Book of Common Prayer
Давидов.
1 Певаћу о љубави и правди,
теби, ГОСПОДЕ, псалам ћу певати.
2 Пазићу да идем путем беспрекорним
– када ли ћеш доћи к мени?
Вршићу дужности у својој палати срца честитог.
3 Ништа погано нећу стављати пред очи.
Мрзим оно што чине неверни,
нећу да имам удела у томе.
4 Изопачено срце биће далеко од мене,
нећу да имам ништа са злом.
5 Ко ближњега клевеће у потаји,
тога ћу затрти.
Коме су очи охоле и срце надмено,
тога нећу трпети.
6 Моје очи тражиће верне у земљи,
да код мене живе.
Ко иде путем беспрекорним,
тај ће ми служити.
7 Ко се бави преваром,
неће живети у моме дому.
Ко говори лажи,
неће ми стајати пред очима.
8 Сваког јутра ћу затирати
све опаке у земљи,
да уклоним све зликовце
из града ГОСПОДЊЕГ.
Хоровођи. Давидов. Псалам.
1 Не оглушуј се, Боже,
којем изричем хвале.
2 Јер, уста опаких и варалица разјапише се на мене.
Лажљивим језиком против мене говоре,
3 речима мржње ме окружују,
без икаквог разлога нападају,
4 на моју љубав узвраћају оптужбама.
Све што могу је да се молим.
5 Злом ми за добро узвраћају
и мржњом за моју љубав.
6 Одреди опаког судију над њим
и нека му тужитељ стане здесна.
7 Кад му буду судили, нека се нађе крив
и нека се његове молитве сматрају грехом.
8 Нека му дани буду малобројни.
Нека његову службу преузме други.
9 Нека му деца постану сирочад
и жена удовица.
10 Нека му деца скитају и просе,
нека их истерају из рушевина дома.
11 Нека му поверилац узме све што има,
нека странци заплене плод његове муке.
12 Не било никог да му се смилује,
да се на његову сирочад сажали.
13 Нека му се затру потомци,
нека им се избрише име у следећем колену.
14 Нека се ГОСПОД сећа кривице његових праотаца,
нека се не избрише грех његове мајке,
15 нека без престанка буду пред ГОСПОДОМ.
Нека спомен на његову породицу уклони са земље.
16 Јер, никад му не паде на памет да милостиво поступи,
него је до смрти гонио сиромаха и убогога
и човека сломљеног срца.
17 Проклетство је волео – нека га стигне;
благослов му се није милио – нека је далеко од њега.
18 Проклетство је облачио као одећу,
као вода му је улазило у тело
и као уље у његове кости.
19 Нека га проклетство обавија као одећа,
као појас којим се стално опасује.
20 Нека ГОСПОД тако узврати мојим тужитељима
и онима који зло говоре о мени.
21 А ти се, ГОСПОДЕ, Господе,
за мене заузми Имена свога ради.
Избави ме због доброте своје љубави.
22 Јер, сиромах сам и убог
и срце у мени дрхти.
23 Нестајем као вечерња сенка,
као скакавца ме отресају.
24 Од поста ми клецају колена
и тело ми је омршавело.
25 Ругло постадох мојим тужитељима,
кад ме виде, главом одмахују.
26 Помози ми, ГОСПОДЕ, Боже мој,
спаси ме због своје љубави.
27 Нека знају да си то ти својом руком учинио,
да си ти, ГОСПОДЕ, онај који ме спасао.
28 Нека они проклињу, ти благосиљаш.
Кад устану против мене, постидеће се,
а ја, твој слуга, радоваћу се.
29 Нека се моји тужитељи обуку у срамоту
и стидом се покрију као огртачем.
30 Силно ћу се ГОСПОДУ захваљивати својим устима,
међу мноштвом га хвалити.
Ајин
121 Чиним што је праведно и правично.
Не препуштај ме мојим тлачитељима.
122 Заузми се за добробит свога слуге,
не дај да ме бахати тлаче.
