Book of Common Prayer
Хоровођи. Давидов. За спомен.
70 Боже, избави ме! У помоћ ми пожури, Господе!
2 Нека се постиде,
нека се осрамоте ти што ми о глави раде.
Нека се повуку у срамоти,
нека буду понижени ти што им је мила невоља моја.
3 Нек устукну због срамоте своје
ти што довикују: „Аха! Аха!“
4 Нек ликују и нек се радују у теби
сви који те траже;
нека увек говоре они што спасење твоје воле:
„Велик је Бог!“
5 А ја сам сиромах и убог,
Боже, пожури к мени.
Ти си моја помоћ и мој избавитељ.
О, Господе, не оклевај!
71 У теби је уточиште моје, Господе;
о, да се никад не постидим.
2 Ослободи ме по својој праведности и избави ме,
пригни ухо своје к мени и спаси ме.
3 Буди ми стена пребивалишта
којој увек долазим;
спасење моје ти си заповедио,
јер си моја стена и тврђава.
4 Избави ме, Боже мој, из руке зликовачке,
од руке преступника и окрутнога.
5 Јер, ти си моја нада, о, Боже Господе,
поуздање си ми од младости моје.
6 На тебе се ослањам од утробе,
из крила мајке моје си ме извукао;
славићу те непрестано.
7 Попут знака постао сам многима,
а ти си ми уточиште јако.
8 Уста си ми славом својом испунио
и красотом својом од јутра до сутра.
9 Не одбаци ме у доба старости,
кад ми снага клоне не заборави ме.
10 Јер о мени говоре противници моји,
они што ми живот вребају
заједно се саветују.
11 Кажу: „Бог је њега оставио!
Гоните га, ухватите,
јер избавитеља нема!“
12 Боже, од мене се не удаљуј!
О, мој Боже, пожури ми у помоћ!
13 Нека се постиде и нека пропадну
тужитељи моје душе;
и презир и брука нек покрију
оне који ми о глави раде.
14 А ја ћу увек да се надам,
све више и више славићу те.
15 Уста ће моја о праведности твојој да говоре,
о делима твог спасења од јутра до сутра,
јер им броја не знам.
16 У моћним делима Бога Господа ја ћу доћи,
твоју праведност ћу спомињати, само твоју.
17 Од младости моје, Боже, ти си ме учио;
и чудеса твоја досад јављао сам.
18 Чак и када остарим и оседим,
Боже, не остављај ме,
док ти силу не објавим нараштају новом;
силу твоју сваком што долази.
19 Праведност је твоја, Боже, до висина,
велика си дела учинио;
ко је попут тебе, Боже?
20 Ти – дао си да гледам многе невоље и муке –
ти ћеш ми опет обновити живот;
из дубина земље подићеш ме опет.
21 Ти ојачај достојанство моје
и поново утеши ме.
22 И ја ћу харфом да те хвалим
због верности твоје;
Боже мој, свираћу ти на лири,
Светитељу Израиљев.
23 Клицаће радосно усне моје,
јер ћу ти свирати,
и душа моја што си је откупио.
24 И мој ће језик од јутра до сутра
причати о твојој праведности;
јер ће се постидети, јер ће се осрамотити
ти што ми о глави раде.
Асафова поучна песма.
74 Зашто си нас, о, Боже, одбацио довека?
Зашто да се јарост твоја пуши на стадо твоје паше?
2 Присети се своје заједнице што си је од давнина стекао,
племена свога наследства које си откупио –
горе Сион на којој си пребивао.
3 Кораке своје окрени ка руинама вечним,
свему чему је наудио противник у Светињи.
4 Душмани твоји ричу усред твог места састанка,
поставише заставе своје за знакове.
5 Познати су као човек
што секиру на шипражје диже;
6 и онда секиром и полугама
све резбарије ломи.
7 Светилиште твоје до тла спалише,
опоганише Пребивалиште имена твог.
8 У срцу су своме рекли: „Хајде да их сасвим потлачимо!“
Спалили су сва Божија места састанка у земљи.
9 А наше знакове видели нисмо,
ни пророка још нема,
и никога с нама ко би знао – докле?
10 Докле ће се, о, Боже, ругати душманин?
Хоће ли противник довека твоје име да презире?
11 Зашто руку своју, баш своју десницу, повлачиш?
Из недара својих извуци је и сатри их!
12 А Бог цар мој је од давнина,
посред земље спасоносна дела чини.
13 Силом својом ти си море разделио,
у водама смрскао си главе морским неманима.
14 Левијатану си главе раздробио,
народима уз обалу за храну си га дао.
15 Ти си дао да набуја и врело и поток,
ти си непресушне пресушио реке.
16 Твој је дан, баш као и ноћ;
ти си поставио и месец и сунце.
17 Ти си земљи одредио сваку међу;
и лето и зиму начинио ти си.
18 Сети се тог противника који те презире, Господе,
и безумних што презиру ти име.
19 Не дај звери живот голубице своје,
довека не заборави на живот својих сиромаха.
20 Погледај на савез,
јер се мрачни крајеви земље напунише местима насиља.
21 Не дај угњетеном да се понижен врати,
нека име твоје славе и сиромах и убоги.
22 Устани, о, Боже, свој случај одбрани!
