Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам. Песма.
66 Кличи Богу, земљо сва!
2 Певајте слави његовог имена;
славу му и хвалу дајте.
3 Реците Богу: „Како су страшна дела твоја!
Због велике силе твоје
пред тобом пузе твоји противници.
4 Сва ти се земља клања;
славопој певају теби,
славопој певају имену твоме.“ Села
5 Дођите и видите дела Божија,
страшна дела према потомцима људи.
6 Он од мора чини суву земљу,
па су воде прегазили ногом;
хајде да се тамо радујемо њему.
7 Снагом својом он довека влада;
његове очи на народе мотре,
па душмани нек се не уздижу. Села
8 Благосиљај нашег Бога, народе,
нек се чује глас хвале о њему;
9 о њему који нам живот у душу стави
и не даде ногама нашим да посрну.
10 Опробао си нас, Боже,
претопио нас као сребро што се топи.
11 У мрежу си нас довео,
терет си нам на бедра ставио.
12 Пустио си да нам човек врат зајаше,
прошли смо и кроз ватру и кроз воду,
али си нас довео до изобиља.
13 Ући ћу са свеспалницама у Дом твој;
испунићу што сам ти се заветовао,
14 што су усне моје изустиле,
и што су ми уста у невољи мојој рекла.
15 Принећу ти товну стоку
на свеспалницу са ка̂дом овнова;
принећу ти и јунце и јарце. Села
16 Дођите и слушајте,
ви који се Бога бојите,
рећи ћу вам шта је души мојој учинио.
17 Њему сам вапио устима својим,
мој га је језик уздизао.
18 Да сам злобу у свом срцу пазио,
не би ме Господ услишио.
19 Заиста је Господ чуо,
на зов молитве моје се осврнуо.
20 Благословен да је Бог
што молитву моју није уклонио,
а ни милост своју од мене.
Хоровођи, уз жичане инструменте. Псалам. Песма.
67 Смиловао нам се Бог и благословио нас,
лицем својим обасјао нас; Села
2 да би се на земљи знало за пут твој,
за спасење твоје у свим народима.
3 Нек те хвале народи, о, Боже,
нек те хвале сви народи.
4 Нека се радују и нек се веселе људи,
јер праведно судиш народима
и водиш људе на земљи. Села
5 Нек те хвале народи, о, Боже,
нек те хвале сви народи.
6 Земља рађа својим плодовима;
благословио нас Бог, Бог наш.
7 Благословио нас Бог
да би га се бојали сви крајеви земље.
Хоровођи. Псалам Давидов.
19 Небеса причају о слави Божијој,
небо објављује дело руку његових.
2 Један дан другом дану јавља,
а ноћ ноћи преноси сазнање.
3 Нема говора, нема ни језика,
где се глас њихов није зачуо.
4 Глас је целом одјекнуо земљом,
речи су им до накрај света стигле.
Сунцу је на небу шатор разапео,
5 па оно као женик из собе излази,
весело као јунак што трчи по путу.
6 Излазак му је на једном крају неба,
а ход му је до његовог краја;
нема скривања од његове јаре.
7 Закон је Господњи беспрекоран – обнавља душу,
поуздано је сведочанство Господње – умудрује лаковерног.
8 Праведне су одлуке Господње – веселе срце;
без мане су судови Господњи – просветљују очи.
9 Чист је страх Господњи – траје довека;
истинити су судови Господњи – праведни су сви заједно.
10 Пожељнији од злата, злата жеженог,
слађи су од меда што тече из саћа.
11 Њима се твој слуга опомиње,
ко њих чува велику награду прима.
12 Ко ће разазнати своје погрешке?
Очисти ме и од оних скривених.
13 И од вољних греха чувај слугу свога;
не дозволи да овладају мноме.
Тада ћу ја бити без кривице,
и недужан за велики преступ.
14 Нека речи мојих уста и мисли мога срца,
теби буду угодне, Господе, стено моја, откупитељу мој.
Хоровођи. За потомке Корејеве. Песма за високе гласове.
46 Бог нам је уточиште и сила,
трајни помоћник у невољи.
2 Не бојмо се, зато, кад се земља љуља,
кад се горе руше у дубине мора.
3 Ма, нек буче и пене се његове воде,
нек се горе тресу од његове силе. Села
4 Тече река и њене притоке,
граду Божијем радост доносе,
светом месту где Свевишњи живи.
5 Бог је усред њега, помаћи се неће,
Бог ће му помоћи у са̂м освит јутра.
6 Буне се народи, пропадају царства,
кад глас повиси земља се раствара.
7 С нама је Господ над војскама,
Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
8 Дођите, размотрите дела Господња,
који пустош по земљи оставља.
9 Он прекида ратове до на крај земље,
лук крши, копље прелама,
бојна кола огњу изручује.
10 Утихните и знајте да сам ја Бог,
узвишен међу народима,
узвишен на земљи.
11 С нама је Господ над војскама,
Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
Осијино царевање у Израиљу
17 Дванаесте године Ахаза, Јудиног цара, зацарио се Осија, син Илин, над Израиљем у Самарији. Владао је девет година. 2 Чинио је што је зло у очима Господњим, али не као израиљски цареви који су били пре њега.
