Book of Common Prayer
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊА је земља и све на њој,
свет и сви који на њему живе.
2 Јер он га утемељи на морима
и учврсти на морским струјама.
3 Ко сме да се попне на гору ГОСПОДЊУ?
Ко сме да стоји на његовом светом месту?
4 Онај чије су руке неукаљане и срце чисто,
који не жуди за ништавним боговима
и не заклиње се лажно.
5 Такав ће примити благослов од ГОСПОДА
и оправдање од Бога, свог Спаситеља.
6 Такви су они који га траже –
који твоје лице траже, Боже Јаковљев. Села
7 Дигните своје надвратке, капије,
отворите се, двери вечне,
да славни Цар уђе.
8 Ко је тај славни Цар?
ГОСПОД јаки и силни,
ГОСПОД у боју силни!
9 Дигните своје надвратке, капије,
отворите се, двери вечне,
да славни Цар уђе.
10 Ко је тај славни Цар?
ГОСПОД над војскама – он је славни Цар! Села
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊУ славу признајте, моћници,
ГОСПОДЊУ славу и силу признајте,
2 признајте славу Имена ГОСПОДЊЕГ.
Поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.
3 Глас ГОСПОДЊИ одзвања над водама,
Бог славни грми,
ГОСПОД грми над големим водама.
4 Силан је глас ГОСПОДЊИ,
величанствен је глас ГОСПОДЊИ.
5 Глас ГОСПОДЊИ кедрове ломи,
ГОСПОД либанске кедрове ломи.
6 Од њега Либан поскакује као теле,
Сирјон[a] као биволче.
7 Глас ГОСПОДЊИ муње расцепљује.
8 Глас ГОСПОДЊИ пустињу потреса,
ГОСПОД кадешку пустињу потреса.
9 Глас ГОСПОДЊИ храстове савија
и шуме огољује[b].
У његовом Храму сви вичу: »Слава!«
10 ГОСПОД над потопом седи на престолу,
ГОСПОД седи на престолу – Цар вечни.
11 ГОСПОД свом народу даје снагу,
ГОСПОД свој народ миром благосиља.
Хоровођи. Према гититу. Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЕ, Господе наш,
како је величанствено твоје Име по свој земљи!
Сјај свој над небесима си поставио!
2 Учинио си да ти са усана деце и одојчади
стижу хвалоспеви због душмана твојих,
да би ућуткао непријатеља и осветника.
3 Када небеса твоја гледам,
дело прстију твојих,
месец и звезде што си их поставио…
4 Шта је човек да га се сећаш,
син човечији да ти је до њега стало?
5 Учинио си га тек мало мањим од Бога,
овенчао га славом и чашћу.
6 Дао си му власт над делима твојих руку,
све му под ноге подложио:
7 све овце и говеда и звери пољске,
8 птице небеске и рибе морске,
и све што морским стазама пролази.
9 ГОСПОДЕ, Господе наш,
како је величанствено твоје Име по свој земљи!
Хоровођи. На гититу. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Како је дивно твоје Боравиште,
ГОСПОДЕ над војскама!
2 Душа ми жуди и гине за двориштима ГОСПОДЊИМ,
срце и тело ми кличу Богу живоме.
3 Чак и врабац себи налази дом
и ластавица гнездо за себе,
где ће своје птиће излећи,
крај твојих жртвеника, ГОСПОДЕ над војскама,
Царе мој и мој Боже.
4 Благо онима што у твом Дому бораве
– они те без престанка хвале. Села
5 Благо онима чија је снага у теби,
који су се у срцу одлучили за ходочашће.
6 Док пролазе долином Баха,
у место пуно извора је претварају,
а јесења киша благословима је прекрива.
7 Све више им расте снага
док се сваки не покаже пред Богом на Сиону.
8 ГОСПОДЕ, Боже над војскама, чуј моју молитву,
саслушај ме, Боже Јаковљев. Села
9 Погледај наш штит, Боже,
лице помазаника свога погледај с наклоношћу.
10 Бољи је један дан у твојим двориштима
од хиљаду других.
Радије ћу да стојим на прагу Дома мога Бога
него да станујем у шаторима опаких.
11 ГОСПОД, Бог, Сунце је и Штит.
ГОСПОД даје милост и славу;
ниједно добро не ускраћује
онима чији је живот беспрекоран.
12 ГОСПОДЕ над војскама,
благо човеку који се у тебе узда.
9 Пробуди се! Пробуди се!
У снагу се обуци, руко ГОСПОДЊА,
пробуди се као у прошлим данима,
као у давним поколењима.
