Book of Common Prayer
33 Он претвара реке у пустињу,
врела воде у тло спарушено;
34 плодну земљу у слатину
због зла оних који на њој живе.
35 Од пустиње он језеро чини,
од земље пусте водене изворе.
36 Ту је гладне населио
и они су град подигли;
37 поља су засејали, винограде посадили
и они обиље плодова рађају.
38 И он их је благословио
па су се веома умножили;
ни стока им се проредила није.
39 Али због тлачења, невоље и јада
они се проредише, погурише.
40 Он излива презир на племиће,
пушта да тумарају пустаром беспутном;
41 док убогог уздиже, од невоље склања,
попут стада његов пород множи.
42 Виде то праведни па се радују,
а сви неправедни затварају своја уста.
43 Ко је мудар? Тај нек ово памти,
у Господњу милост нек прониче!
Песма. Псалам Давидов.
108 Срце ми је вољно, Боже,
да ти певам,
да ти свирам бићем својим!
2 Будите се, о, лиро и харфо,
ја бих зору да пробудим.
3 О, Господе, хвалићу те међу народима,
славићу те међу туђинцима.
4 Јер је велика милост твоја, поврх је небеса;
до облака сеже верност твоја.
5 Нека си узвишен врх небеса, Боже;
слава твоја нек је над свом земљом.
6 Десницом нас својом спаси, услиши нас,
па да твоји миљеници избављени буду.
7 У свом Светилишту Бог је објавио:
„Заклицаћу, поделићу Сихем,
премерићу долину Сокота.
8 Мој је Галад, мој је Манасија;
Јефрем ми је кацига на глави,
а Јуда ми царско жезло.
9 Моав ми је корито за прање,
на Едом сам бацио сандалу,
ускликнућу поврх Филистеје!“
10 Ко ће мене да отпрати у град утврђени?
А на Едом ко ће ме повести?
11 Нећеш ли ти, о, Боже,
који си нас одбацио,
па с војскама нашим, Боже,
више не корачаш?
12 Помоћ дај нам испред противника,
узалуд је људско избављење.
13 Силно ћемо ступати са Богом,
изгазиће наше противнике!
33 Ускликните у Господу, праведни,
славити га приличи поштенима.
2 Хвалите Господа харфом,
свирајте му на лири од десет струна,
3 Певајте му нову песму,
свирајте складно уз клицање.
4 Јер права је реч Господња,
доследан је он у сваком делу своме.
5 Он воли праведност и правду,
пуна је земља милости Господње.
6 Речју Господњом небеса су створена,
и дахом уста његових сва војска њихова.
7 Он сабире воде морске као гомилу,
дубине он ставља у складишта.
8 Цела земља нек се боји Господа,
нек стрепе пред њим сви житељи света.
9 Јер он рече, и све постаде,
он нареди, и све се створи.
10 Господ разбија намере пуцима,
и ремети науме народима.
11 Намера Господња остаје довека,
мисли срца његовог од колена до колена.
12 Благо народу коме је Бог Господ,
народу који изабра себи за баштину.
13 Господ посматра са небеса,
он све људе види.
14 Из свог боравишта
он мотри све житеље земље,
15 он обликује срце њихово,
он прониче сва њихова дела.
16 Не спасава цара војска многобројна,
силна снага не избавља јунака.
17 Залудно је у коњу тражити спасење,
велика сила неће га избавити.
18 Око је Господње над онима што га се боје,
над онима који очекују милост његову,
19 да им душу од смрти избави,
живот им сачува у време глади.
20 Наша душа чека на Господа;
он је наша помоћ, штит наш.
21 У њему се срце наше радује,
јер се уздамо у свето име његово.
22 Нека милост твоја буде над нама, Господе,
јер смо наду своју положили у тебе.
21 Ово је реч коју је Господ рекао против њега:
Презире те, руга ти се, девица, ћерка сионска,
маше главом за тобом ћерка јерусалимска.
22 Кога си ружио и вређао?
На кога си гласно викао
и охоли поглед дизао?
На Свеца Израиљева!
23 Преко твојих гласника вређао си мог Господа.
Рекао си: „Коњима својим и јахачима многим,
на висине сам се горске успео,
до највиших врхова ливанских.
Посекао сам му највише кедрове
и његове поизбор чемпресе.
Досегао сам му врх најкрајњи,
врт његов у бујној шуми.
