Book of Common Prayer
ק Коф
145 Од свег срца вапим! Господе, услиши ме,
да уредбе твоје држим!
146 Теби вапим да ме спасеш,
да прописе твоје држим.
147 Пре зоре се дижем и за помоћ вапим,
јер се твојој речи надам.
148 Још пре смене ноћне страже очи моје бдију,
да о твојој речи мислим.
149 О, Господе, по милости својој глас мој саслушај,
живот ми сачувај по својој одлуци.
150 Примичу се они што злобу смишљају,
они што су од твог Закона далеко.
151 А ти си, о, Господе, близу
и истина су све заповести твоје!
152 Одавно сам научио из твојих прописа
да си их довека учврстио.
ר Реш
153 Погледај на моју муку па ме ослободи,
јер твој Закон забораву не дам.
154 За мој случај се заузми, откупи ме,
речју својом живот ми сачувај.
155 А спасење је далеко од злобника,
јер уредбе твоје они и не траже.
156 О, Господе, големо је милосрђе твоје,
живот ми сачувај по својој одлуци.
157 Бројни су прогонитељи моји и душмани моји,
али ја не скрећем од прописа твојих.
158 Гади ми се кад гледам неверне,
што не маре за реч твоју.
159 Види како одредбе ти волим!
О, Господе, по милости својој живот ми сачувај!
160 Сва је твоја реч истина,
довека ти свака пресуда праведна.
ש Шин и Син
161 Безразложно гоне ме главари,
ал’ од речи твоје стрепи срце моје.
162 Због речи твоје радујем се
као онај који плен велики стекне.
163 Мрзим лаж, презирем је,
а твој Закон волим.
164 Седам пута на дан ја те славим
због твојих праведних одлука.
165 Обиље је мира на онима што ти Закон воле,
за њих нема спотицања.
166 О, Господе, спасу твом се надам;
извршавам твоје заповести.
167 Прописа се твојих држи душа моја,
ја их неизмерно волим.
168 Одредаба твојих и прописа твојих ја се држим,
јер сви су моји путеви пред тобом.
ת Тав
169 О, Господе, плач мој нека ти је близак!
По речи ми својој просветљење подај.
170 Моја молба нек пред тебе дође,
по свом обећању ти мене избави.
171 Нек се слива славопој са мојих усана,
јер ме својим уредбама учиш.
172 Нек реч твоју мој језик запева,
јер су праведне све заповести твоје.
173 Нек ти рука у помоћ ми стигне,
јер сам твоје одредбе одабрао.
174 О, Господе, за спасењем твојим чезнем
и у твоме Закону уживам!
175 Нека ми је душа жива да би те славила,
судови твоји нека ми помогну.
176 Попут овце ја сам залутао; а ти слугу свога тражи,
јер заповести твоје не дам забораву.
Песма поклоничка.
128 Благо сваком што се Господа боји,
оном који путеве му следи!
2 Зато ћеш јести плод својих руку;
благо теби, добро нек ти буде!
3 Жена ће ти бити као лоза плодоносна
усред куће твоје,
синови ти као изданци маслине
око твога стола!
4 Гле! Тако ће бити благословен човек
што се Господа боји!
5 Нек те са Сиона благослови Господ,
па да сваког дана свог живота
гледаш благостање Јерусалима;
6 па да гледаш децу деце своје.
Мир Израиљу!
Песма поклоничка.
129 „Много су ме тлачили још од како млад сам био“ –
нек каже Израиљ –
2 „Много су ме тлачили још од како млад сам био,
а ипак ме нису надвладали.
3 Преко мојих леђа су орали орачи
своје дуге бразде.
4 Праведан је Господ,
пресеко је конопце злотвора!“
5 Нек се стиде, нек устукну
сви што Сион мрзе.
6 Нек су као трава по крововима,
која свене пре него се почупа;
7 која жетеоцу руку не испуни,
ни наручје оном који снопље веже.
8 А ни пролазници нек не кажу:
„Благословени од Господа да сте!
Благосиљамо вас у Господње име!“
Песма поклоничка.
130 О, Господе, из дубина ја тебе призивам!
2 О, Господе, чуј глас мој,
ухо своје пригни
позиву преклињања мојих!
3 О, Господе, будеш ли кривице задржавао,
ко би онда опстао, Господе?
4 Али у теби је опраштање
да би те се бојали.
5 Господа ја ишчекујем,
ишчекује душа моја;
његовој се речи надам.
