Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Љиљан Сведочанства«. Псалам Асафов.
1 Чуј нас, Пастиру Израелов,
ти који Јосифов народ водиш као стадо.
Ти који на престолу
међу херувимима седиш, засијај
2 пред Ефремом, Венијамином и Манасијом.
Пробуди своју снагу,
дођи и спаси нас.
3 Обнови нас, Боже;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
4 Докле ће, ГОСПОДЕ, Боже над војскама,
твој гнев тињати против молитви твога народа?
5 Хлебом од суза га храниш
и пехарима суза појиш.
6 Учинио си да се суседи због нас препиру
и да нам се наши непријатељи ругају.
7 Обнови нас, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
8 Ти си из Египта донео лозу,
истерао народе и посадио је.
9 За њу си искрчио место,
и она се закорени и испуни земљу.
10 Њена сенка планине је прекривала,
њене гране моћне кедрове.
11 До Великог мора[a] пружала је розге,
своје младице до Еуфрата[b].
12 Зашто јој поломи ограде
да са ње беру сви који крај ње прођу?
13 Вепар из шуме је пустоши,
пољско звериње прождире.
14 Врати нам се, Боже над војскама!
Погледај са неба и види.
Старај се о овој лози,
15 чокоту који је твоја десница посадила,
сину кога си за себе одгајио.
16 Они који је спалише и посекоше,
нека изгину од претње твога лица!
17 Нека твоја рука буде
на човеку крај твоје деснице,
на ономе кога си за себе одгајио.
18 Тада се нећемо окретати од тебе.
Оживи нас,
и твоје Име ћемо призивати.
19 Обнови нас, ГОСПОДЕ, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
1 Алилуја!
Хвали ГОСПОДА, душо моја.
2 Док сам жив, ГОСПОДА ћу хвалити,
док ме буде, псалме ћу певати своме Богу.
3 Не уздајте се у владаре,
у смртника у ком нема спасења.
4 Када његов дух изађе из њега, у земљу се враћа,
тог истог дана пропадају његови науми.
5 Благо оном коме је Бог Јаковљев помагач,
ко своју наду полаже у ГОСПОДА, свог Бога,
6 који је небо и земљу начинио,
море и све што је у њима,
који остаје веран довека,
7 који стаје у одбрану потлачених,
а гладнима даје хлеба.
ГОСПОД ослобађа сужње,
8 ГОСПОД отвара очи слепима,
ГОСПОД усправља сагнуте,
ГОСПОД воли праведнике.
9 ГОСПОД чува дошљаке,
сирочад и удовице подупире,
а путеве опаких искривљује.
10 ГОСПОД влада довека,
твој Бог, Сионе, кроз сва поколења.
Алилуја!
1 Алилуја!
Добро је псалме певати нашем Богу,
мило је и лепо хвалоспев му певати.
2 ГОСПОД гради Јерусалим,
сабире изгнане Израелове.
3 Он лечи оне који су сломљеног срца
и ране им повија.
4 Он број звезда одређује
и сваку по имену зове.
5 Велик је наш Господ
и силна је његова снага,
нема граница умности његовој.
6 ГОСПОД подупире кротке,
а опаке баца на земљу.
7 Певајте ГОСПОДУ песму захвалницу,
на лири свирајте нашем Богу.
8 Он небо прекрива облацима,
земљи спрема кишу
и чини да трава расте по горама.
9 Он даје храну стоци
и младим гавранима кад загракћу.
10 Није му стало до коњске снаге,
нису му миле човечије ноге.
11 ГОСПОДУ су мили који га се боје,
који се у његову љубав уздају.
12 Слави ГОСПОДА, Јерусалиме!
Хвали свога Бога, Сионе!
13 Јер, он ојачава преворнице твојих капија
и благосиља твоју децу у теби.
14 Он мир доноси твојим границама
и најбољом пшеницом те сити.
15 Своју заповест шаље на земљу,
брзо трчи реч његова.
16 Снег простире као вуну
и мраз расипа као пепео,
17 грȁд баца као залогаје хлеба.
Ко може његову студен да издржи?
18 Он своју реч пошаље,
и отопи их,
учини да његов ветар задува,
и воде потеку.
19 Своју реч је објавио Јакову,
своје уредбе и законе Израелу.
20 Није то учинио ниједном другом народу –
његове законе они не знају.
Алилуја!
13 Господ каже:
»Овај народ ми само устима прилази
и уснама ме поштује,
а срце му је далеко од мене.
