Book of Common Prayer
Соломону.
72 О, Боже, прописе своје цару подај
и праведност своју сину царевоме!
2 Нек народу твоме он праведно суди
и сиромасима према прописима.
3 Нека горе народу мир донесу
и брда праведност.
4 Он ће сиромасима да суди,
деци убогих победу даће
и скршиће тлачитеља.
5 Бојаће те се људи док је сунца и месеца,
од рода до рода.
6 Спустиће се као киша на кошену траву
и попут пљускова натапаће земљу.
7 У његовим данима процветаће праведник
и обиље мира док месеца буде било.
8 Владаће од мора до мора
и од реке до крајева где земља престаје.
9 Клекнуће пред њим пустињска племена,
противници његови лизаће прашину.
10 Принеће му принос
цареви тарсиски и острвски;
цареви Саве и Севе
данак ће да дају.
11 Поклониће му се сви цареви,
сви народи служиће му.
12 Јер он ће да избави убогог што за помоћ вапи,
и сиромаха без помоћи ниоткуда.
13 Поштедеће слабог и убогог,
животе убогих спасти.
14 Од тлачења и насиља живот њихов откупиће,
очима његовим крв њихова драгоцена ће бити.
15 Жив нек буде!
Нек му дају од злата савскога;
нека стално за њега се моле,
од јутра до сутра благосиљају га.
16 Нек пшеницом обилује земља,
нек се род његов повија на врху гора, као на Ливану;
нек процвета народ из градова
ко трава земаљска.
17 Његово име нек буде довека,
нека траје докле је и сунца.
Нек у њему сви народи благослове се
и блаженим нек га називају.
18 Благословен био Господ Бог, Бог Израиља,
он једини чудеса чини.
19 И благословено довека било његово славно име,
нек сву земљу слава му испуни.
Амин! Амин!
20 Довршише се молитве Давида, сина Јесејевог.
111 Славите Господа!
Хвалићу Господа целим срцем својим,
на сабору праведника и у заједници!
2 Велика су дела Господња,
жељан их је свако ко ужива у њима.
3 Величанствено и славно дело је његово,
праведност његова трајаће довека.
4 Чудеса је своја учинио да се памте,
милосрдан је и милостив Господ.
5 Храну даје богобојазнима,
свог савеза довека се сећа.
6 Свом народу јавио је силу дела својих,
дајући им наследство народа.
7 Веродостојна су и праведна дела његових руку,
сви његови прописи су поуздани;
8 постављени од века до века,
учињени истинито и праведно.
9 За свој народ откуп је послао
и свој савез вечно поставио;
име му је и свето и страшно.
10 Мудрост отпочиње богобојазношћу.
Баш су разборити сви који тако чине[a]
и слава им траје за век века.
113 Славите Господа!
О, славите, слуге Господње,
славите име Господње!
2 Нек име Господње прослављано буде
од сад па довека!
3 Од изласка сунца па до његовог заласка,
прослављано било име Господње!
4 Над свим народима узвишен је Господ,
слава му је врх небеса.
5 Ко је као Господ, Бог наш,
што столује у висини;
6 што се сагне да погледа
и по небу и по земљи?
7 Сиромаха диже из прашине,
из буњишта диже убогога;
8 да га посади с племићима,
с племићима његовог народа.
9 Од нероткиње у кући
чини срећну мајку деце.
Славите Господа!
Бог утврђује свој савез с Давидом
7 Кад се цар настанио у своме двору, и кад му је Господ дао да отпочине од свих његових непријатеља унаоколо, 2 цар рече пророку Натану: „Ево, погледај, ја живим у двору од кедровине, а Ковчег Божији пребива под шаторским завесама.“
3 Натан рече цару: „Иди и учини што ти је на срцу, јер је Господ с тобом.“
4 Али исте ноћи реч Господња дође Натану, говорећи:
5 „Иди и реци моме слузи Давиду: ’Овако каже Господ: зар ћеш ми ти саградити дом да пребивам у њему? 6 Ја нисам пребивао у дому од дана кад сам извео Израиљце из Египта, па све до данас. Док сам се селио од места до места, Шатор ми је био пребивалиште. 7 Где год сам ишао са свим Израиљцима, јесам ли рекао и једну реч којем од Израиљевих судија, којима сам заповедио да буду пастири мом народу Израиљу: „Зашто ми нисте изградили дом од кедровине?“’
8 А сад овако реци моме слузи Давиду: ’Говори Господ над војскама: ја сам те одвео с пашњака и од оваца, да будеш владар моме народу Израиљу. 9 Био сам с тобом где год си ишао и затирао сам све твоје непријатеље пред тобом. Ја ћу твоје име учинити великим, као име великаша на земљи. 10 Одредићу место за мој народ Израиљ и засадити га тамо, па ће становати на свом месту и неће више стрепети, а опаки их више неће мучити као некада, 11 кад сам поставио судије над својим народом Израиљем. Ја ћу ти дати одмор од свих твојих непријатеља.
