свече Израелов.
23 Клицаће моје усне док ти свирам
и моја душа, коју си избавио.
24 Мој језик ће о твојој праведности причати поваздан,
јер су осрамоћени и постиђени
они који хтедоше да ми науде.
Маскил Асафов.
1 Зашто нас довека одбаци, Боже?
Зашто твој гнев тиња против стада твога пашњака?
2 Сети се свога народа, који си давно купио,
племена које си откупио да буде твој посед,
ове горе Сион, на којој си боравио.
3 Скрени своје кораке ка вечним рушевинама,
ка свем разарању које непријатељ учини у светилишту.
4 Рикали су твоји душмани
на месту нашег састанка с тобом,
знак своје победе поставили.
5 Као човек што секиром витла по гуштари,
6 секирама и ћускијама
скршише све даске изрезбарене.
7 Твоје светилиште спалише до земље,
оскврнавише боравиште твога Имена.
8 Помислише: »Хајде да их докраја сатремо.«
И спалише сва места састанка с Богом у земљи.
9 Не видимо више своја знамења,
нема више пророкâ,
нико од нас не зна докле ће овако.
10 Докле ће те вређати душманин, Боже?
Зар ће ти непријатељ погрђивати Име довека?
11 Зашто суспрежеш руку, своју десницу?
Дигни је са својих груди, докрајчи их!
12 Али Бог је мој цар од давнина,
он спасење доноси на земљу.
13 Ти си својом силом расколио море,
разбио главе неманима у води.
14 Ти си левијатану смрскао главе,
дао га за храну створењима пустињским.
15 Ти си врела и потоке отворио,
ти си пресушио реке непресушне.
16 Дан је твој, а и ноћ је твоја,
ти си поставио месец и сунце.
17 Ти си одредио све међе земљине,
ти си створио лето и зиму.
18 Сети се, ГОСПОДЕ, како те непријатељ вређао,
како ти је Име погрђивао народ безуман.
19 Не предај живот своје голубице зверима,
не заборави живот својих сиромаха довека.
20 Сети се свога Савеза,
јер пуни су насиља мрачни закуци земље.
21 Не дај да потлачени узмакне осрамоћен,
нека сиромах и убоги хвале твоје Име.
22 Устани, Боже, заузми се за своју парницу,
сети се како те безумници поваздан вређају.
23 Не заборави грају твојих душмана
и непрестану галаму оних што се дижу против тебе.
9 »Тога дана«, говори ГОСПОД,
»клонуће духом цар и поглавари,
ужаснути се свештеници
и згрозити пророци.«
10 Тада ја рекох: »Ах, Господе ГОСПОД, како си тешко преварио овај народ и Јерусалим кад си рекао: ‚Имаћете мир‘, а сад им је мач под грлом.«
Јеремијина жалост због судбине народа
19 Каква тескоба! Каква тескоба!
Превијам се од бола.
Срце ме боли, срце у мени силно лупа,
не могу да ућутим.
Јер, чуо сам звук рога,
бојне покличе.
20 О несрећи за несрећом јављају,
сва земља је опустошена.
Шатори ми опустошени у магновењу,
моје сенице у трен ока.
21 Докле ћу гледати ратне барјаке
и слушати звук рога?
22 »Мој народ је безуман,
не познају ме.
Они су неразумна деца,
ништа не схватају.
Вешти су само да чине зло,
а да чине добро не умеју.«
Виђење о уништењу
23 Погледах земљу – безоблична и празна;
и небеса – њихова светлост нестала.
24 Погледах планине – тресу се;
сва брда – уздрмала се.
25 Погледах, а људи нигде,
све птице одлетеле.
26 Погледах, а плодна земља постала пустиња,
сви јој градови леже у рушевинама
због ГОСПОДА и његовог жестоког гнева.
27 Јер, овако каже ГОСПОД:
»Сва земља биће опустошена,
иако је нећу докраја уништити.
28 Зато ће земља туговати и небеса потамнети,
јер ја рекох, и нећу се предомислити,
одлучих, и нећу одустати.«
12 Они који су без Закона згрешили, без Закона ће и пропасти. А онима који су под Законом згрешили, по Закону ће се и судити. 13 Јер, пред Богом нису праведни они који слушају Закон, него ће бити оправдани они који Закон извршавају. 14 (Када, наиме, незнабошци, који немају Закон, по природи извршавају Закон, онда су они, иако немају Закон, сами себи закон. 15 Они показују да им је у срцу записано оно што Закон тражи, а о томе сведочи њихова савест и њихове мисли када се међусобно оптужују и бране.) 16 То ће бити онога Дана када ће Бог, преко Исуса Христа, по мом еванђељу, судити људским тајнама.
Јудеји и Закон
17 Али, ако ти себе зовеш Јудејином, ослањаш се на Закон и хвалиш се Богом, 18 знаш његову вољу и просуђујеш шта је боље, јер добијаш поуку из Закона, 19 и ако си уверен да си вођа слепима, светлост онима који су у тами, 20 васпитач неразумних, учитељ нејачи, који у Закону има оличење знања и истине, 21 зашто, дакле, ти који учиш друге, самога себе не поучиш? Ти који проповедаш да не треба красти, сâм крадеш. 22 Ти који говориш да се не чини прељуба, сâм чиниш прељубу. Ти коме су одвратни идоли, пљачкаш храмове. 23 Ти који се хвалиш Законом, кршећи Закон не поштујеш Бога – 24 као што је и записано: »Због вас се међу незнабошцима погрђује Божије име.«(A)
19 »Истину вам кажем«, рече им Исус, »Син не може ништа да учини сам од себе, него само оно што види да чини Отац. Што год чини Отац, исто то чини и Син. 20 Јер, Отац воли Сина и показује му све што чини. А показаће му и већа дела од ових, па ћете се чудити. 21 Јер, као што Отац васкрсава мртве и оживљава их, тако и Син оживљава оне које хоће. 22 И Отац не суди ником, него је сав суд предао Сину, 23 да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца, који га је послао.
24 »Истину вам кажем: ко чује моје речи и верује Ономе који ме је послао, има вечни живот и не долази на Суд, него је прешао из смрти у живот. 25 Истину вам кажем: долази час – и већ је ту – када ће мртви чути глас Сина Божијега и – који га чују – оживеће. 26 Као што Отац има живот у себи, тако је и Сину дао да има живот у себи 27 и дао му власт да суди, јер је он Син човечији.
28 »Не чудите се томе. Јер, долази време када ће сви који су у гробовима чути његов глас 29 и изаћи – они који су чинили добро, устаће у живот, а они који су чинили зло, устаће да буду осуђени.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International