123 Очи ми ишчилеше чекајући твоје спасење
и твоје обећање праведно.
124 По својој љубави поступи са својим слугом
и својим уредбама ме научи.
125 Твој сам слуга – умности ми дај,
да твоје прописе упознам.
126 Време је, ГОСПОДЕ, да нешто учиниш
– твој Закон крше.
127 Твоје заповести волим више од злата,
од чистог злата.
128 Зато што су сви твоји налози правични,
мрзим сваку лажну стазу.
Пе
129 Чудесни су твоји прописи;
зато им се моја душа покорава.
130 Објашњење твојих речи просветљује,
умност даје лаковерноме.
131 Уста отварам и уздишем,
за твојим заповестима жудим.
132 Окрени ми се и смилуј
као што увек чиниш онима који твоје Име воле.
133 Кораке ми усмери као што си обећао,
да ниједан грех нада мном не завлада.
134 Ослободи ме мојих тлачитеља,
да се твојих налога држим.
135 Својим лицем обасјај свога слугу
и својим уредбама ме научи.
136 Потоци суза из очију ми теку,
јер се људи твог Закона не држе.
Цаде
137 Праведан си, ГОСПОДЕ,
и правични су твоји закони.
138 Праведни су и сасвим поуздани
прописи које си дао.
139 Изједа ме моја ревност,
јер моји душмани твоје речи заборавише.
140 Твоја обећања сасвим су проверена,
твој слуга их воли.
141 Незнатан сам и презрен,
али твоје налоге не заборављам.
142 Твоја је праведност праведност вечна
и твој Закон истина.
143 Невоља и тескоба ме снађоше,
али у твојим заповестима уживам.
144 Вечна је праведност твојих прописа;
дај ми да их разумем, да бих живео.
15 Погледај са неба
и види из свог пребивалишта,
светог и славног:
где су твоја ревност и моћ,
твоја нежност и самилост?
Повукле су се од нас.
16 Али ти си наш Отац,
макар нас Авраам не познаје
и Израел не признаје.
Ти си, ГОСПОДЕ, наш Отац;
наш Откупитељ име ти је од давнина.
17 Зашто пушташ, ГОСПОДЕ,
да одлутамо с твојих путева
и да нам отврдне срце,
па те се не бојимо?
Врати се ради својих слугу,
племенâ која су твој посед.
18 Само накратко је твој народ
поседовао твоје свето место,
а сада су наши непријатељи
изгазили твоје светилиште.
19 Постадосмо као народ
којим никад ниси владао,
који се није звао твојим Именом.
64 О, кад би небеса поцепао и сишао!
Планине би се затресле пред тобом!
2 Као што огањ запали гранчице
и чини да вода прокључа,
сиђи да обзнаниш своје Име
својим непријатељима,
да народи задрхте пред тобом!
3 Јер, када си чинио страхотна дела
која нисмо очекивали,
силазио си и планине су се
тресле пред тобом.
4 Од прадавних времена нико није чуо,
ниједно ухо није чуло,
ниједно око видело
другога Бога осим тебе,
који ради у корист оних који га ишчекују.
5 Ти прискачеш у помоћ
онима који радо чине оно што је право,
који се сећају твојих путева.
Али, кад си се разгневио,
ми згрешисмо
и непрестано грешимо.
Како онда да се спасемо?
6 Сви смо постали као нечист човек,
а сва наша праведна дела као запрљана крпа.
Сви се сушимо као лист,
а наши греси нас односе као ветар.
7 Нико не призива твоје Име
нити се труди да до тебе допре,
јер ти си своје лице сакрио од нас
и пустио нас да ископнимо
због наших греха.
8 А ипак, ГОСПОДЕ, ти си наш Отац.
Ми смо глина, ти си грнчар –
сви смо твоје дело.
9 Не гневи се прекомерно, ГОСПОДЕ,
не сећај се наших греха довека.
Погледај на нас, молимо те,
јер сви смо твој народ.