Боје ме се само због заповести
научених од људи.
14 Стога ћу, ево, опет запањити овај народ
чинећи све чудо за чудом.
Нестаће мудрост мудрих,
ишчезнути умност умних.«
15 Тешко онима који траже дубине
да своје науме сакрију од ГОСПОДА,
који своја дела чине у тами,
говорећи: »Ко нас види? Ко ће сазнати?«
16 Како све наопако чините!
Као да се за грнчара мисли да је глина!
Зар ће дело рећи за онога који га је направио:
»Није ме он направио«?
Може ли лонац да каже за грнчара:
»Он ништа не разуме«?
17 Либан ће се убрзо претворити
у плодну њиву,
а плодна њива изгледаће као шума.
18 Тога дана ће глуви чути речи књиге
и очи слепих прогледати из тмине и мрака.
19 Понизни ће се опет радовати у ГОСПОДУ,
убоги се радовати у Свецу Израеловом.
20 Нестаће безочни, ишчезнути подругљивци;
биће истребљени сви који смишљају зло –
21 они који друге окривљују речју,
који на суду постављају замку судији
и без разлога ускраћују правду недужноме.
22 Зато ГОСПОД, који је откупио Авраама, овако каже Јаковљевом народу:
»Јаков се више неће стидети,
више неће пребледети у лицу.
23 Када види сву своју децу,
моје дело усред себе,
држаће моје Име светим.
Држаће светим Свеца Јаковљевог,
бојати се Бога Израеловог.
24 Они који су духом застранили, уразумиће се;
они који гунђају, прихватиће поуку.«
22 У граду не видех никакав храм, јер су његов храм Господ Бог Сведржитељ и Јагње. 23 Том граду нису потребни ни сунце ни месец да га осветљавају, јер га обасјава Божија слава, а светлило му је Јагње. 24 Народи ће ходати у његовој светлости и земаљски цареви у њега ће доносити своју славу. 25 Капије му се неће затварати дању, а тамо неће бити ноћи. 26 У њега ће бити унети слава и част народâ 27 и ништа нечисто неће ући у њега, нити ико ко чини нешто одвратно и лажно, него само они који су уписани у Јагњетовој Књизи живота.
Река воде живота
22 Онда ми показа реку воде живота. Блистала је као кристал, а текла је из Божијег и Јагњетовог престола 2 средином главне градске улице. Са обе стране реке расло је дрво живота, које рађа дванаест плодова. Оно доноси свој плод сваког месеца, а лишће му је за исцељење народима. 3 Више неће бити никаквог проклетства. У граду ће бити Божији и Јагњетов престо и његове слуге ће му служити. 4 Гледаће његово лице и његово име биће им на челу. 5 Више неће бити ноћи и неће им бити потребна светлост светиљке ни светлост сунца, јер ће их обасјавати Господ Бог. И они ће владати довека.
Марија код Јелисавете
39 Тих дана Марија се спреми и пожури у горски крај, у један град у Јудеји, 40 и тамо уђе у Захаријину кућу, па поздрави Јелисавету.
41 Када је Јелисавета чула Маријин поздрав, у утроби јој заигра дете и она се испуни Светим Духом, 42 па гласно узвикну: »Благословена си међу женама и благословено дете које ћеш родити! 43 Чиме сам заслужила[a] да мајка мога Господа долази к мени? 44 Чим је глас твога поздрава допро до мојих ушију, у мени је од радости заиграло дете. 45 И благо теби, јер си поверовала да ће се испунити оно што ти је Господ рекао.«
Маријин хвалоспев
46 А Марија рече:
»Моја душа велича Господа
47 и мој дух кличе у Богу, мом Спаситељу,
48 јер је видео понизност своје служитељке.
Од сада ће ме сви нараштаји звати срећном,
48 јер је видео понизност своје служитељке.
Од сада ће ме сви нараштаји звати срећном,
49 јер је Силни за мене учинио велика дела.
Његово име је свето
50 и он је из поколења у поколење милостив
онима који га се боје.
51 Силна је дела учинио својом десницом.
Распршио је охоле и њихову уображеност,
52 владаре збацио с престола,
а понизне узвисио.
53 Гладне је наситио добрима,
а богате отпустио празних руку.
54 Дошао је да помогне своме слузи Израелу,
55 сетио се да буде милостив Аврааму
и његовим потомцима довека,
као што је и обећао нашим праоцима.«
56 И Марија остаде са Јелисаветом око три месеца, па се врати кући.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International