Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Хвалите ГОСПОДА са небеса,
хвалите га на висинама.
2 Хвалите га, сви његови анђели,
хвалите га, све војске његове.
3 Хвалите га, сунце и месече,
хвалите га, све звезде блиставе.
4 Хвалите га, небеса над небесима
и воде над небом.
5 Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ,
јер он заповеди, и они постадоше,
6 он их постави заувек и довека,
издаде уредбу која неће проћи.
7 Хвалите ГОСПОДА са земље,
морске немани и сви океани[a],
8 огњу и грȁде, снеже и магло,
вихоре који његову реч извршаваш,
9 планине и сва брда,
дрвеће плодоносно и сви кедрови,
10 животиње дивље и сва стоко,
гмизавци и птице крилате,
11 цареви земаљски и сви народи,
поглавари и све судије земаљске,
12 младићи и девојке,
старци и децо.
13 Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ,
јер само је његово Име узвишено,
његов је сјај над земљом и небесима.
14 Свом народу рог је подигао,
славу свих верних својих,
народа Израеловог, народа њему блиског.
Алилуја!
1 Алилуја!
Певајте ГОСПОДУ нову песму,
хвалоспев му певајте на скупу верних.
2 Нека се Израел радује у свом Створитељу,
нека сионски народ свом Цару кличе.
3 Нека му хвале Име играјући,
нека му свирају у даире и лиру.
4 Јер, ГОСПОД воли свој народ,
он кротке победом овенчава.
5 Нека се верни радују у слави,
нека кличу на својим постељама.
6 Нека им у устима буду хвале Богу,
а у руци мач двосекли,
7 да изврше освету над незнабошцима
и казну над народима,
8 да им цареве вежу ланцима,
њихове племиће гвозденим оковима,
9 да на њима изврше записани суд.
То је почаст дата свим његовим вернима.
Алилуја!
1 Алилуја!
Хвалите Бога у његовом светилишту,
хвалите га на моћним небесима његовим,
2 хвалите га због делâ његове силе,
хвалите га због силне величине његове,
3 хвалите га звуцима овнујског рога,
хвалите га харфом и лиром,
4 хвалите га даирама и играњем,
хвалите га жичаним инструментима и фрулом,
5 хвалите га чинелама гласним,
хвалите га чинелама громким.
6 Нека све што дише хвали ГОСПОДА.
Алилуја!
1 Кад је Израел изашао из Египта,
народ Јаковљев из народа туђег језика,
2 Јуда постаде његово светилиште,
Израел његово царство.
3 Море то виде, и побеже,
Јордан потече назад.
4 Горе су поскакивале као овнови,
брда као јагањци.
5 Шта ти би, море, да си побегло?
Јордане, зашто си потекао назад?
6 Горе, зашто сте као овнови поскакивале,
ви, брда, као јагањци?
7 Дрхти, земљо, пред лицем ГОСПОДЊИМ,
пред лицем Бога Јаковљевог,
8 који стену претвори у језеро,
тврду стену у извор воде.
1 Не нама, ГОСПОДЕ, не нама,
него свом Имену дај славу
због своје љубави и истине.
2 Зашто да незнабошци говоре:
»Где је њихов бог?«
3 На небесима је наш Бог,
он чини што му се свиди.
4 А њихови идоли су сребро и злато,
дело људских руку.
5 Уста имају а не говоре,
очи имају а не виде,
6 уши имају а не чују,
нос имају а не миришу,
7 руке имају а не додирују,
ноге имају а не ходају,
ни мрмор не излази из њиховог грла.
8 Такви су и они који их направише
и сви који се у њих уздају.
9 Доме Израелов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
10 Доме Ааронов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
11 Ви који га се бојите, у ГОСПОДА се уздајте
– он је ваш помагач и штит.
12 ГОСПОД нас се сећа и благословиће нас:
благословиће дом Израелов,
благословиће дом Ааронов,
13 благословиће оне који се боје ГОСПОДА,
и мале и велике.
14 Умножио вас ГОСПОД,
вас и вашу децу.
15 Благословио вас ГОСПОД,
који је небо и земљу начинио.
16 ГОСПОДЊА су небеса над небесима,
а земљу је дао људском роду.
17 Не хвале ГОСПОДА мртви,
ни они који силазе у тишину –
18 ми живи благосиљамо ГОСПОДА
сада и довека.
Алилуја!
14 Овако каже ГОСПОД,
ваш Откупитељ, Светац Израелов:
»Ради вас ћу послати у Вавилон.
Поломићу све затворске преворнице,
и клицање Халдејаца
претвориће се у кукњаву.
15 Ја сам ГОСПОД, ваш Светац,
Створитељ Израелов, ваш Цар.«
16 Овако каже ГОСПОД,
који је кроз море направио пут,
стазу међу моћним водама,
17 који је намамио кола и коњанике,
војску и силне ратнике заједно,
и они легоше, али не устадоше,
угашени, утрнути као фитиљ:
18 »Заборавите шта је било пре,
не размишљајте о прошлости.
19 Ево, чиним нешто ново,
већ се помаља, зар не примећујете?