Надгледници и ђакони
3 Ово је истина: ако неко жели надгледништво[a], лепу службу жели. 2 А надгледник[b] треба да буде без замерке, једне жене муж, умерен, разборит, сређен, гостољубив, способан да поучи; 3 не пијаница, не насилан човек, него благ; не свађалица, не среброљубац; 4 да својим домом добро управља, да му се деца потчињавају са пуним поштовањем 5 – јер ко не уме да управља својим домом, како ће се старати за Божију цркву? – 6 не новообраћеник, да не постане охол, па буде осуђен истом осудом као и ђаво. 7 Осим тога, треба да буде на добром гласу и међу људима[c] ван цркве, да не падне у немилост и ђавољу замку.
8 Тако и ђакони треба да буду достојни поштовања, не дволични, да се не одају многом вину, да не иду за непоштеним добитком, 9 да се са чистом савешћу држе тајне наше вере. 10 А и они треба прво да буду проверени, па ако су беспрекорни, нека обављају службу.
11 Тако и жене треба да буду достојне поштовања, не клеветнице, него умерене и у свему поуздане.
12 Ђакон треба да буде једне жене муж и да добро управља својом децом и својим домом. 13 Јер, они који добро обављају службу, стичу леп положај и велико поуздање у вери у Исуса Христа.
14 Иако се надам да ћу ускоро доћи к теби, пишем ти ово 15 да, ако се задржим, знаш како се треба понашати у Божијем дому, који је Црква Бога живога, стуб и упориште истине.
16 По свеопштем признању, велика је тајна побожности:
Појавио се у телу,
био је оправдан Духом,
видели су га анђели,
проповедао се међу незнабошцима,
у свету су поверовали у њега,
био је вазнет у слави.
Одакле Исусу власт?
(Мт 21,23-27; Лк 20,1-8)
27 И опет дођоше у Јерусалим.
Док је Исус ходао по Храму, приђоше му првосвештеници, учитељи закона и старешине, 28 па га упиташе: »Којом влашћу ово чиниш и ко ти је дао власт да ово чиниш?«
29 »И ја ћу вас нешто упитати«, рече им Исус, »па ако ми одговорите, рећи ћу вам којом влашћу ово чиним. 30 Да ли је Јованово крштење било са неба или од људи? Одговорите ми.«
31 А они почеше о томе да расправљају међу собом, говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му онда нисте веровали?‘ 32 А да кажемо: ‚Од људи…‘?« Плашили су се народа, јер су сви сматрали да је Јован заиста пророк.
33 Зато одговорише Исусу: »Не знамо.«
Тада им Исус рече: »Онда ни ја нећу рећи вама којом влашћу ово чиним.«
Прича о виноградарима
(Мт 21,33-46; Лк 20,9-19)
12 Потом Исус поче да им говори у причама: »Један човек засадио виноград, оградио га плотом, ископао муљачу и сазидао стражарску кулу, па га изнајмио неким виноградарима и отпутовао. 2 Кад је дошло време бербе, посла он виноградарима слугу да од њих узме део виноградских плодова. 3 Али виноградари зграбише слугу, па га претукоше и отераше празних руку. 4 Он им онда посла другог слугу. Њега виноградари изудараше по глави и извргоше руглу. 5 Он посла и трећег слугу – њега убише. И посла још многе, а виноградари једне претукоше, а друге убише.
6 »Имао је још само једнога – свог вољеног сина. На крају посла и њега, говорећи себи: ‚Мог сина ће поштовати.‘
7 »Али виноградари рекоше један другом: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.‘ 8 И зграбише га, па га убише и избацише из винограда.
9 »Шта ће, дакле, учинити власник винограда? Доћи ће и побити виноградаре, а виноград ће дати другима.
10 »Зар нисте ово читали у Писму:
‚Камен који градитељи одбацише
постаде камен угаони.
11 Господ то учини
и то је дивно у нашим очима‘?«(A)
12 А они су тражили начин да га ухвате, јер су знали да је ову причу испричао против њих. Али бојали су се народа, па га оставише и одоше.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International