Book of Common Prayer
93 Господ влада величанством заодевен!
Загрнут је и опасан Господ снагом;
а свет је утврђен, непомичан.
2 Утврђен је од давнина престо твој,
а и ти си од искона.
3 Реке дижу, о, Господе,
реке дижу своју хуку;
реке дижу своју буку.
4 И од хуке вода многих,
и од силних таласа морских,
силнији је Господ узвишени.
5 Прописи су твоји чврсти, поуздани;
Доликује светост твоме Дому, Господе,
кроз дане многе.
96 Певајте Господу нову песму!
Певај Господу, сва земљо!
2 Певајте Господу и име му благосиљајте;
дан за даном навешћујте његово спасење.
3 Објавите му славу међу пуцима,
његова чудеса међу свим народима.
4 Јер велик је Господ, многе хвале вредан;
страшнији од свих богова.
5 Јер ништавни су сви богови народа,
али Господ је саздао небеса.
6 Пред њим су слава и величанство,
сила и лепота у његовом Светилишту.
7 Дајте Господу, племена народна,
дајте Господу славу и силу,
8 дајте Господу славу ради његовог имена,
донесите му принос, дођите у његова дворишта,
9 клањајте се Господу сјајном у светости,
дрхти пред њим, сва земљо!
10 Говорите међу народима: „Господ влада!
Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.
Он праведно суди народима.“
11 Нека се радују небеса, нека се весели земља,
Нека хучи море и све што је у њему,
12 нек се радује поље и све што је на њему.
Тада ће певати шумско дрвеће
13 пред Господом, јер он долази да суди земљи.
Он ће да суди свету по правди,
народима по верности својој.
Давидов. Када се Давид претварао да је луд пред Авимелехом. Овај га је, затим, отерао, па је Давид отишао.
34 Благосиљаћу Господа непрестано,
стално ће га усне моје хвалити.
2 Хвалиће се Господом моја душа;
нека чују понизни, нека се радују.
3 Величајте са мном Господа,
заједно му узвисујмо име.
4 Тражио сам Господа, и он ми одговори,
од свих ме је страхова избавио.
5 Ведри су они који гледају у њега,
лице се њихово неће постидети.
6 Кад је овај сиромах вапио, Господ га је чуо,
и од свих га је невоља избавио.
7 Анђео Господњи табором окружује
оне који га се боје; избавља их.
8 Искусите и видите да је Господ добар,
благо човеку што у њему уточиште нађе.
9 Бојте се Господа, ви свети његови,
јер нема оскудице за оне који га се боје.
10 И млади лавови трпе и гладују,
али онима што траже Господа,
њима добра никаквог не мањка.
11 Дођите, о, децо, и чујте ме,
богобојазности ћу вас поучити.
12 Који човек воли живот?
Ко жели да добре дане види?
13 Нек се твој језик од зла уздржи,
нек ти усне не говоре лажи,
14 зла се клони, а добро чини,
тражи мир и за њим ти иди.
15 Очи Господње мотре на праведне,
и уши његове вапај им чују.
16 Лице се Господње мршти на зликовце,
да са земље помен им истреби.
17 Господ чује кад праведни завапе,
од свих невоља он их избавља.
18 Близу је Господ онима са сломљеним срцем,
он спасава оне са клонулим духом.
19 Многа зла сналазе праведника,
али Господ га избавља од свих.
20 Он чува све кости његове,
ниједна му се неће поломити.
21 Зло ће убити опакога,
а који мрзе праведника биће окривљени.
22 Господ откупљује живот својих слугу;
неће бити крив нико ко у њему уточиште нађе.
Рођење Самуилово
1 Био један човек из Раматајима софимског, из Јефремове горе. Он се звао Елкана, а био је син Јероама, сина Елијуја, сина Тохуа, сина Суфова, Јефремовац 2 Имао је две жене. Једна се звала Ана, а друга Фенина. Фенина је имала деце, а Ана није имала деце.
7 То се дешавало из године у годину. Кад год би Ана одлазила у Дом Господњи, Фенина би је понижавала. Зато је Ана плакала и није јела. 8 Њен муж јој је говорио: „Ана, зашто плачеш? Зашто не једеш? Зашто ти је срце тужно? Нисам ли ти ја важнији од десет синова?“
9 Кад су завршили са јелом и пићем у Силому, Ана је устала. А Илије, свештеник, седео је на столици код довратка Дома Господњег. 10 Огорчене душе Ана се помолила Господу горко плачући. 11 Тада се заветовала рекавши: „Господе над војскама! Ако заиста погледаш на муку своје слушкиње и сетиш ме се, и не заборавиш своју слушкињу, него даш својој слушкињи мушко чедо, ја ћу га дати Господу за све дане његовог живота, те бритва неће прећи преко његове главе.“
12 Док се она тако дуго молила пред Господом, Илије је мотрио на њена уста. 13 Ана се молила у себи, само су јој се усне мицале. Глас јој се није чуо, па је Илије мислио да је пијана. 14 Илије јој рече: „Колико ћеш још бити пијана? Окани се вина!“
15 Ана му одговори: „Не, мој господару. Ја сам жена ојађене душе. Нисам пила ни вина ни жестока пића, већ изливам своју душу пред Господом. 16 Не сматрај своју слушкињу неваљалом женом, јер сам све до сад говорила од велике тегобе и јада.“
17 Илије одврати: „Иди у миру. Нека ти Бог Израиљев да оно што си тражила од њега.“
18 А она рече: „Само да твоја службеница стекне твоју наклоност.“ Тада је жена отишла својим путем, па је јела, а лице јој више није било тужно.
