Book of Common Prayer
ז Зајин
49 Сети се речи твоје за слугу твога
којом си ми ти улио наду.
50 Она ми је у јаду утеха,
јер реч твоја живот мени чува.
51 Силно ми се ругају бахати,
а ја од твога Закона не скрећем.
52 На правила твоја давна мислим, Господе,
и њима се тешим!
53 Спопада ме пламен срдње због злобника,
оних што твој Закон напуштају.
54 Уредбе су твоје песме моје
у кући скитње моје.
55 О, Господе, име твоје спомињем у ноћи,
да се држим ја твога Закона!
56 И ово је моја обавеза:
да се држим твојих одредаба.
ח Хет
57 Ја имам Господа,
одлучан сам да реч твоју држим.
58 Преклињем те целим срцем својим,
милостиво дај ми што си обећао.
59 Путеве своје испитујем,
прописима твојим кораке усмеравам своје.
60 Журим, не оклевам
да заповести твоје држим.
61 Обмоташе ме ужад зликовачка,
али Закон твој не заборављам.
62 Усред ноћи подижем се да ти захваљујем
због твојих праведних судова.
63 Пријатељ сам богобојазних,
оних што ти одредбе чувају.
64 О, Господе, милости је твоје пуна земља!
Поучи ме својим уредбама.
ט Тет
65 О, Господе, чиниш добро слузи твоме,
како си и обећао!
66 Научи ме да добро судим и схватам,
јер заповестима твојим верујем.
67 Лутао сам пре страдања свога,
а сада се држим твоје речи.
68 Ти си добар, доброчинитељ си;
поучи ме уредбама својим.
69 Лажима ме блате осиони,
а ја се свим срцем одредаба твојих држим.
70 Срце им је задригло, скорело,
а ја у твом Закону уживам.
71 Корисно је кад се мучим
да бих твоје уредбе схватио.
72 Бољи ми је Закон што си објавио
од хиљада златника и сребрњака.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
49 Чујте ово, о, сви народи;
послушајте, сви житељи света;
2 потомци људи, потомци човекови; богати и сиромаси.
3 Моја ће уста објавити мудрост
и размишљање срца мога биће разборито.
4 Ухо своје приклонићу пословици,
загонетку своју изложићу уз харфу.
5 Од злих дана зашто да страхујем,
кад кривица зликовачка опколи ме;
6 баш оних што се у имање своје уздају,
и обиљем се свог богатства хвале?
7 Не може човек брата свог да откупи,
не може за њега Богу накнаду да плати.
8 Елем, висок је откуп за његов живот;
довека је неизмирив
9 да би довека живео
и гроба не би видео.
10 Јер човек види да мудар умире;
да и безумник и онај без памети пропадају,
да другима имања своја остављају.
11 У себи мисле да им домови довека остају,
и њихова места од поколења до поколења;
именом својим земље називају.
12 Тек, човек ни у раскоши не истрајава,
већ је попут стоке што угине.
13 То је пут њихов – лудило –
али и оних што након њих
уживају у њиховим говорима. Села
14 Попут оваца одређени су за Свет мртвих,
смрт ће их напасати.
Праведни ће јутром владати над њима.
Лик ће им прогутати Свет мртвих,
далеко од њиховог дома.
15 Зацело ће Бог душу моју да откупи из руку Света мртвих,
јер он ће ме прихватити. Села
16 Не плаши се кад се било ко богати,
када расте слава дома његовога.
17 Јер кад умре, понети ништа неће;
слава његова за њим неће сићи.
18 А он себе у животу благосиља –
и људи те хвале кад си себи добро учинио –
19 али ће поћи поколењу својих предака,
где довека светло видети неће.
20 Човек у раскоши, а без разума
је попут стоке што угине.
Хоровођи. Жалосно. Давидова поучна песма.
53 Безумник у свом срцу каже:
„Нема Бога!“
Дела су им опака и гадна,
нема никога да чини добро.
2 Бог с неба гледа потомке људи,
да види има ли разумнога,
таквога који тражи Бога.
3 Од Бога се сви одвратише,
покварени сви постадоше;
нема тога који чини добро,
таквога ниједнога нема.
4 Зар не знају ти зликовци,
да мој народ као хлеб прождиру,
а ни самог Бога не призивају?
5 Ту ће њих страх силни спопасти,
када страха и не буде било.
