Book of Common Prayer
Давидов.
1 Не жести се због зликоваца
и не завиди онима који чине неправду,
2 јер они ће се ускоро осушити као трава,
брзо свенути као зелено биље.
3 У ГОСПОДА се уздај и чини добро,
да се настаниш у земљи и да живиш спокојно.
4 У ГОСПОДУ тражи срећу,
и он ће ти дати што ти срце жели.
5 Свој пут ГОСПОДУ препусти,
у њега се уздај и ово ће учинити:
6 учиниће да твоја праведност засија као светлост,
твоја правда као сунце у подне.
7 Смири се пред ГОСПОДОМ и стрпљиво га чекај.
Не жести се због онога ко успева на свом путу,
због човека који своје опаке науме остварује.
8 Окани се гнева и остави се јарости,
не жести се – то води само злу.
9 Јер, зликовци ће бити одстрањени,
а који ГОСПОДА ишчекују, наследиће земљу.
10 Још мало, и опакога више неће бити;
ма колико га тражио на његовом месту, нећеш га наћи.
11 А кротки ће наследити земљу
и у великом миру уживати.
12 Опаки против праведника смишља зло
и шкргуће зубима на њега.
13 Али ГОСПОД се смеје опакоме,
јер зна да долази дан његове казне.
14 Опаки потежу мач и натежу лук
да оборе сиромаха и убогога,
да покољу оне који живе честито.
15 Али мач ће пробости њихово срце
и њихови лукови биће поломљени.
16 Боље је оно мало што праведник има
него велико богатство опаких.
17 Јер, сломиће се руке опаких,
а ГОСПОД је ослонац праведнику.
18 ГОСПОД зна живот беспрекорних.
Њихово наследство остаће довека,
19 неће се постидети у време зла,
биће сити у данима глади.
20 А опаки ће пропасти.
Нестаће непријатељи ГОСПОДА као лепота ливаде,
као дим ће нестати.
21 Опаки узима у зајам, али не враћа,
а праведник је милостив и даје.
22 Они које ГОСПОД благослови,
наследиће земљу,
а које прокуне, биће одстрањени.
23 ГОСПОД учвршћује кораке човекове
ако му је мио његов пут.
24 Ако и посрне, неће пасти,
јер га ГОСПОД придржава руком.
25 Био сам млад, а сад сам стар,
али још не видех да је праведник остављен
или да му деца просе хлеба.
26 Увек је милостив и на зајам даје
и деца су му благослов.
27 Клони се зла и чини добро,
и живећеш у својој земљи довека.
28 Јер, ГОСПОД воли правду
и неће оставити своје верне.
Он их довека чува,
а потомци опаких биће одстрањени.
29 Праведници ће наследити земљу
и у њој живети довека.
30 Праведникова уста говоре мудрост
и језик казује што је праведно.
31 У срцу му је Закон Бога његовог,
кораци му не посрћу.
32 Опаки вреба на праведника,
тражи прилику да га усмрти,
33 али ГОСПОД му га неће оставити у рукама
ни дати да буде осуђен кад му суде.
34 ГОСПОДА ишчекуј и његовог пута се држи.
Он ће те узвисити и наследићеш земљу;
видећеш кад опаки буду одстрањени.
35 Видео сам опаког окрутника
како се као зелено дрво шири.
36 Прођох касније онуда, а оно – њега нема!
Потражих га, али га не нађох.
37 Посматрај беспрекорнога и гледај честитога:
мирољубив човек има будућност.
38 А сви преступници биће затрти,
будућност опаких одсечена.
39 Праведницима спасење долази од ГОСПОДА,
он им је тврђава у време невоље.
40 ГОСПОД им помаже и избавља их,
од опаких их избавља и спасава,
јер у њега се уздају.
5 »Ја сам ГОСПОД, и нема другога,
осим мене нема Бога.
Оснажићу те, иако ме не знаш,
6 да се од истока до запада зна
да сам ја једини.
Ја сам ГОСПОД, и нема другога.
7 Ја обликујем светлост и стварам таму,
ја доносим благостање и стварам несрећу,
ја, ГОСПОД, чиним све то.
8 Пусти кишу одозго, небо,
нека из облака запљушти праведност.
Нека се раствори земља, да изникне спасење
и нека с њим израсте праведност.
Ја, ГОСПОД, створио сам то.
9 Тешко оном ко се препире са својим Творцем,
оном ко је само посуда
међу глиненим посудама.
