Book of Common Prayer
За хоровођу. Псалам Давидов.
41 Благо оном који мисли на сиромаха,
Господ га избавља у дан невоље.
2 Господ га чува и држи у животу,
он ће га благословити у земљи,
неће га изручити жељи душмана његових.
3 Господ ће га крепити на постељи боли;
ти ћеш га од болести опоравити на лежају.
4 Рекох: „Господе, смилуј ми се,
исцели ми душу, јер сам ти згрешио.“
5 Непријатељи злурадо говоре о мени:
„Када ће умрети? Када ће му се име затрти?“
6 Кад ми ко у посету дође, говори којешта,
а у срцу скупља пакост;
кад изађе онда јавно каже.
7 Заједно против мене шапућу сви што ме мрзе,
несрећу ми предвиђају:
8 „Кобна га је болест ударила;
легао је и дићи се више неће.“
9 Па и ближњи мој коме сам веровао,
онај који са мном једе, окрену се против мене.
10 А ти, Господе, смилуј ми се,
подигни ме, да им вратим мило за драго.
11 По овоме знам да сам ти угодан,
јер мој непријатељ не ликује нада мном.
12 У моме ме поштењу подржи,
пред своје ме лице постави довека.
13 Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
од века и до века. Амин. Амин.
Хоровођи. Давидова поучна песма, када је Доик Едомац дошао и дојавио Саулу, рекавши му: „Давид је отишао у Ахимелекову кућу.“
52 Што се хвалиш злобом, силниче?
Милост је Божија од јутра до сутра.
2 Разарања ти смишља језик
попут бритве оштар,
о, превртљивче!
3 Ти зло волиш више него добро,
и лаж више него право да говориш. Села
4 Ти волиш све речи прождрљиве,
о, језиче обмањиви!
5 Али тебе ће Бог довека оборити;
зграбиће те, од шатора отргнути;
из земље живих ишчупаће те. Села
6 И видеће то праведници и бојаће се,
па ће му се смејати:
7 „Гле човека што Бога није узео за тврђаву,
рушитеља силног,
што се поуздао у обиље свога блага!“
8 А ја сам као зелена маслина
у Дому Божијем;
у милост се Божију уздам
од века до века.
9 Хвалићу те у веке векова
за дела твоја;
надаћу се имену твоме
јер је добро пред твојим вернима.
За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.
44 О, Боже, својим смо ушима чули,
наши нам преци рекоше,
за дело које ти учини у дане њихове,
у дане прадавне.
2 Својом си руком изгнао народе, а њих посадио,
пуке си разбио, а њих умножио.
3 Нису они земљу мачем освојили,
нити их је рука њихова избавила,
него твоја рука десница,
и светло твога лица, јер си их заволео.
4 Ти си мој цар, Боже!
Нареди, и Јаков ће бити спасен.
5 С тобом пробадамо душмане своје,
у име твоје газимо непријатеље своје.
6 Јер ја се не уздам у лук свој,
мач мој мене не спасава.
7 Јер ти нас избави од наших душмана,
ти осрамоти наше мрзитеље.
8 Богом смо се хвалили поваздан,
име твоје славили поваздан.
9 Но, ти си нас одбацио и понизио,
и не идеш у бој с војском нашом.
10 Чиниш да се повлачимо пред душманином,
да нас пљачкају наши мрзитељи.
11 Изручио си нас као овце за клање,
расејао нас међу народе.
12 Продао си свој народ у бесцење,
а од продаје се ниси обогатио.
13 Учинио си нас руглом нашим суседима,
на подсмех смо и ругање онима око нас.
14 Учинио си нас ругалицом међу народима,
машу главом народи над нама.
15 Срамота је моја стално преда мном,
стид ми је лице покрио
16 од гласа ругача и подсмевача,
пред душманином, осветником.
17 Све нас то снађе, ал’ нисмо те заборавили,
а ни савез твој нисмо изневерили.
18 Срце нам се није одвратило,
нити су нам стопе с твог пута скренуле,
19 кад си нас разбио у крају шакалском,
и у смртну нас таму завио.
20 Ако заборавимо име Бога нашега,
и раширимо руке према туђем богу,
21 неће ли Бог то открити,
кад познаје тајне срца?
22 Јер због тебе нас убијају свагда,
сматрају нас овцама за клање.
23 Пробуди се, зашто спаваш, Господе?
Устани, не одбацуј нас довека!
24 Зашто кријеш своје лице?
Зашто заборављаш муку и потлаченост нашу?
25 Јер душа наша лежи у прашини,
стомак нам се прилепио уз земљу.
26 Устани, помози нам,
откупи нас због милости своје!
Човек међу стаблима мирте
7 Двадесет четвртог дана једанаестог месеца, а то је месец сават, друге Даријеве године, дошла је реч Господња пророку Захарији, Варахијином сину и Идовом унуку:
8 Гле, била је ноћ када сам видео човека како седи на коњу риђану. Стајао је међу стаблима мирте, тамо у долу, а иза њега коњи риђани, сивци и белци.