Пут правим у пустињи
и реке у пустолини.
20 Шакали и нојеви и друге звери
указаће ми част
када створим воду у пустињи
и реке у пустолини
да напојим свој изабрани народ,
21 народ који сам за себе саздао
да ми исказује хвале.
22 Али ти ме ниси призивао, Јакове,
као да сам ти додијао, Израеле.
23 Ниси ми доносио овце за паљенице,
ниси ми част указивао кланим жртвама.
Нисам те оптерећивао житним жртвама,
ни додијавао ти тражећи кâд.
24 Ниси ми новцем куповао мирисни иђирот,
ни ситио ме лојем својих жртава.
Него, ти си мене оптерећивао својим гресима
и додијавао ми својим злоделима.
25 А ја, ја сам Он који ради себе
брише твоје преступе
и твојих греха се више не сећа.
26 Подсети ме на прошлост,
заједно расправимо спор;
говори и докажи да си недужан.
27 Твој први праотац је згрешио,
твоји представници се побунили против мене.
28 Зато сам срамоти извргао
поглаваре Светилишта,
а Јакова одредио за потпуно уништење
и Израела за поруге.«
Израел је изабрани народ
44 »Али, слушај сада, Јакове, мој слуго,
Израеле, кога сам изабрао.
2 Овако каже ГОСПОД, који те је створио,
који те је у мајчиној утроби обликовао,
који ће ти помоћи:
Не бој се, Јакове, мој слуго,
Јешуруне, кога сам изабрао.
3 Јер, излићу воду на жедну земљу
и потоке на исушено тле.
Свога Духа ћу ти излити на потомство
и свој благослов на твоје потомке.
4 Ницаће као трава на ливади,
као тополе покрај водâ текућих.
5 Један ће рећи: ‚Ја сам ГОСПОДЊИ‘,
други ће се звати именом Јаковљевим,
трећи ће на руци написати: ‚ГОСПОДЊИ‘
и узети име Израел.«
17 Зато се и Бог, желећи да наследницима обећања што јасније покаже непроменљивост своје одлуке, послужио заклетвом, 18 да преко двеју непроменљивих чињеница, о којима је немогуће да би Бог слагао, будемо силно охрабрени ми који смо побегли да дохватимо наду која нам је понуђена. 19 Ту наду имамо као поуздано и чврсто сидро душе које улази иза завесе, 20 онамо где је Исус као претеча ушао за нас и постао Првосвештеник довека по реду Мелхиседековом.
Мелхиседек
7 А тај Мелхиседек је био цар Салима и свештеник Свевишњега Бога. Он је изашао у сусрет Аврааму када се овај враћао после победе над царевима и благословио га, 2 а Авраам му је одмерио десетак од свега. Његово име значи, прво, »цар праведности«, а затим »цар Салима«, то јест »цар мира.« 3 Без оца, без мајке, без родослова, он, чији дани немају почетка ни живот краја, сличан Сину Божијем, остаје свештеник довека.
4 Погледајте само колики је тај коме је чак и Авраам, патријарх, дао десетак од плена. 5 Додуше, и оним Левијевим потомцима који постају свештеници Закон заповеда да узимају десетак од народа, то јест од своје браће, иако и они воде порекло од Авраама. 6 Али, он, који не води порекло од Левија, узео је десетак од Авраама и благословио онога који је имао Божија обећања – 7 а нема сумње да увек већи благосиља мањег. 8 И овде десетак узимају смртни људи, а тамо онај за кога се тврди да је жив. 9 Чак би се могло рећи да је и Левије, који узима десетак, дао десетак преко Авраама, 10 јер је још био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет.
27 Тада се вратише ученици и зачудише се што разговара са женом. Али ниједан не упита: »Шта тражиш од ње?« ни: »Зашто с њом разговараш?«
28 А жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима: 29 »Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?«
30 И они изађоше из града и кренуше к Исусу.
31 А ученици су у међувремену молили Исуса: »Раби, једи.«
32 Али он им рече: »Ја имам да једем јело за које ви не знате.«
33 Тада ученици рекоше један другом: »Да му није неко донео да једе?«
34 Исус им рече: »Моје јело је да извршавам вољу Онога који ме је послао и да довршим његово дело. 35 Зар и ви не кажете: ‚Још четири месеца, па жетва?‘ Кажем вам: отворите очи и погледајте поља – зрела[a] су за жетву. 36 Жетелац већ прима плату и скупља род за вечни живот, да се и сејач и жетелац заједно радују. 37 У томе се обистињује изрека: ‚Један сеје, а други жање.‘ 38 Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте пожњели плодове њиховог труда[b].«
39 Многи Самарићани из онога града повероваше у Исуса због речи оне жене која је сведочила: »Рекао ми је све што сам учинила.«
40 А када су дошли к њему, замолише га да остане код њих, и он тамо остаде два дана. 41 И још многи повероваше због његових речи.
42 Говорили су оној жени: »Сада више не верујемо због онога што си ти рекла, него зато што смо сами чули, и знамо да је ово заиста Спаситељ света.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International