Book of Common Prayer
137 Седели смо тамо, поред река Вавилона
и плакали кад би се сетили Сиона.
2 О тамошње смо врбе
повешали харфе своје,
3 јер су наши тлачитељи од нас захтевали песму;
мучитељи наши да се веселимо:
„Певајте нам песму о Сиону!“
4 Како да певамо Господњу песму
у туђинској земљи?
5 О, Јерусалиме, ако бих тебе заборавио,
заборављена била и десница моја!
6 Језик ми се за непце слепио
ако те се не сетио,
ако се не радовао Јерусалиму
више него и најбољем своме!
7 О, Господе, сети се Едомаца
што су на дан пада Јерусалима говорили:
„Разваљујте! Разваљујте га до темеља!“
8 О, ћерко вавилонска,
што ћеш бити разорена!
Благо оном који ти узврати истом мером,
онако како си чинила нама.
9 Благо оном ко ти нејач зграби
и о стену смрска!
Давидов.
144 Благословен да је Господ, стена моја,
што ми руке за рат
и прсте за борбу увежбава;
2 милосрђе моје и тврђава моја;
моје уточиште и мој избавитељ;
мој штит, онај у коме уточишите налазим
и који ми мој народ покорава.
3 О, Господе, шта је човек да за њега мариш
и људски потомак да се са њим бавиш?
4 Човек тек је даху налик
и дани му бледе као сенка.
5 О, Господе, небеса своја спусти, па да сиђеш
и дотакнеш брда да се пуше!
6 Засевај муњом,
нека се распрше!
Стреле своје баци,
нека се разбеже!
7 Са висина руке пружи,
избави ме;
извади ме их бујица
и из руку деце туђинаца;
8 оних што устима својим обмањују
и десницом својом заклињу се лажно.
9 О, Боже, певаћу ти нову песму,
на лири са десет струна ја свираћу теби;
10 теби који царевима избављење дајеш;
који Давида, слугу свога,
спасаваш од мача опакога.
11 Ослободи ме, избави ме
из руке деце туђинаца,
оних што устима својим обмањују
и десницом својом заклињу се лажно.
12 Тад синови наши нека буду
као стабло горостасно у младости својој;
наше ћерке нека буду
попут шара стубова палате.
13 Амбари ће наши бити пуни
разноврсног рода;
хиљаде ће ојагњити овце наше,
и десет хиљада по пашњацима нашим.
14 Волови ће теглити, неће бити разарања,
неће бити бежаније
и вриска се неће чути
по трговима нашим.
15 Благо народу коме тако буде!
Благо народу коме Бог је Господ!
104 Благосиљај, душо моја, Господа!
О, Господе, о, мој Боже, ти си од свих већи;
оденут си и сјајем и славом!
2 Светлошћу је као плаштом заогрнут,
као шатор простиреш небеса.
3 Греде горњих одаја својих у воде полаже,
облаке у кочије своје преже,
на крилима ветра језди.
4 Он своје анђеле чини ветровима,
и своје слуге огњеним пламеновима.
5 Он је земљу поставио на њене темеље,
у веке векова неће се помаћи.
6 Дубинама си је покрио као покривачем,
а воде су јој биле над горама.
7 Повлаче се од прекора твога,
одтекле су од тутњаве грома твога –
8 када су се горе дигле и долине слегле –
тамо где си им и одредио место;
9 не прелазе међу што си им ставио,
вратити се неће да земљу прекрију.
10 Ти изворе шаљеш долинама
да потеку међу планинама.
11 Они поје сваку пољску зверку
и жеђ гасе дивљим магарцима.
12 Небеске се птице крај њих гнезде
и певају у растињу.
13 Из горњих одаја својих натапаш горе
и земља је пуна плода дела твојих.
14 Ти чиниш да за стоку трава расте,
биље што га човек обрађује,
да би земља уродила хлебом;
15 и вино што човеку разгаљује срце,
уље што лице озари
и хлеб што храни човеку срце.
16 Господња су стабла наливена,
кедрови што их је усадио на Ливану;
17 на њима се птице гнезде,
у чемпресима рода им се скући.
18 На високим горама живе дивокозе,
а камењари даманима уточиште дају.
19 Он је месец начинио да се мери време,
а и сунце зна када да зађе.
20 Ти спушташ таму и ноћ бива,
па измиле све шумске живуљке.
21 Лавови за пленом ричу
тражећи од Бога за себе храну.
22 Кад сунце заруди
они се окупе у јазбини својој и лежу.
23 А човек иде за послом својим
и ради до вечери.
24 О, Господе, како је много дела твојих!
Свако си од њих учинио мудро
и твојих је створења пуна земља!
25 Ено мора, великог и широких обала,
врве од безбројних створења,
животиња малих и великих;
26 По њему бродови броде
и Левијатан[a] коју су начинио у њему игра.
27 Сви они чекају тебе
да им на време даш оно што једу.
