Book of Common Prayer
Давидов.
1 К теби своју душу уздижем, ГОСПОДЕ,
2 у тебе се уздам, Боже мој.
Не дај да се постидим,
не дај да непријатељи ликују нада мном.
3 Неће се постидети који тебе ишчекују
– постидеће се они који те лако изневере.
4 Обзнани ми своје путеве, ГОСПОДЕ,
својим стазама ме научи.
5 Води ме у својој истини и поучи ме,
јер ти си Бог, мој Спаситељ;
тебе поваздан ишчекујем.
6 Сети се, ГОСПОДЕ, своје самилости и љубави,
јер су од вечности.
7 Не сећај се грехâ из моје младости
ни мојих преступа.
Сети ме се због своје љубави
и доброте, ГОСПОДЕ.
8 Добар је ГОСПОД и правичан
– зато грешнике учи своме путу.
9 Нека кротке води ка оном што је право
и нека кротке учи своме путу.
10 Све стазе ГОСПОДЊЕ љубав су и истина
оном ко се држи његовог Савеза и прописâ.
11 Свога Имена ради, ГОСПОДЕ, грех мој опрости,
иако је велик.
12 Ко се боји ГОСПОДА,
ГОСПОД ће га усмерити путем
који треба да изабере.
13 Живот ће провести у благостању,
а његови потомци наследиће земљу.
14 ГОСПОД је присан с онима који га се боје,
свој Савез им обзнањује.
15 Очи су ми стално упрте у ГОСПОДА,
јер ми ноге ослобађа из мреже.
16 Окрени се к мени и милостив ми буди,
јер сам усамљен и јадан.
17 Бриге ми се намножиле у срцу
– ослободи ме тескобе.
18 Види мој јад и муку
и све моје грехе однеси.
19 Види колико је мојих непријатеља
и колико жестоком мржњом ме мрзе.
20 Чувај ми душу и избави ме.
Не дај да се постидим,
јер у тебе се уздам.
21 Нека ме поштење и честитост чувају,
јер тебе ишчекујем.
22 Избави Израел, Боже,
из свих његових невоља.
Хоровођи. По напеву »Смрт сина«. Псалам Давидов.
1 Захваљиваћу ти, ГОСПОДЕ, свим срцем својим,
причати о свим твојим делима чудесним.
2 У теби ћу се радовати и веселити,
твом Имену псалме певати, Свевишњи.
3 Узмичу непријатељи моји,
пред тобом посрћу и гину.
4 Јер, ти си се за моје право и парницу заузео.
На престо си сео као судија правичан.
5 Прекорио си незнабошце и уништио опаке,
име им избрисао заувек и довека.
6 Непријатељ сконча
у рушевинама заувек.
Градове си му тако разорио
да и спомен на њих неста.
7 А ГОСПОД на престолу седи довека,
престо је поставио да са њега суди.
8 Судиће свету праведно,
народима управљати правично.
9 ГОСПОД је потлаченима утврђење високо,
утврђење високо у временима невоље.
10 У тебе се уздају они који знају твоје Име,
јер ти, ГОСПОДЕ, не остављаш оне који твоју помоћ траже.
11 Псалме певајте ГОСПОДУ,
који на Сиону седи на престолу!
Његова дела разглашујте међу народима!
12 Јер, памти Онај који крв проливену освећује,
запомагање сиромахâ не заборавља.
13 Смилуј ми се, ГОСПОДЕ.
Види како ме тлаче они што ме мрзе.
Склони ме са капија смрти
14 да све хвале теби исказујем
на капијама Кћери сионске
и да кличем због твога спасења.
15 Незнабошци потонуше у јаму
коју су сами ископали,
ноге им се ухватише у мрежу коју су сакрили.
16 ГОСПОД је познат по правди коју спроводи:
опаки се заплиће у дела својих руку. Хигајон Села
17 Опаки ће се вратити у Шеол,
сви незнабошци, који су Бога заборавили.
18 А убоги неће бити заборављени заувек,
нити ће икад пропасти нада сиромахâ.
19 Устани, ГОСПОДЕ! Не дај да човек надјача.
Нека се незнабошцима суди пред тобом.
20 Страхом их удари, ГОСПОДЕ,
да незнабошци спознају да су само смртници. Села
Псалам Давидов.
1 Ко сме да борави у твом шатору, ГОСПОДЕ,
ко да станује на твојој светој гори?