Зар ниси ти раскомадала Рахава?
Зар ниси ти пробола ту неман?
10 Зар ниси ти исушила море,
воде океана[a]?
Зар ниси пут направила у морским дубинама
да преко пређу откупљени?
11 Вратиће се спасени ГОСПОДЊИ,
доћи на Сион певајући;
вечном радошћу биће им овенчане главе.
Обузеће их весеље и радост,
а побећи туга и јецање.
12 »Ја, ја сам Онај који вас теши.
Ко си ти да се плашиш смртника,
рода људског, који је само трава,
13 да заборављаш ГОСПОДА, свога Творца,
који је разапео небеса
и поставио темеље земље,
да непрестано, сваког дана, стрепиш
од гнева тлачитељевог,
који има намеру да уништи?
Јер, где је срџба тлачитељева?
14 Брзо ће потлачени бити ослобођени;
неће поумирати у тамници
нити ће им недостајати хлеба.
15 Јер, ја сам ГОСПОД, твој Бог,
који узбурка море,
па му таласи тутње« –
ГОСПОД над војскама му је Име.
16 »У твоја уста сам ставио своје речи
и покрио те сенком своје руке,
ја, који сам наместио небеса
и поставио темеље земље
и који кажем Сиону:
‚Ти си мој народ.‘«
8 Вером је Авраам, када је позван да оде на место које ће касније примити у наследство, послушао и пошао, иако није знао куда иде. 9 Вером се у обећаној земљи настанио као странац у туђини, станујући под шаторима са Исааком и Јаковом, сунаследницима истог обећања, 10 јер је ишчекивао Град са чврстим темељима, чији је градитељ и творац Бог.
11 Вером је добио и моћ да зачне потомство, иако је већ био зашао у године – а и сама Сара је била нероткиња – јер је верним сматрао Онога који је обећао.[a] 12 Тако је од једног човека, безмало мртвог, потекло потомака колико и звезда на небу и неизбројивих као песак на морској обали.
13 Сви су они живели у вери све до своје смрти, не примивши обећано. Само су га издалека видели и поздравили, признајући[b] да су странци и дошљаци на земљи. 14 А они који тако говоре, показују да траже отаџбину. 15 Да су при том мислили на ону из које су дошли, још су имали прилику да се у њу врате. 16 Али, они су чезнули за бољом, то јест небеском отаџбином. Зато се Бог не стиди да се зове њихов Бог, јер им је припремио Град.
14 Када је већ била половина празника, Исус оде у Храм и поче да учи народ.
15 Јудеји се зачудише, па рекоше: »Откуд овај зна Писма, а није учио?«
16 »Моје учење није моје, него Онога који ме је послао«, одговори им Исус. 17 »Ко хоће да извршава његову вољу, сазнаће да ли ово учење долази од Бога или ја говорим сам од себе. 18 Ко говори сам од себе, за себе тражи славу. А ко тражи славу за онога који га је послао, тај је истинит и у њему нема неправде. 19 Зар вам није Мојсије дао Закон? А ипак нико од вас не извршава Закон. Зашто хоћете да ме убијете?«
20 »Опсео те демон«, одговори му народ. »Ко хоће да те убије?«
21 »Учинио сам једно дело«, рече им Исус, »и сви се чудите. 22 Зато што вам је Мојсије дао обрезање – иако оно није од Мојсија, већ од праотаца – ви човека обрезујете чак и у суботу. 23 Па, ако човек може да буде обрезан у суботу, да не би био прекршен Мојсијев закон, зашто се љутите на мене што сам целог човека излечио у суботу? 24 Не судите по спољашњости, него судите праведно.«
Расправа о Исусовом пореклу
25 Тада неки Јерусалимљани рекоше: »Није ли ово онај кога хоће да убију? 26 А ево, он јавно говори и ништа му не кажу. Да нису поглавари заиста увидели да је он Христос? 27 Али ми знамо одакле је овај, а када Христос дође, нико неће знати одакле је.«
28 Док је учио народ у Храму, Исус повика: »Да, познајете ме! И знате одакле сам! Нисам дошао сам од себе. Али, истинит је Онај који ме је послао, кога ви не познајете. 29 А ја га познајем, јер ја сам од њега и он ме је послао.«
30 Тада они хтедоше да га ухвате, али нико не стави руку на њега, јер његов час још није био дошао.
31 А многи из народа повероваше, па рекоше: »Зар ће Христос, када дође, учинити више знамења него што их је овај учинио?«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International