28 Ти им дајеш
и они то сакупе;
ти отвараш руку своју
и они су сити добра.
29 Кад сакријеш лице своје
они се препадну;
кад им узмеш дах, они скапавају
и поново иду у прашину.
30 Кад им пошаљеш свој дах они настају;
ти обнављаш лице земље.
31 Нек довека буде слава Господња!
Нек делима својим радује се Господ!
32 Он у земљу гледа и она се тресе;
он дотиче горе и оне се диме.
33 Кроз свој живот певаћу Господу,
док ме има Бога мога прослављаћу!
34 Угодне му биле мисли моје,
а ја ћу да се радујем у Господу.
35 Нек грешници нестану са земље
и злобника нека више нема!
Благосиљај, душо моја, Господа!
Славите Господа!
22 Мене је имао Господ на почетку његовог пута,
још пре дела својих древних.
23 Постављена сам од давнина,
од искона, пре постања земље.
24 Рођена сам кад бездана још није било,
када није било ни извора обилних вода.
25 Пре планина постављених
и пре брда рођена сам,
26 док још земљу он створио није,
ни поља, ни прво тло света.
27 Када је створио небеса, ја сам била тамо,
када је оцртавао хоризонт над лицем бездана;
28 када је горе учвршћивао облаке
и када су набујали извори бездана;
29 када је мору поставио његове обале,
како вода не би прелазила његову заповест,
и када је означио темеље земљине.
30 Била сам уз њега као градитељка,
била сам му радост свакодневна,
веселила се пред њим стално;
31 веселила се по свету, по његовој земљи
и радовала се са потомцима људи.
32 Зато ме, децо, послушајте.
О, како су благословени они који се држе мојих путева!
33 Послушајте поуку моју,
радите мудро и не одбацујте је.
34 Како је благословен човек који ме слуша,
који свакодневно бдије на мојим вратима
и пази на доврацима врата мојих!
35 Јер ко мене нађе, нашао је живот
и добио наклоност Господњу.
36 Али ко мене не нађе, себи самом шкоди,
а сви који ме мрзе воле смрт.“
Темељи хришћанске службе
1 Од Павла, апостола Христа Исуса по Божијој вољи, у складу са обећањем живота који је у Христу Исусу,
2 Тимотеју, вољеном детету, милост, милосрђе и мир од Бога Оца и Христа Исуса, Господа нашега.
3 Захвалан сам Богу, којему, као и моји преци, служим чистом савешћу, док те се непрестано, спомињем у својим молитвама дан и ноћ. 4 Када се сетим твојих суза, пожелим да те видим, па да се испуним радошћу. 5 Сећам се твоје искрене вере, оне вере која је прво заживела у твојој баки Лоиди, а онда и у твојој мајци Евникији, а уверен сам да је и у теби.
Павле подстиче Тимотеја да одважно проповеда Радосну вест
6 Због тога те подсећам да распламсаш дар који ти је Бог дао након што сам положио руке на тебе. 7 Јер Бог нам није дао Духа који нас чини плашљивим, него Духа који нас испуњава силом, љубављу и разборитошћу.
8 Не стиди се да сведочиш за нашега Господа, ни мене, његовога сужња, него ми се придружи у страдању за Радосну вест, ослањајући се на силу Божију. 9 Он нас је спасао и позвао на живот светости, не по нашим делима, него по своме науму и милости, која нам је дата у Христу Исусу пре почетка времена. 10 Та милост се сада објавила доласком нашег Спаситеља Христа Исуса, који је уништио смрт и обасјао нас животом и нераспадљивошћу посредством Радосне вести. 11 А мене је Бог поставио за проповедника, апостола, и учитеља. 12 Због тога и трпим све ово. Ипак, не стидим се, јер знам у кога сам се поуздао, а уверен сам да је он у стању да сачува оно што ми је поверено до онога Дана.
13 Чврсто се држи здравих речи које си чуо од мене, узимајући их као узор, те остани у вери и љубави која је у Христу Исусу. 14 Чувај добро завештање које ти је поверено посредством Духа Светог који пребива у нама.
20 Били су ту и неки Грци који су дошли у Јерусалим да се на празник поклоне Богу. 21 Они су пришли Филипу из Витсаиде у Галилеји и замолили га: „Господине, желимо да видимо Исуса.“ 22 Филип је отишао и рекао то Андрији. Онда су заједно отишли к Исусу и рекли му то.
23 Исус им одговори. „Дошао је час да се Син Човечији прослави. 24 Заиста, заиста вам кажем: ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, оно не може донети род, него остаје са̂мо. А ако умре, онда доноси много рода. 25 Ко год воли свој живот, изгубиће га. А ко мрзи свој живот на овом свету, сачуваће га за вечни живот. 26 Ко хоће да ми служи, нека ме следи. Где сам ја, тамо ће бити и мој слуга. Ко хоће да ми служи, имаће част код мога Оца.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.