2 Онај ко живи беспрекорно
и чини што је праведно,
ко из срца говори истину
3 и језиком не клевеће,
ко не наноси зло другоме
и не вређа ближњега,
4 ко презире оне које је Бог одбацио,
а указује част онима који се боје ГОСПОДА,
ко се закуне и заклетву не прекрши,
па макар била на његову штету,
5 ко новац позајмљује без камате
и не прима мито да осуди недужнога.
Ко тако чини, никад неће посрнути.
ГОСПОД је једини Бог
6 Овако каже ГОСПОД, Цар и Откупитељ Израелов, ГОСПОД над војскама:
»Ја сам Први и Последњи;
осим мене нема Бога.
7 Ко је као ја? Нека се јави.
Нека то објави и образложи ми.
Ко је још давно најавио шта ће бити?
Нека нам он прорекне шта ће бити.
8 Не дрхтите, не бојте се.
Зар то нисам ја још давно
објавио и прорекао?
Ви сте ми сведоци.
Има ли Бога осим мене?
Не, нема друге Стене,
ни за једну не знам.
21 »Сећај се овога, Јакове,
и ти, Израеле, јер си мој слуга:
Ја сам те начинио, ти си мој слуга;
нећу те заборавити, Израеле.
22 Развејао сам твоје прекршаје као облак,
твоје грехе као измаглицу.
Врати ми се, јер ја сам те откупио.«
23 Певајте од радости, небеса,
јер ГОСПОД је то учинио;
вичите, дубине земаљске.
Запевајте, планине и свако дрво у вама,
јер ГОСПОД је откупио Јакова
и показује своју Славу у Израелу.
Јединство у Христовом телу
4 Преклињем вас, дакле, ја, сужањ у Господу, да живите достојно позива којим сте позвани. 2 Са свом понизношћу и кроткошћу, стрпљиво подносите један другога у љубави, 3 трудећи се да помоћу споне мира одржите јединство Духа. 4 Једно је Тело и један Дух, као што сте и ви, када сте позвани, на једну наду позвани. 5 Један је Господ, једна вера, једно крштење. 6 Један је Бог и Отац свих, који је над свима, кроз све и у свима.
7 А сваком од нас дата је милост како је Христос коме подарио[a]. 8 Зато се каже:
»Када се попео на висину,
за собом поведе сужње
и људима даде дарове.«(A)
9 Ово »попео«, шта друго значи него да је и сишао у доње, земаљске крајеве? 10 А Онај који је сишао, исти је Онај који се и попео више од свих небеса, да све испуни. 11 Он је дао једне за апостоле, а друге за пророке, једне за еванђелисте, а друге за пастире и учитеље, 12 да припреми свете за дело служења, за изградњу Христовог тела, 13 док сви не дођемо до јединства у вери и спознању Сина Божијега, до савршеног човека, до пуне мере Христовог раста. 14 Тада више нећемо бити нејач којом се поигравају таласи и коју носи сваки ветар учења које људском преваром и лукавством води у замку заблуде. 15 Него, држећи се истине, у љубави, у свему ћемо израсти у њега, који је Глава – у Христа. 16 Он чини да цело Тело – повезано и уједињено сваким подупирућим зглобом – расте и изграђује се у љубави, сразмерно делотворности сваког појединог дела.
Народ хрли за Исусом
7 Исус се са ученицима повуче на море, а за њим пође силно мноштво из Галилеје и Јудеје, 8 из Јерусалима и Идумеје, с оне стране реке Јордан и из околине Тира и Сидона. Пошто су чули шта је чинио, силно мноштво дође к њему. 9 Тада он рече ученицима да му припреме чамац, да га народ не би згњечио, 10 јер је многе излечио, па су се болесни гурали према њему да га дотакну.
11 Када би га нечисти духови угледали, падали би пред њим и викали: »Ти си Син Божији!«
12 А он их је строго опомињао да не обзнањују ко је.
Избор Дванаесторице
(Мт 10,1-4; Лк 6,12-16)
13 Потом се попе на гору и позва оне које је хтео, и они дођоше к њему. 14 Одреди дванаесторицу – који се још зову и апостоли[a] – да буду с њим, да их шаље да проповедају 15 и да имају власт да истерују демоне. 16 А одредио је ову дванаесторицу: Симона, кога назва Петар, 17 Јакова Зеведејевог и Јована, Јаковљевог брата, које назва Воаниргес, то јест Синови грома, 18 затим Андреју, Филипа, Вартоломеја, Матеја, Тому, Јакова Алфејевог, Тадеја, Симона Кананеја 19 и Јуду Искариотског, који га је издао.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International