Book of Common Prayer
Мем
97 О, како волим твој Закон!
О њему поваздан размишљам.
98 Твоје ме заповести чине мудријим
од мојих непријатеља,
јер су стално са мном.
99 Разборитији сам од свих својих учитеља,
јер о твојим прописима размишљам.
100 Разумем више од старешина,
јер се твојим налозима покоравам.
101 Ноге чувам од сваке зле стазе,
да бих се твоје речи држао.
102 Не застрањујем од твојих закона,
јер ти си ме поучио.
103 Како су ми твоје речи слатке непцу,
од меда слађе мојим устима!
104 Умност стичем преко твојих налога;
зато мрзим сваку лажну стазу.
Нун
105 Твоја реч је светиљка мојим ногама
и светлост мојој стази.
106 Заклех се и при томе остајем:
држаћу се твојих праведних закона.
107 Толико сам препатио, ГОСПОДЕ.
Живот ми сачувај као што си обећао.
108 Прими жртве драговољне из мојих уста, ГОСПОДЕ,
и својим ме законима научи.
109 Иако живот стално излажем опасности,
твој Закон не заборављам.
110 Опаки ми поставише замку,
али од твојих налога не одступам.
111 Твоји прописи моје су наследство довека,
они су радост мога срца.
112 У срцу сам одлучио
да увек твоје уредбе извршавам до краја.
Самех
113 Мрзим људе дволичне,
а твој Закон волим.
114 Ти си моје скровиште и штит,
у твоју реч наду полажем.
115 Идите од мене, зликовци!
Хоћу заповестима свога Бога да се покоравам.
116 Помози ми као што си обећао, и живећу,
не дај да се у својој нади постидим.
117 Подржи ме, и бићу спасен,
без престанка ћу на твоје уредбе пазити.
118 Одбацујеш све који од твојих уредби застрањују,
јер узалуд је њихова притворност.
119 Све опаке на земљи уклањаш као троску,
зато волим твоје прописе.
120 Тело ми дрхти у страху од тебе,
твојих закона се бојим.
Хоровођи. На гититу. Асафов.
1 Кличите Богу, нашој снази,
радосно вичите Богу Јаковљевом!
2 Псалам запевајте, у даире ударите,
у милозвучну харфу и лиру засвирајте.
3 У овнујски рог дуните за млада месеца,
за пуна месеца на дан нашег Празника.
4 То је уредба за Израел,
закон Бога Јаковљевог.
5 То је Јосифу дао као пропис
када је изашао против земље египатске.
Ово чух на језику који нисам знао:
6 »Плећа му измакнух испод терета,
руке му се ослободише кошаре.
7 Ти ми завапи у невољи,
и ја те избавих.
Услиших те из скровишта грома,
проверих те код водâ Мериве. Села
8 »Чуј ме, мој народе, опоменућу те.
Е кад би ме послушао, Израеле!
9 Нека код тебе не буде туђег бога
и страном богу се не клањај.
10 Ја сам ГОСПОД, твој Бог,
који те извео из Египта.
Своја уста отвори,
и ја ћу их напунити.
11 »Али мој народ не хтеде да ме послуша,
Израел ми се не покори.
12 Зато их предадох њиховом тврдокорном срцу,
да за својим саветима иду.
13 Е, кад би ме мој народ послушао,
мојим путевима ишао Израел!
14 Брзо бих њихове непријатеље покорио
и руку окренуо против њихових душмана.
15 Улагивали би се ГОСПОДУ они који га мрзе;
време њихове казне било би довека.
16 А Израел бих хранио најбољом пшеницом
и ситио га медом из стене.«
Псалам Асафов.
1 Бог устаје на Божијем скупу,
пресуду доноси међу судијама[a]:
2 »Докле ћете судити неправедно
и бити пристрасни према опакима? Села
3 »Браните сиромаха и сироче,
оправдавајте потлаченога и сиротана.
4 Избављајте сиромаха и убогога,
ослобађајте их из руку опаких.
5 »Ништа не знају и ништа не разумеју.
Док тумарају у мраку,
сви се темељи земље љуљају.
6 Ја рекох: ‚Богови сте,
сви сте синови Свевишњега.‘
7 Али умрећете као сви људи
и пасти као сваки поглавар.«
8 Устани, Боже, суди земљи,
јер сви народи су твој посед.
15 Нигде истине,
и ко избегава зло, плен постаје.