Сети се презира безумног према теби од јутра до сутра.
23 Не заборави глас душмана својих,
поклич што се непрестано диже,
оних што се против тебе буне.
Пораз и Ахавова смрт
29 Тако цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, крену на Рамот галадски. 30 Цар израиљски рече Јосафату: „Прерушићу се и поћи у битку, а ти обуци своју одору.“ Цар израиљски се преруши и оде у битку.
31 А цар арамејски заповеди тридесет двојици заповедника својих бојних кола: „Не упуштајте се у бој ни с великим ни с малим, већ само с царем израиљским.“
32 Кад су заповедници бојних кола видели Јосафата, мислили су: „То је сигурно цар израиљски.“ Тада су се окренули и оборили се на њега. Али Јосафат повика. 33 Кад су заповедници бојних кола видели да то није цар израиљски, окренули су се од њега.
34 Међутим, неко насумце одапе лук и устрели цара израиљског између састава његовог оклопа. Он рече своме возачу: „Окрени кола и изведи ме из битке, јер сам рањен.“ 35 Љута се битка водила целог тог дана, али се цар држао на ногама у бојним колима наспрам Арамејаца. Крв из ране сливала се на под бојних кола. Умро је увече. 36 При заласку сунца, било је објављено: „Сваки човек у свој град! Сваки човек у свој крај!“
37 Тако је погинуо цар израиљски. Донели су га у Самарију и тамо га сахранили. 38 Бојна кола су опрали у самаријском језеру: тамо су пси лизали његову крв, а блуднице се купале, према речи коју је Господ рекао.
39 Остала Ахавова дела и све што је учинио, о двору који је саградио од слоноваче, и о градовима које је саградио, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских? 40 Ахав се упокојио са својим прецима, а на његово место се зацарио његов син Охозија.
Јосафатово царевање над Јудом
41 Јосафат, син Асин, зацарио се над Јудом у четвртој години Ахава, цара Израиља. 42 Јосафату је било тридесет пет година кад се зацарио, а владао је двадесет пет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Азува, ћерка Силејева. 43 Он је у свему следио путеве свога оца Асе и није одступао од тога, него је чинио што је право у Господњим очима. Ипак, узвишице нису биле уклоњене; народ је још увек приносио жртве и кадио на узвишицама. 44 Јосафат је био у миру са царем израиљским.
45 Остало о Јосафату, јунаштво које је показао у ратовању, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних?
14 Телесни човек, пак, не прихвата истине које долазе од Божијег Духа. За њега су оне лудост, те их не може разумети, јер о тим истинама треба расуђивати уз помоћ Божијег Духа. 15 А онај који је примио Божијег Духа расуђује о свему, а са̂м не подлеже суду других. 16 „Јер, ко је упознао ум Господњи да би га саветовао?“ А ми имамо ум Христов.
3 А ја, браћо, нисам могао да вам говорим као духовнима, него као телеснима, као нејакима у Христу. 2 Напојио сам вас млеком, не чврстом храном, јер још нисте били спремни за такву храну. Ви ни сад нисте спремни, 3 јер сте још увек телесни. Заиста, док има зависти и свађа међу вама, зар нисте телесни, будући да се понашате као људи у свету? 4 Јер, кад један каже: „Ја сам за Павла“, а други: „А ја за Аполоса“, зар се не понашате као људи у свету? 5 На крају, шта је Аполос? Шта је Павле? Они су само служитељи преко којих сте поверовали, примерено служби коју је Господ поверио свакоме. 6 Ја сам посадио семе, Аполос га је залио, а Бог је дао да израсте. 7 Према томе, није ни до онога који сади, ни до онога који залива, већ до Бога који даје да расте. 8 Зато нема разлике између оног који сади и оног који залива; свако ће примити плату по свом труду. 9 Ми смо, наиме, Божији сарадници, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.
10 По милости коју ми је дао Бог, ја сам као мудри градитељ поставио темељ, а други зида. Само нека свако пази како зида. 11 Јер нико не може поставити други темељ, осим темеља који је већ постављен, а то је Исус Христос. 12 А ако неко на том темељу назиђује златом, сребром, драгим камењем, дрветом, сеном, сламом, 13 врсноћа свачијег дела ће се открити на Судњи дан, јер ће бити прокушано огњем. 14 Ако оно што је неко назидао остане, тај ће примити награду. 15 А ако нечије дело изгори, тај ће претрпети штету. Ипак, биће спасен, али као кроз огањ.
Исусова Проповед на гори
Блаженства
5 Када је Исус видео мноштво света, попео се на гору, и пошто је сео, приступише му његови ученици. 2 Исус поче да их поучава, говорећи:
3 „Блажени су сиромашни духом,
јер је њихово Царство небеско.
4 Блажени су жалосни,
јер ће примити утеху.
5 Блажени су кротки,
јер ће им се дати земља у наследство.
6 Блажени су гладни и жедни праведности,
јер ће се наситити.
7 Блажени су милостиви,
јер ће им се Бог смиловати.
8 Блажени су чисти срцем,
јер ће они Бога гледати.
9 Блажени су миротворци,
јер ће их Бог назвати својим синовима.
10 Блажени су прогнани због праведности,
јер је њихово Царство небеско.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.