Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 У тебе се уздам, ГОСПОДЕ.
Не дај да се икада постидим;
избави ме због своје праведности.
2 Чуј ме и похитај да ме избавиш.
Буди ми стена, да ме заштитиш,
тврђава висока, да ме спасеш.
3 Ти си моја Стена и Тврђава.
Води ме и управљај
ради Имена свога.
4 Извуци ме из мреже
коју ми поставише,
јер ти си моје Уточиште.
5 У твоје руке дух свој предајем;
избави ме, ГОСПОДЕ, Боже истине.
6 Мрзим оне што се држе идола ништавних.
Ја се у ГОСПОДА уздам.
7 Веселићу се и радовати у твојој љубави,
јер си мој јад видео
и сазнао тескобу моје душе.
8 Ниси ме предао у руке непријатељу,
него си ми ноге учврстио на месту пространом.
9 Смилуј ми се, ГОСПОДЕ, јер сам у невољи.
Очи, душа и тело од жалости ми ослабише.
10 Живот ми изједа тескоба,
моје године јецање.
Снага ме издаје због моје невоље,
кости ми ослабише.
11 Због свих својих душмана
велико ругло постадох ближњима.
Ужасавају ме се познаници;
ко год ме види на улици, од мене бежи.
12 Заборавили ме као да сам мртав,
као сломљен суд постадох.
13 Чујем шапутање многих –
ужас одасвуд:
заверу кују против мене
и смишљају како живот да ми узму.
14 Али ја се у тебе уздам, ГОСПОДЕ,
и говорим: »Ти си Бог мој.«
15 Моја је судбина у твојој руци.
Избави ме из руку непријатељâ
и оних што ме прогоне.
16 Својим лицем обасјај свога слугу,
у својој љубави ме спаси.
17 Не дај да се постидим, ГОСПОДЕ,
јер теби вапијем.
Нека се постиде опаки
и нека у Шеолу умукну.
18 Нека ућуткане буду усне лажљиве,
јер дрско, охоло и презриво
против праведника говоре.
19 Како је велика твоја доброта,
коју си спремио за оне који те се боје,
коју наочиглед људима показујеш
онима који се у тебе уздају.
20 Склањаш их од људских сплетки
у скровиште свога лица.
У свом заклону их сакриваш
од свадљивих језика.
21 Благословен ГОСПОД,
јер ми је чудесну љубав показао
у граду под опсадом.
22 У свом страху рекох:
»Уклоњен сам испред твојих очију.«
Али ти си чуо глас моје молбе
кад сам ти завапио.
23 Волите ГОСПОДА, сви верни његови.
ГОСПОД чува верне,
а охолима пуном мером враћа.
24 Будите јаки и одважног срца,
сви који ГОСПОДА ишчекујете.
Давидов.
1 Нападни моје нападаче, ГОСПОДЕ,
бори се против оних што се против мене боре.
2 Штит и оклоп узми,
устани и у помоћ ми притекни.
3 Копљем и сулицом замахни
на моје гонитеље.
Мојој души реци:
»Ја сам твој Спаситељ.«
4 Нека осрамоћени буду и постиде се
они који би да ми узму живот.
Нека посрамљени узмакну
они који ми смишљају зло.
5 Нека буду као плева на ветру
када их анђео ГОСПОДЊИ потера.
6 Нека им пут буде мрачан и клизав
када их анђео ГОСПОДЊИ буде гонио.
7 Јер, без разлога поставише мрежу пред мене
и без разлога ми ископаше јаму.
8 Нека их задеси пропаст изненадна
– нека их ухвати мрежа коју су поставили,
нека упадну у јаму своје пропасти.
9 Тада ће ми душа клицати у ГОСПОДУ
и радовати се у спасењу његовом.
10 Свим ћу својим бићем рећи:
»Ко је као ти, ГОСПОДЕ?
Сиромаха спасаваш од јачега од њега,
сиромаха и убогога од онога ко од њих отима.«
11 Устају окрутни сведоци,
испитују ме о оном што не знам.
12 Злом ми узвраћају за добро
и душу ми уцвељују.
13 А ја сам се, кад су били болесни,
облачио у кострет
и постом морио своју душу.
Кад су ми се молитве вратиле неуслишене,
14 у жалости сам ишао унаоколо
као за пријатељем или братом,
погружен као да своју мајку оплакујем.
15 А сад кад сам ја посрнуо,
они се обрадоваше и удружише.
Нападачи се удружише против мене,
да ме изненада нападну,
па ме раздиру без престанка.
16 Погано се ругају ругаоци
и на мене шкргућу зубима.
17 Докле ћеш само гледати, ГОСПОДЕ?
Избави ми душу од њихових насртаја,
живот драгоцени од ових лавова.
18 Захваљиваћу ти на великом скупу,
хвалити те међу мноштвом народа.
19 Не дај да нада мном ликују
моји лажљиви непријатељи;
не дај да злобно намигују очима
ови што ме без разлога мрзе.
20 Јер, они не говоре о миру,
него смишљају лажне оптужбе
против оних који мирно живе у земљи.
21 Разјапили су уста на мене и говоре:
»Да, да! Својим очима смо видели!«
22 И ти си видео, ГОСПОДЕ
– немој да ћутиш.
Не буди далеко од мене, Господе.
23 Пробуди се и устани да ме одбраниш
у мојој парници, Боже мој и Господе.
24 У својој праведности ме оправдај, ГОСПОДЕ, Господе мој,
и не дај им да ликују нада мном.