9 Рекао сам: „Господару мој, ко су ови?“
Одговорио ми је анђео који је разговарао са мном: „Показаћу ти ко су ови.“
10 Тада је узвратио човек који је стајао међу стаблима мирте. Рекао је: „Ово су они које је Господ послао да обилазе земљу.“
11 А они су казали Анђелу Господњем који је стајао међу стаблима мирте: „Обишли смо земљу. Ево, сва је земља мирна и спокојна.“
12 Анђео Господњи је одговорио: „О, Господе над војскама, зар се нећеш смиловати Јерусалиму и Јудиним градовима на које си, ево, озлојеђен ових седамдесет година?!“ 13 А Господ је анђелу који је разговарао са мном одговорио благонаклоним речима, утешним речима.
14 Анђео који је разговарао са мном ми је казао: „Објављуј! Реци: ’Овако каже Господ над војскама: стало ми је до Јерусалима и до Сиона ми је веома стало. 15 Страховито сам гневан на лакомислене народе, а на њих сам био тек мало гневан. Али они су зло потпомогли.’
16 Зато овако каже Господ: ’Вратићу се Јерусалиму са смиловањем! Обновиће се у њему мој Дом – говори Господ над војскама. Зидарско уже ће развучено бити над Јерусалимом.’
17 Опет објављуј и реци: ’Овако каже Господ над војскама: моји ће се градови поново преливати благостањем! Господ ће поново да се смилује Сиону, поново ће да одабере Јерусалим!’“
Поздрав црквама у Малој Азији
4 Јован поздравља седам цркава у Малој Азији:
Милост вам и мир од онога који јесте, који је био, и који ће доћи, и од седам духова који су пред његовим престолом, 5 и од Исуса Христа, верног сведока, Првог који је устао из мртвих, и Владара над царевима земаљским.
Ономе који нас воли и који нас је својом крвљу опрао од наших греха, 6 и учинио нас царством свештеника које служи Богу и Оцу његовом, њему слава и сила од сад и довека. Амин.
7 Ево, он долази на облацима
и гледаће га свако око,
и они који су га проболи,
па ће закукати због њега сви народи земаљски.
Да, Амин.
8 „Ја сам Алфа и Омега – говори Господ Бог – Сведржитељ, онај који јесте, који је био, и који ће доћи!“
Јованово виђење на Патмосу
9 Ја, Јован, ваш брат и судеоник у невољама, Царству и постојаном подношењу ради Исуса, нађох се на острву које се зове Патмос, због проповедања речи Божије и поруке о Исусу. 10 У дан Господњи, Дух ме обузе, и ја зачух снажан глас иза себе, сличан звуку трубе, 11 како говори: „Запиши оно што видиш и пошаљи у седам цркава: у Ефес, Смирну, Пергам, Тијатиру, Сард, Филаделфију и Лаодикију.“
12 Кад сам се окренуо да видим чији је то глас, угледао сам седам златних свећњака, 13 и усред свећњака некога „као син човечији.“ Био је обучен у дугу одежду и опасан златним појасем око прсију. 14 Коса на његовој глави била је бела као вуна, или као снег, а његове очи као ужарени огањ. 15 Ноге су му биле као блистава бронза каљена у пећи, а његов глас као хук многих вода. 16 У својој десној руци држао је седам звезда, а из његових уста је излазио мач оштар с обе стране. Лице му је сијало као кад сунце сија пуном снагом.
17 Кад сам га видео, пао сам пред његове ноге као мртав. Али он положи своју десницу на мене и рече: „Не бој се! Ја сам Први и Последњи. 18 Ја сам Живи! Био сам мртав, али, ево, живим од сад и довека, и имам кључеве од смрти и од Света мртвих. 19 Напиши, дакле, што си видео, о садашњим збивањима и о ономе што ће се догодити после тога. 20 Ово је значење тајне о седам звезда које си видео у мојој десници и седам златних свећњака: седам звезда су анђели седам цркава, а седам свећњака су седам цркава.
43 А када нечисти дух изађе из човека, он тумара по безводним местима тражећи себи покоја. И пошто га не налази, 44 каже: ’Вратићу се у свој дом, одакле сам изашао.’ Када се врати, налази кућу ненастањену, почишћену и уређену. 45 Онда одлази и доводи са собом седам других духова, горих од себе, па уђу и настане се тамо. Човеку онда то потоње стање бива горе но што му је било пређашње. Тако ће бити и са овим злим нараштајем.“
Права родбина Исусова
46 Док је Исус говорио народу, дођу његова мајка и браћа. Стајали су напољу желећи да говоре са њим. 47 Неко му рече: „Ево, ту напољу су твоја мајка и твоја браћа и хоће да говоре са тобом.“ 48 Исус му одговори: „Ко је моја мајка и ко су моја браћа?“ 49 Онда је пружио своју руку према ученицима и рекао: „Ево моје мајке и моје браће! 50 Јер онај ко врши вољу мога Оца који је на небесима, тај ми је брат и сестра и мајка.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.