24 Ископао сам студенце и пио туђе воде,
стопалима својих ногу
исушио сам све потоке египатске.“
25 Зар ниси чуо? Од искона сам то одредио,
уредио од прадавних дана,
а сада сам то остварио:
у рушевине си претворио утврђене градове.
26 Становници њихови
немоћни, испрепадани, постиђени,
били су као растиње у пољу,
као младо зеленило,
као трава по крововима,
што усахне пре него што никне.
27 Ја знам кад седаш, кад излазиш и кад се враћаш,
и како си против мене беснео.
28 Зато што си на мене беснео,
и што ми је твоја обест дошла до ушију,
брњицу ћу ти кроз ноздрве провући,
у уста ћу ти ђемове ставити,
и вратити те путем којим си дошао.
Знак за Језекију
29 А ово је знак за тебе:
Ове године ћеш јести што са̂мо израсте,
а догодине оно што никне од тога,
а треће године сеј, жањи и сади винограде
и једи њихов род.
30 А преживели из дома Јудиног,
опет ће пустити свој корен у дубину,
и родити своје плодове у висину.
31 Јер из Јерусалима ће изаћи остатак,
и преживели са горе Сиона.
То ће учинити ревност Господа над војскама.’
Пророштво о Асирији
32 Зато говори Господ о цару асирском:
’Он неће ући у овај град,
и неће одапети стрелу на њега,
неће са штитом кренути на њега,
нити насипати бедем против њега,
33 него ће се вратити путем којим је дошао.
У овај град он ући неће – говори Господ.
34 Ја ћу одбранити овај град и избавити га
ради себе и ради мога слуге Давида.’“
Сенахеримов пораз и смрт
35 Исте ноћи је изашао Анђео Господњи и побио стотину осамдесет пет хиљада у асирском табору. Када је народ устао ујутро, а оно све сами мртваци. 36 Сенахерив, асирски цар, је подигао своју војску и повукао се; вратио се у Ниниву.
Упозорење из примера Израиља
10 Нећу да вам остане непознато, браћо, да су наши преци били заштићени облаком и да су сви прошли кроз море, 2 те су сви били у Мојсија крштени у облаку и мору. 3 Такође су сви јели исту духовну храну, 4 и сви су пили исто духовно пиће, јер су пили из духовне стене која их је пратила, а та стена је била Христос. 5 Међутим, многи нису били угодни Богу, па их је Бог побио у пустињи.
6 Те ствари су се догодиле нама за пример, да не пожелимо зло као што су они пожелели. 7 Не будите идолопоклоници као неки од њих, јер је написано: „Народ је поседао да једе и пије, и устао да се забавља.“ 8 И не одајмо се блуду, као неки од њих, па их је у један дан помрло двадесет три хиљаде. 9 Такође, не искушавајте Христа, као што су га неки од њих искушавали, па су изгинули од змија. 10 И не приговарајте, као што су неки од њих приговарали, па су изгинули од Уништитеља.
11 Све ове ствари су се догађале њима за пример, али су записане за упозорење нама, којима су се последња времена приближила. 12 Зато онај који мисли да чврсто стоји, нека пази да не падне. 13 Није вас снашло неко искушење које не сналази све људе. Али Бог је веран; он неће дозволити да будете изложени искушењима више него што можете да поднесете, него ће окончати искушења да можете издржати.
Исус поучава о цени следбеништва
18 Кад је Исус видео да се око њега окупило много света, заповедио је својим ученицима да се пређе на другу обалу језера. 19 Тада му је приступио неки зналац Светог писма и рекао му: „Учитељу, следићу те куд год ти будеш пошао!“
20 Исус му одговори: „Лисице имају јазбине, птице гнезда, а Син Човечији нема где да наслони главу.“
21 Неки, опет, други ученик му рече: „Господе, дозволи ми прво да одем и сахраним оца.“[a] 22 А Исус му одговори: „Крени ти за мном, а мртвима препусти да сахрањују своје мртве.“
Исус стишава буру
23 Када се Исус укрцао на бродић, за њим су пошли и његови ученици. 24 Изненада, подигла се велика бура на језеру, тако да су таласи преплављивали бродић. А Исус је спавао. 25 Ученици су му приступили и пробудили га говорећи: „Господе, спаси нас, пропадамо!“ 26 А Исус им рече: „Зашто сте се уплашили, маловерни?“ Онда устаде, те заповеди ветровима и језеру да се смире, и настаде велика тишина.
27 Људи су зачуђени говорили: „Ко је овај да му се и ветрови и језеро покоравају?“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.