6 Душа моја Господа ишчекује
више но стражари јутро,
више но стражари јутро.
7 О, Израиљу, Господу се надај!
Јер милостив је Господ,
откупљује пребогато.
8 Баш он ће да откупи Израиљ
од свих његових кривица.
Упозорење против безумља
6 Сине мој, ако јамчиш за ближњега свога
и руку си пружио туђинцу;
2 везан си речима уста својих,
обавезан својим обећањем.
3 Ти онда учини ово, сине мој, да слободан будеш,
јер си допао рукама свог ближњег:
Иди, понизи се
и салећи ближњег свог!
4 Не дај сна очима својим
и својим капцима да дремају.
5 Отми се као срна ловцу,
као птица из руку птичара.
6 О, лењивче, иди мраву,
сагледај његове путеве и постани мудар!
7 Он нема ни војводу,
ни заповедника, ни владара,
8 али спрема себи храну током лета,
током жетве скупља себи јело.
9 О, лењивче, докле ћеш да пландујеш,
када ћеш од сна да се пренеш?
10 Још мало снова, још мало дремежа,
још мало доконо да склопиш руке;
11 и доћи ће твоје сиромаштво као скитница
и немаштина као насилник.
12 Ништарија и покварењак се скита
и непоштено говори;
13 намигује својим очима,
подгуркује ногама,
упире прстима;
14 изопачености су му у срцу,
сваког часа смишља зло и уноси раздор.
15 Зато ће ненадано стићи његова пропаст,
у трену ће бити сломљен, а лека му неће бити.
16 Шест је ствари које Господ мрзи
и седам му се души огадило:
17 очи узносите,
језик лажљив,
руке које лију невину крв;
18 срце што смишља опаке науме,
ноге што срљају и на зло су брзе;
19 Лажљив сведок што лаже чим зине
и ко сеје раздор међу браћом.
Победоносна вера у Христа
5 Свако ко верује да је Исус Христос, рођен је од Бога, и свако ко воли Оца, воли и оног који је рођен од њега. 2 А да смо деца Божија, знамо по томе што волимо Бога и држимо се његових заповести. 3 Љубав према Богу значи ово: држати његове заповести. Његове заповести нису тешке, 4 јер сви који су рођени од Бога побеђују свет. А ово је средство наше победе: наша вера. 5 Ко побеђује свет, ако не онај који верује да је Исус Син Божији?
6 Он, Исус Христос, је онај који је дошао водом и крвљу. Не само водом, него водом и крвљу. А са̂м Дух сведочи о овоме, јер Дух је истина. 7 Тако, имамо три сведока: 8 Духа, воду и крв; а ово троје се слажу. 9 Ако верујемо људском сведочанству, знајмо да је Божије сведочанство веће. Ово је Божије сведочанство којим је Бог потврдио свога Сина: 10 ко верује у Сина Божијега има ово сведочанство у свом срцу, а ко не верује Богу, прави од њега лажљивца, јер није поверовао сведочанству којим је Бог потврдио свога Сина. 11 Ово је сведочанство: Бог нам је дао живот вечни и овај живот је у његовом Сину. 12 Ко има Сина има живот, а ко нема Сина Божијег, нема живота.
Завера против Исуса
45 Тада су многи Јевреји, који су дошли код Марије и видели шта је Исус учинио, поверовали у њега. 46 Међутим, неки од њих су отишли к фарисејима и рекли им шта је Исус учинио. 47 Тада су водећи свештеници и фарисеји сазвали Велико веће и рекли:
„Шта да радимо? Овај човек чини многе знаке! 48 Ако га пустимо да настави овако, сви ће поверовати у њега. Тада ће доћи Римљани и уништити нам храм, а народ побити.“
49 Један од њих, Кајафа, који је те године био Првосвештеник, рече им: „Ништа ви не знате! 50 Зар не схватате да је за вас боље да један човек умре за народ, него да сав народ изгине?“
51 Међутим, он то није рекао са̂м од себе. Пошто је био Првосвештеник за ту годину, он је прорекао да Исус мора да умре за јудејски народ, 52 и не само за тај народ, него и за друге народе, како би сву расејану децу Божију окупио у једно. 53 Стога су тог дана одлучили да га убију.
54 Зато се Исус није више јавно појављивао међу Јеврејима, него је отишао одатле у крај близу пустиње, у град који се зове Јефрем. Тамо је боравио са ученицима.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.