3 Њега је напао Салманасер, асирски цар, па му је Осија био поданик и плаћао му данак. 4 Али кад је Салманасер, асирски цар, открио да спрема побуну, јер је послао гласнике египатском цару Соју, и да није послао данак асирском цару, као што је чинио из године у годину, асирски цар га је ухватио и затворио у тамницу. 5 Затим је асирски цар напао сву земљу; дошао је у Самарију и опседао је три године.
Одлазак Израиља у изгнанство
6 Девете године Осије, асирски цар је освојио Самарију. Тада је преселио Израиљце и настанио их у Алају и Гозан на реци Авор, и у мидијске градове. 7 То се догодило зато што су Израиљци служећи другим боговима сагрешили против Господа, Бога свога, који их је извео из Египта, из власти фараона, египатског цара. 8 Они су следили обичаје народа које је Господ истерао пред Израиљцима, и обичаје које су вршили израиљски цареви. 9 Израиљци су тајно чинили ствари које нису биле по вољи Господа, Бога њиховог. Подизали су узвишице по свим својим градовима, од кула до утврђених градова. 10 Постављали су себи стубове и Аштартине ступове у свим крајевима и под сваким зеленим дрветом. 11 Кадили су на свим узвишицама, као народи које је Господ изгнао пред њима. Чинили су опаке ствари да изазивају на гнев Господа. 12 Служили су идолима за које им је Господ рекао: „Не чините то.“ 13 Господ је опомињао Израиљ и Јуду преко свих својих пророка и виделаца говорећи: „Вратите се са својих злих путева и држите заповести и уредбе, према свем Закону, које сам дао вашим оцима, и које сам послао преко својих слугу пророка.“
14 Али они нису послушали, него су укрутили вратове као њихови преци који нису веровали у Господа, Бога њиховог. 15 Они су одбацили његове уредбе и његов савез који је склопио са њиховим оцима, и његове прописе којима их је упозоравао, и ишли за ништавним идолима, па су и сами постали ништавни; следили су народе који су били око њих, за које је Господ рекао да не поступају као они.
16 Напустили су све заповести Господа, Бога свога, и начинили себи ливене ликове два телета и Аштартин стуб, и клањали се свој небеској војсци. А служили су и Валу. 17 Проводили су кроз огањ своје синове и ћерке и упуштали се у чарање и гатање; продали су се да чине што је зло у очима Господњим изазивајући га на гнев.
18 Зато се Господ веома разгневио на Израиља и уклонио их пред собом. Нико није остао, осим Јудиног племена.
Ускрсење Тавите
36 У Јопи је, опет, живела нека ученица по имену Тавита (што у преводу значи „Кошута“), која је увек чинила добра дела и помагала сиромашнима. 37 Баш у то време се разболела и умрла. Окупали су је и положили у собу на спрату. 38 Пошто је Лида била близу Јопе, ученици, чувши да је Петар тамо, послаше му два човека са молбом: „Дођи к нама без оклевања!“
39 Петар је устао и отишао са њима. Чим је стигао, одвели су га у горњу собу. Све удовице су стајале око њега; плакале су и показивале хаљине и огртаче које је Тавита израдила док је била са њима.
40 Тада је Петар све њих послао напоље, па је клекнуо и помолио се. Затим се окренуо према мртвом телу и рекао: „Тавита, устани!“ Она отвори очи, угледа Петра и седе. 41 Он је прихвати за руку и подиже је. Затим је позвао верујуће и удовице, и показао им је живу. 42 За ово су сазнали сви становници Јопе, те су многи од њих поверовали у Господа. 43 Петар је, пак, остао извесно време у Јопи код неког Симона кожара.
Исус позива прве ученике
5 Једном је Исус стајао крај Генисаретског језера. Народ се око њега гурао да чује реч Божију. 2 Тада је Исус спазио две лађице које су стајале уз обалу. Рибари нису били у њима, него су испирали мреже. 3 Ушао је у једну од њих која је припадала Симону и замолио га да отисне мало лађицу од обале. Онда је сео у лађицу и поучавао народ.
4 Кад је престао да говори, рекао је Симону: „Отисни се на пучину, па тамо баците мреже за лов.“
5 Симон му одговори: „Учитељу, целу ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили. Али кад ти кажеш, бацићу мреже.“
6 Када су то учинили, извукли су толико риба, да су мреже почеле да се цепају. 7 Још су махнули и друговима у другој лађици да дођу и помогну им. Напунили су обе лађице толико да умало не потонуше.
8 Кад то виде Симон Петар, паде на колена пред Исусом и рече: „Господе, иди од мене јер сам грешан човек!“ 9 Страх је, наиме, обузео и њега и оне који су били са њим, због количине риба које уловише. 10 Исто је било и са Заведејевим синовима, Јаковом и Јованом, Симоновим друговима.
Исус рече Симону: „Не плаши се! Од сада ћеш ловити људе.“ 11 Кад су извукли чамце на обалу, оставили су све и кренули за њим.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.