Зар глина каже грнчару:
‚Шта то правиш?‘
или: ‚Твоје дело нема ручке‘?
10 Тешко оном ко каже оцу:
‚Шта си то зачео?‘
или мајци[a]: ‚Шта си то родила?‘
11 Овако каже ГОСПОД, Светац Израелов,
његов Творац:
Зар ћете ме испитивати о мојој деци
или ми наређивати за моја дела?
12 Ја сам Онај који је начинио земљу
и на њој створио човека.
Моје руке су разапеле небеса
и ја заповедам њиховој звезданој војсци.
13 Ја сам у својој праведности подигао Кира,
све стазе ћу му поравнати.
Он ће поново дићи мој град
и ослободити моје изгнане,
без плате или награде«,
каже ГОСПОД над војскама.
14 Овако каже ГОСПОД:
»Богатство Египта и добит Куша
и високи Сабејци прећи ће к теби
и биће твоји;
ићи ће за тобом и у оковима прећи к теби.
Поклониће ти се и молити те, говорећи:
‚Само је с тобом Бог, и нема другога,
нема другог Бога.‘«
15 Ти си заиста скривени Бог,
Боже и Спаситељу Израелов.
16 Биће постиђени и извргнути руглу
сви који праве идоле;
заједно ће отићи у срамоти.
17 А Израела ће ГОСПОД спасти
вечним спасењем;
нећеш бити постиђен
ни икад више извргнут срамоти.
15 Пазите, дакле, како живите – не као немудри, него као мудри. 16 Паметно користите[a] време, јер су дани зли. 17 Зато не будите неразумни, него схватите шта је Божија воља. 18 И не опијајте се вином – у њему је раскалашност – него се пуните Духом. 19 Један другом говорите у псалмима, хвалоспевима и духовним песмама. Певајте и појте Господу у свом срцу 20 и увек за све захваљујте Богу и Оцу у име нашега Господа Исуса Христа.
21 Потчињавајте се један другом у страху пред Христом.
Жене и мужеви
22 Нека се жене потчињавају својим мужевима као Господу. 23 Јер, муж је глава жени као што је и Христос Глава Цркви, своме телу, чији је Спаситељ. 24 Па, као што се Црква потчињава Христу, нека се тако и жене у свему потчињавају мужевима.
25 Мужеви, волите своје жене као што је и Христос заволео Цркву и самога себе предао за њу, 26 да је освешта, очистивши је купањем у води и речју, 27 да пред себе постави славну Цркву, која нема мрље, ни боре, ни било чега сличног, него је света и без мане. 28 Тако и мужеви треба да воле своје жене као своје тело. Ко воли своју жену, самога себе воли. 29 Јер, нико никад није мрзео своје тело, него га храни и негује, баш као и Христос Цркву – 30 јер ми смо удови његовог тела. 31 »Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и двоје ће бити једно тело.«(A) 32 То је велика тајна, а ја говорим о Христу и Цркви. 33 Нека и сваки од вас воли своју жену као самога себе, а жена нека поштује[b] мужа.
Светиљка
(Лк 8,16-18)
21 Онда им рече: »Да ли се светиљка уноси да би се ставила под посуду или под постељу, или да би се ставила на свећњак? 22 Јер, што год је тајно, биће разоткривено, и што год је скривено, изаћи ће на видело. 23 Ко има уши да чује, нека чује.«
24 И још им рече: »Пазите шта слушате. Каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити и још ће вам се додати. 25 Ко има, даће му се, а ко нема, узеће му се и оно што има.«
Прича о семену
26 Онда рече: »Божије царство је овакво: човек баци семе на земљу, 27 па било да спава или устаје, ноћу и дању, семе клија и расте, а он и не зна како. 28 Земља сама од себе доноси плодове: прво стабљику, затим клас и на крају много зрна у класу. 29 Када сазри, човек одмах узима срп[a], јер је дошло време за жетву.«
Прича о зрну горушице
(Мт 13,31-35; Лк 13,18-19)
30 »Са чим да упоредимо Божије царство?« упита их он. »Или, којом причом да га објаснимо? 31 Оно је као зрно горушице – најмање од свег семења на земљи. 32 Али, када се посеје, израсте и буде веће од свег поврћа, па развије толико велике гране да и птице могу да се гнезде у његовом хладу.«
33 И у многим таквим причама им је говорио Реч, колико су већ били у стању да слушају, 34 и без прича им ништа није говорио. А када је био насамо са својим ученицима, онда им је све објашњавао.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International