ГОСПОД погледа, и не би му мило
што нема правде.
16 Виде да никог нема,
зграну се што нема посредника.
Тада му његова рука донесе победу[a]
и његова праведност га подржа.
17 Праведност обуче као оклоп,
на главу стави шлем спасења.
Обуче одећу освете
и ревношћу се огрну као плаштом.
18 Сваком ће узвратити према његовим делима:
срџбом својим непријатељима
и одмаздом својим душманима.
Острвима ће узвратити како су заслужила.
19 На западу ће се бојати Имена ГОСПОДЊЕГ,
а на истоку његове Славе.
Јер, он ће доћи као силна бујица
коју покреће дах ГОСПОДЊИ.
20 »Откупитељ ће доћи Сиону,
онима у Јакову који се покају за своје грехе«,
говори ГОСПОД.
21 »А ово је мој савез с њима«,
каже ГОСПОД:
»Мој Дух, који је на теби,
и моје речи, које сам ти ставио у уста,
неће отићи из твојих уста,
ни из уста твоје деце,
ни из уста њихових потомака
одсад па довека«, каже ГОСПОД.
15 То знаш да су ме сви из Азије напустили, а међу њима и Фигел и Ермоген.
16 Нека Господ буде милостив према Онисифоровим укућанима, јер ме је он много пута окрепио и није се стидео мојих окова, 17 него ме је, када је дошао у Рим, брижљиво тражио док ме није нашао. 18 Дао му Господ да онога Дана нађе милосрђе код Господа. А ти најбоље знаш како ми је служио у Ефесу.
Добар војник Христа Исуса
2 Ти се, дакле, сине мој, оснажи у милости која је у Христу Исусу. 2 А оно што си пред многим сведоцима од мене чуо, то повери поузданим људима, онима који ће бити способни и друге да поуче. 3 Придружи ми се у злопаћењу као добар војник Христа Исуса. 4 Нико ко је у војној служби, не уплиће се у послове свакодневног живота, да би могао да угоди свом заповеднику. 5 И када се неко такмичи, не добија венац ако се не такмичи по правилима. 6 Ратар који мукотрпно ради треба први да добије део плодова. 7 Размисли о овоме што ти говорим, а Господ ће ти дати да све разумеш.
8 Памти Исуса Христа, васкрслог из мртвих, Давидовог потомка, по мом еванђељу 9 за које се толико злопатим да ме бацају у окове као да сам злочинац. Али Божија реч није окована. 10 Зато све подносим ради изабраних, да и они стигну до спасења које је у Христу Исусу са вечном славом.
11 Ово је истина:
Ако смо с њим умрли,
с њим ћемо и живети.
12 Ако истрајемо,
с њим ћемо и владати.
Ако га се одрекнемо,
и он ће се одрећи нас.
13 Ако смо неверни,
он остаје веран,
јер самога себе не може да се одрекне.
Развод
(Мт 19,1-12)
10 Исус потом крену оданде, па оде у јудејске крајеве и преко реке Јордан. И опет му дође народ, а он их је, по свом обичају, учио.
2 Приђоше и неки фарисеји с намером да га искушају, па га упиташе: »Да ли човек сме да се разведе од своје жене?«
3 А он им рече: »Шта вам је Мојсије заповедио?«
4 »Мојсије је дозволио човеку да напише потврду о разводу и да се разведе«, одговорише они.
5 »Мојсије је ту заповест написао због окоролести вашег срца«, рече им Исус. 6 »Али, у почетку стварања Бог их ‚створи мушко и женско‘(A). 7 ‚Зато ће човек оставити свога оца и мајку и сјединити се са својом женом[a], 8 и двоје ће бити једно тело.‘(B) Тако више нису двоје, него једно тело. 9 Нека, дакле, човек не раставља оно што је Бог сјединио.«
10 Када су опет били у кући, ученици га упиташе о овоме, 11 а Исус им рече: »Ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини према њој прељубу. 12 А и она, ако се разведе од свога мужа и уда за другога, чини прељубу.«
Исус и деца
(Мт 19,13-15; Лк 18,15-17)
13 Људи су му доносили децу да их дотакне, а ученици су их грдили.
14 Када је Исус то видео, наљути се, па им рече: »Пустите децу да ми приђу. Не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство. 15 Истину вам кажем: ко Божије царство не прихвати попут малог детета, неће у њега ући.«
16 Онда загрли децу и благослови их, полажући на њих руке.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International