Book of Common Prayer

Давидова похвална песма.

Језекијина болест и оздрављење

20 У оне дане се Језекија разболео на смрт. Пророк Исаија, син Амоцов, је дошао и рекао му: „Говори Господ: ’Уреди своју кућу, јер ћеш умрети; нећеш се опоравити.’“

² Језекија је окренуо своје лице према зиду, па се помолио Господу овако: ³ „О, Господе, сети се да сам пред тобом ходио верно и свим срцем, и да сам чинио што је добро у твојим очима.“ И Језекија горко заплака.

⁴ Исаија још није изашао из средишњег предворја, кад му је дошла реч Господња: ⁵ „Врати се и реци Језекији, владару мога народа: Говори Господ, Бог твога претка Давида: ’Чуо сам твоју молитву и видео сам твоје сузе. Ево, излечићу те, па ћеш за три дана отићи у Дом Господњи. ⁶ Додаћу петнаест година твоме животу и избавићу те из руке асирског цара. Одбранићу овај град ради себе и ради мога слуге Давида.’“

⁷ Онда је Исаија рекао: „Донесите облог од смокава. Нека узму и ставе му на чир и оздравиће.“

⁸ Језекија упита Исаију: „Шта ће бити знак да ће ме Господ исцелити и да ћу за три дана отићи у Дом Господњи?“

⁹ Исаија му одговори: „Ово ће ти бити знак од Господа, да ће Господ учинити оно што је обећао. Желиш ли да се сенка помери напред за десет степени или да се помери назад за десет степени?“

¹⁰ Језекија одговори: „Лако је да се сенка помери напред за десет степени. Не, него нека се сенка помери назад за десет степени.“

¹¹ Тада је пророк Исаија призвао Господа, који је вратио сенку назад за десет степени; за толико се сенка спустила на Ахазавом сунчанику.

Посланици из Вавилона

¹² У оно време је вавилонски цар Веродах-Валадан^[a], син Валаданов, послао писма с даром за Језекију, јер је чуо да се Језекија разболео. ¹³ Језекија их је саслушао; показао им је сву своју ризницу, сребро и злато, зачине, мирисна уља, оружницу, и све што се нашло у његовим ризницама. Није било ничега у његовом двору и на целом његовом подручју што им Језекија није показао.

¹⁴ Тада је пророк Исаија дошао к цару Језекији и рекао му: „Шта су рекли ти људи? Одакле су ти дошли?“

Језекија одговори: „Из далеке земље, из Вавилона.“

¹⁵ „Шта су видели у твојој кући?“ – упита он.

Језекија одговори: „Није било ничег у мојим ризницама што им нисам показао.“

¹⁶ Тада је Исаија рекао Језекији: „Почуј реч Господњу: ¹⁷ ’Ево, долазе дани када ће све што је у твоме двору, и све што су твоји преци сабрали до овога дана, бити однесено у Вавилон; неће остати ништа – говори Господ. ¹⁸ А неки од твојих синова, који су ти се родили, биће одведени. Они ће бити евнуси на двору вавилонског цара.’“

¹⁹ Језекија одговори Исаији: „Добра је реч Господња што си је ти рекао.“ А мислио је: „Нека буде мир и спокојство током дана мојих.“

²⁰ Остала Језекијина дела, и сви његови подухвати, како је направио језеро и прокоп да доведе воду у град, није ли то записано у Књизи дневника Јудиних царева? ²¹ Кад се Језекија упокојио са својим прецима, на његово место се зацарио његов син Манасија.

Петар у затвору

12 У то време је цар Ирод почео да злоставља неке чланове цркве. ² Тако је погубио мачем Јакова, Јовановог брата. ³ Када је цар видео да је то по вољи Јеврејима, наредио је да ухапсе и Петра. То се догодило током празника Бесквасних хлебова. ⁴ Пошто га је ухапсио, бацио га је у тамницу и предао на чување стражи подељеној у четири групе од по четири војника. Намеравао је да га после Пасхе изведе пред народ.

⁵ Док су Петра чували у тамници, црква се жарко молила Богу за њега.

⁶ Ноћ пре него што је Ирод намеравао да га изведе, Петар је спавао између двојице војника двоструко окован, док су стражари пред вратима чували тамницу.

Чудесно ослобођење

⁷ Изненада се појави анђео Господњи и светлост обасја ћелију. Анђео куцну Петра у ребра и пробуди га говорећи: „Хајде, устани брзо!“ Окови спадоше са Петрових руку.

⁸ Анђео настави: „Опаши се и обуј своје сандале!“ Петар уради тако. Онда му анђео рече: „Заогрни се огртачем и пођи за мном.“ ⁹ Петар је изашао и кренуо за њим. Није знао да је то, што је анђео урадио, стварност, него је мислио да има виђење. ¹⁰ Прошли су поред прве и друге страже, те дошли до гвоздених врата која воде у град. Сама су се отворила пред њима, те су изашли. Када су прошли једну улицу, анђео одједном оде од њега.

¹¹ Тада Петар, дошавши к себи, рече: „Сада заиста знам да је Господ послао свога анђела, те ме избавио од Иродове руке и од свега што је јудејски народ очекивао.“

¹² Када је то схватио, дошао је до куће Марије, мајке Јована званог „Марко“, где су се многи окупили на молитву. ¹³ Кад је Петар покуцао на дворишна врата, дошла је слушкиња по имену Ружа да ослухне. ¹⁴ Препознавши Петров глас, од силне радости није отворила врата, него је утрчала унутра и јавила да Петар стоји пред вратима.

¹⁵ „Ти ниси при чистој свести“ – рекли су јој. Но, како је она и даље упорно тврдила своје, рекли су: „То је његов анђео.“

¹⁶ Али Петар је упорно куцао. Када су коначно отворили врата и угледали Петра, били су запањени. ¹⁷ Петар им је дао знак руком да буду тихи, а затим им је испричао како га је Господ извео из тамнице. Још је додао: „Јавите Јакову и осталој браћи за ово.“ Затим је изашао и отишао на друго место.

Исус подиже из мртвих младића из Наина

¹¹ Исус затим оде у град који се звао Наин. С њим су ишли његови ученици и много света. ¹² Кад је стигао пред градска врата, баш тада су износили мртваца, сина јединца у мајке која је била удовица. Са њом је било и много људи из града. ¹³ Кад ју је Господ видео, сажалио се на њу и рекао јој: „Не плачи.“

¹⁴ Онда је пришао мртвачком сандуку и дотакао га. Носиоци стадоше. Тада Исус рече: „Младићу, теби говорим, устани!“ ¹⁵ Мртвац устане и почне да говори. Исус га предаде његовој мајци.

¹⁶ Страх је обузео све присутне, те су дали хвалу Богу, говорећи: „Велики пророк се појавио међу нама!“ и: „Бог је походио свој народ!“ ¹⁷ Глас о овоме што је Исус учинио раширио се по целој Јудеји и околним крајевима.