Господ ти објављује: Господ ће ти сазидати дом.[a] 12 А кад се заврше твоји дани и ти починеш са својим прецима, ја ћу подићи твога потомка после тебе, од тебе самог, и утврдити његово царство. 13 Он ће саградити дом моме имену, а ја ћу заувек утврдити престо његовог царства. 14 Ја ћу му бити Отац, а он ће ми бити син. Кад учини неправду, казнићу га прутем људи, и ударцима потомака људи. 15 Ипак, нећу повући своју милост од њега, као што сам је повукао од Саула, кога сам уклонио испред тебе. 16 Твој дом и твоје царство биће чврсто довека пред тобом, и твој престо ће бити довека утврђен.’“
17 Натан је пренео Давиду све ове речи и цело виђење.
11 Јер Бог је открио своју милост ради спасења свих људи. 12 Она нас одгаја да одбацимо безбожност и световне жеље, те да живимо разумно, праведно и побожно у овом свету, 13 очекујући блажену наду и славно појављивање нашега великога Бога и Спаситеља Исуса Христа. 14 Он је дао себе за нас да нас откупи од сваког безакоња и да за себе очисти изабрани народ који предано чини добро.
15 Ово говори и напомињи, користећи пуно право да кориш. Нико нека те не презире.
Дужности верујућих
3 Подсећај их да се покоравају владарима и властима, да буду послушни, и спремни на свако добро дело. 2 Такође их подсећај да ни о коме не говоре ружно, да се не свађају, да буду трпељиви, да показују благост према свим људима.
3 Јер и ми смо некада били неразумни, непослушни, заведени, робови сваковрсних жеља и пожуда сваке врсте, проводећи живот у злоби и зависти, омрзнути и мрзећи једни друге. 4 А када је наш Спаситељ Бог показао своју доброту и човекољубље, 5 он нас је и спасао, али не на основу праведних дела која смо ми учинили, него на основу свога милосрђа, тако што нас је опрао водом новог рођења и обновио нас Светим Духом. 6 Њега је Бог богато излио на нас посредством Исуса Христа, нашег Спаситеља, 7 да бисмо, пошто нас је учинио праведнима пред собом, примили у посед вечни живот коме се надамо.
8 Ово је истинита реч, и зато желим да то устрајно напомињеш, тако да се они који су поверовали Богу труде да чине добра дела и да у томе предњаче. Ово је добро и корисно људима.
Сусрет Марије и Јелисавете
39 Тих дана, Марија се спреми и журно оде у град Јудин. 40 Ушла је у Захаријину кућу и поздравила Јелисавету. 41 Кад је Јелисавета чула Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби и Свети Дух је испуни, 42 те она ускликну: „О, најблагословенија међу женама, благословен је плод утробе твоје! 43 Чиме сам то заслужила да мајка мога Господа дође к мени? 44 Јер, чим сам чула твој поздрав, од радости заигра дете у мојој утроби. 45 Блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој Господ рече.“
46 Онда Марија рече:
„Велича душа моја Господа,
47 весели се дух мој Богу, моме Спаситељу,
48 јер погледа на понизност своје слушкиње.
Ево, од сада ће ме сви нараштаји звати блаженом;
48 јер погледа на понизност своје слушкиње.
Ево, од сада ће ме сви нараштаји звати блаженом;
49 јер велика је дела Свесилни учинио по мени,
свето је име његово!
50 Милост је његова над онима што га поштују,
од колена до колена.
51 Моћна дела учини мишицом својом,
растера узносите што су пуни себе,
52 збаци владаре са престола
и узвиси понижене,
53 гладне насити добрима,
а богате без ичега отпусти.
54 Придиже Израиља, слугу свога,
сетивши се свога милосрђа,
55 како рече прецима нашим,
Авра̂му и његовом потомству довека.“
56 Марија остаде са Јелисаветом око три месеца, па се врати својој кући.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.