25 Не дај им да помисле:
»Да, баш то смо хтели«,
не дај им да кажу: »Прогутасмо га.«
26 Нека се постиде и посраме
сви који над мојом несрећом ликују.
Нека стид и срамоту обуку
они који се нада мном узвисују.
27 Нека кличу и радују се
они којима је мило што сам оправдан.
Нека стално говоре:
»Велик је ГОСПОД,
мила му је добробит његовог слуге.«
28 А мој ће језик о твојој праведности причати,
хвале ти изрицати поваздан.
10 ГОСПОД опет рече Ахазу: 11 »Затражи од ГОСПОДА, свога Бога, знак из најдубљих дубина или са највиших висина.«
12 Али Ахаз рече: »Нећу то да тражим; нећу да искушавам ГОСПОДА.«
13 Тада Исаија рече:
»Чујте, Давидова владарска кућо! Зар вам није доста што додијавате људима, него додијавате и мом Богу? 14 Зато ће вам сâм Господ дати знак: Ево, девица је трудна и родиће сина, и даће му име Емануил[a]. 15 Он ће јести урду и мед док не научи да одбацује зло, а бира добро. 16 А пре него што дечак научи да одбацује зло, а бира добро, опустеће земља двојице царева од којих стрепиш.
17 »ГОСПОД ће на тебе, твој народ и породицу довести дане каквих није било откад се Ефрем одвојио од Јуде: довешће цара Асирије.
18 »Тога дана ГОСПОД ће зазвиждати мувама које су на крајевима египатских река и пчелама у Асирији, 19 и оне ће доћи и настанити се у дубоким кланцима и у пукотинама стена, по свим трњацима и појилиштима. 20 Тога дана Господ ће ти обријати главу и длачице међу ногама, а скинуће ти и браду, бритвом унајмљеном с оне стране Еуфрата[b] – царем Асирије.
21 »Тога дана човек ће држати краву и две козе 22 и, пошто ће му оне давати обиље млека, он ће се хранити урдом. Ко год остане у земљи, храниће се урдом и медом. 23 Тога дана где год је било хиљаду лоза вредних хиљаду шекела[c] сребра, биће само драч и трње. 24 Људи ће онамо ићи с луком и стрелом, јер ће сва земља зарасти у драч и трње. 25 А из страха од драча и трња, нећете више ићи ни на једно од брда некад обрађиваних мотиком – по њима ће пáсти говеда и газити ситна стока.«
Изабрани да се спасу
13 А ми смо увек дужни да захваљујемо за вас, браћо коју Господ воли, јер вас је Бог од почетка изабрао[a] да се спасете тако што ће вас Дух учинити светима[b] и вером у истину. 14 На то вас је позвао кроз наше еванђеље, да имате удела у слави нашега Господа Исуса Христа. 15 Зато, браћо, чврсто стојте и држите се учењâ[c] која смо вам предали било усмено, било посланицом.
16 А сâм наш Господ, Исус Христос, и Бог, наш Отац, који нас је заволео и својом милошћу нам дао вечну утеху и добру наду, 17 нека утеши ваше срце и учврсти вас у сваком добром делу и речи.
Молите се за нас
3 На крају, браћо, молите се за нас, да се Господња реч брзо прошири и да се прославља као и код вас 2 и да се избавимо од искварених и злих људи, јер немају сви вере. 3 Али, Господ је веран – он ће вас учврстити и сачувати од Злога. 4 А ми смо уверени за вас у Господу да чините и да ћете чинити оно што вам налажемо. 5 Нека вам Господ усмери срце према Божијој љубави и Христовој стрпљивости.
Господња вечера
(Мт 26,26-30; Мк 14,22-26; 1. Кор 11,23-25)
14 Када је дошло време, Исус леже за трпезу, а апостоли с њим.
15 Он им рече: »Веома сам желео да једем ову пасхалну вечеру с вама пре свога страдања. 16 Јер, кажем вам: нећу је више јести док се не испуни у Божијем царству.«
17 Онда узе чашу, захвали Богу, па рече: »Узмите је и разделите међу собом. 18 Јер, кажем вам: више нећу пити од лозиног рода док не дође Божије царство.«
19 Затим узе хлеб, захвали Богу, изломи га и даде им, говорећи: »Ово је моје тело, које се даје за вас. Чините ово мени у спомен.«
20 Тако узе и чашу после вечере, говорећи: »Ова чаша је нови савез мојом крвљу[a], која се пролива за вас. 21 Али, ево, рука мога издајника на трпези је са мојом. 22 Јер, Син човечији ће отићи као што је одређено, али тешко оном човеку који га издаје.«
23 Тада они почеше међусобно да се испитују који би од њих могао да буде тај који би то учинио.
Ко је највећи?
24 Међу њима настаде и препирка око тога којег од њих треба сматрати највећим.
25 Тада им Исус рече: »Цареви господаре својим народима, и они који имају власт над њима себе зову добротворима. 26 Али ви немојте тако. Него, највећи међу вама треба да буде као најмлађи, и онај који влада као онај који служи. 27 Јер, ко је већи: онај за трпезом или онај који служи? Зар није онај који је за трпезом? А ја сам међу вама као онај који служи. 28 Ви сте они који су истрајали са мном у мојим искушењима. 29 Зато вам у наследство дајем Царство као што га је Отац дао мени, 30 да једете и пијете за мојом трпезом у мом Царству и да седите на престолима и судите дванаест племена Израелових.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International