19 Ујутро су устали и поклонили се Господу, па су се вратили. Кад су дошли кући у Раму, Елкана леже са својом женом Аном, и Господ је се сети. 20 Након извесног времена Ана затрудни и роди сина. Дала му је име „Самуило“, јер је рекла: „Измолила сам га од Господа.“
Ана посвећује Самуила
21 Кад је тај човек, Елкана, са свим његовим домом ишао горе да принесе Господу годишњу жртву и испуни свој завет, 22 Ана није ишла, јер је рекла своме мужу: „Кад одојим дечака, одвешћу га да се појави пред Господом, па ће тамо остати заувек.“
23 Елкана рече својој жени: „Учини што ти се чини добрим. Остани док га не одојиш. Само нека Господ испуни своју реч.“ Тако је жена остала кући и дојила свог сина, док га није одојила. 24 Чим га је одојила, повела га је са собом узевши трогодишњег јунца, ефу[a] брашна, и мешину вина и довела га у Дом Господњи у Силому. А дечак је још био мали.
25 Кад су заклали јунца, одвели су дечака Илију. 26 Тада је Ана рекла: „Опрости, господару! Живота ми твога, господару, ја сам она жена која је стајала ту до тебе и молила се Господу. 27 За овог дечака сам се молила, и Господ ми је дао оно што сам тражила од њега. 28 Зато га ја дајем натраг Господу, да припада Господу док је жив.“ Тада се поклонише Господу.
9 Зато ми, од дана кад смо то чули, не престајемо да се молимо за вас, тражећи од Бога да вас испуни познањем његове воље у свој мудрости и разумевању духовних ствари. 10 Тада ћете моћи да живите достојно Господа, и да му у свему угодите, рађајући сваку врсту добрих дела и растући у познању Бога. 11 Стога, нека вас Бог оснажи сваком снагом која долази од његове славне силе, да би све могли да издржите стрпљиво. С радошћу 12 захваљујте Оцу који вас је оспособио да учествујете у ономе што је Бог припремио за свете у Царству светлости. 13 Он нас је избавио из власти таме и преместио нас у Царство свога љубљеног Сина, 14 у коме имамо откупљење, опроштење греха.
15 Он је слика невидљивога Бога,
он је Првенац, Владар над свим створењем.
16 Јер по њему је створено све
што је на небу и на земљи,
било видљиво или невидљиво,
било престоли, или господства,
било главарства или власти;
све је створено његовим посредством и за њега.
17 Он постоји пре свих ствари
и по њему све има своје постојање.
18 Он је и глава тела, Цркве;
он је Почетак;
он је Првенац из мртвих устао,
да би у свему био први.
19 Јер се Богу свидело да у њему настани
сву своју пунину,
20 те да његовим посредством
помири са собом све,
било на земљи, било на небу,
створивши мир његовом крвљу проливеном на крсту.
22 А када је, по Мојсијевом Закону, требало да се изврши обред очишћења, Марија и Јосиф том приликом дођу са дететом у Јерусалим да га посвете Господу, 23 јер у Закону Господњем пише: „Нека се свако прворођено мушко дете посвети Господу“ – 24 и да по Закону Господњем принесу жртву за очишћење: две грлице или два голубића.
25 У Јерусалиму је тада живео неки човек по имену Симеун. Он је био праведан и побожан човек, који је очекивао да наступи време утехе за израиљски народ. Дух Свети је био са њим 26 и он му је објавио да неће умрети пре но што види Христа Господњег. 27 Вођен Духом, дошао је у храм. Када су родитељи унели дете Исуса у храм да учине са њим што Закон налаже, 28 Симеун га узе у наручје и поче да слави Бога:
29 „Сада пушташ, мој Господару,
свога слугу да у миру оде;
твоја реч је тако испуњена,
30 јер ја сам твоје видео спасење
31 што приправи пред свим народима:
32 светлост твоју да просветли народе,
славу твоме народу Израиљу.“
33 Исусови отац и мајка су били задивљени оним што је било речено за њега. 34 Тада је Симеун благословио и њих двоје и рекао његовој мајци Марији: „Ево, Бог је поставио ово дете да многи од Израиља падну и да се многи подигну, и да буде знак коме ће се супротстављати. 35 А теби самој ће мач пробости душу, да би се откриле мисли многих срца.“
36 А била је ту и једна веома стара пророчица, по имену Ана, Фануилова ћерка, из Асировог племена. Била је у браку седам година, 37 а сада је као удовица имала осамдесет четири године. Она никад није напуштала храм. Даноноћно је служила Богу уз пост и молитву. 38 И она је дошла у исти час и почела да слави Бога и да говори о Исусу свима који су очекивали да Бог откупи Јерусалим.
39 Када су Јосиф и Марија обавили све што Закон Господњи налаже, вратили су се у Галилеју, у свој град Назарет. 40 А дечак је растао, јачао и пунио се мудрошћу, а Божија милост је била над њиме.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.