Јер, Бог ће расејати кости
оног који те опседа.
Осрамотићеш их,
јер Бог их је одбацио.
6 Ко ће са Сиона дати спасење Израиљу?
Када Бог врати свој народ изгнани,
радоваће се Јаков,
веселиће се Израиљ.
Пророк Илија прориче сушу
17 Илија Тесвићанин, из Тесве галадске, рече Ахаву: „Живога ми Господа, Бога Израиљевог, коме служим: наредних година неће бити ни росе, ни кише, осим на моју заповест.“
Илију хране гаврани
2 Реч Господња дође Илији: 3 „Иди одавде и крени на исток, па се сакриј код потока Хората, источно од Јордана. 4 Пићеш из потока, а ја сам наредио гавранима да те тамо хране.“
5 Он оде и учини по речи Господњој. Пошто је отишао, настанио се код потока Хората, источно од Јордана. 6 Гаврани су му свако јутро и вече доносили хлеб и месо, а пио је из потока.
Илија и удовица из Сарепте
7 Међутим, након извесног времена поток је пресушио, јер није било кише у земљи. 8 Тада му дође реч Господња: 9 „Устани и иди у Сарепту сидонску и настани се тамо. Ево, ја сам заповедио тамо једној жени удовици да те храни.“
10 Он је устао и отишао у Сарепту. Кад је дошао на градска врата, удовица је скупљала грање. Он је позва и рече: „Донеси ми мало воде у крчагу, да пијем.“ 11 Кад је она пошла да донесе, он јој довикну: „Донеси ми и мало хлеба у руци!“
12 Она му одговори: „Живога ми Господа, Бога твога, немам никаквог хлеба осим шаке брашна у ћупу и мало уља у крчагу. Ево, скупљам гранчицу, две, да одем кући и да спремим себи и свом сину, да поједемо, па да умремо.“
13 Илија јој рече: „Не бој се, него иди и уради како си рекла; али прво направи мени хлеб од тога и донеси ми, па онда иди и спреми за себе и свога сина. 14 Јер говори Господ, Бог Израиљев: ’Брашно у ћупу се неће потрошити и уље у крчагу неће нестати, док Господ не пусти кишу на земљу.’“
15 Она оде и учини како јој је Илија рекао; јели су и она и он и сав њен дом за дуго времена. 16 Брашно у ћупу се није потрошило нити је уље у крчагу нестало, према речи коју је Господ рекао преко Илије.
Илија оживљује удовичиног сина
17 После ових догађаја оболео је син жене, домаћице куће. Но, болест му се веома погоршала, тако да је издахнуо. 18 Тада му она рече: „Шта имаш против мене, Божији човече? Зар си дошао к мени да ме подсетиш на моју кривицу и усмртиш ми сина?“
19 Он јој рече: „Дај ми свога сина.“ Узео га је из њеног наручја и однео га у горњу собу, где је становао, и положио га на свој кревет. 20 Затим је завапио Господу и рекао: „Господе, Боже мој, зар ћеш довести несрећу и на удовицу код које станујем, и усмртити јој сина?“ 21 Тада се испружио над дечаком три пута и завапио Господу, рекавши: „Господе, Боже мој, нека се врати душа у овога дечака.“
22 Господ је услишио Илијин вапај, и дечакова душа се вратила у њега, те је оживео. 23 Затим је Илија узео дечака, донео га из горње собе у кућу, и дао га његовој мајци. Илија рече: „Види, твој син је жив!“
24 Жена рече Илији: „Сада знам да си човек Божији и да је реч Господња из твојих уста истина.“
2 Ако сте, дакле, примили икакву утеху по Христу, икакво љубављу прожето охрабрење, ако имате икакво заједништво са Духом, ако сте примили икакво милосрђе и саосећање, 2 испуните ме, онда, радошћу: свој ум усмерите на исто, имајте исту љубав, будите једнодушни, на једно мислећи. 3 Ништа не чините ради себичног истицања, нити из безвредног частољубља, него у понизности сматрајте једни друге већим од себе. 4 Не гледајте само на властиту корист, него свако да гледа и на корист других. 5 У себи носите исту мисао коју је Христос Исус носио:
6 Он, по обличју Бог,
није сматрао да бити једнак Богу,
јесте плен који треба отимати,
7 него је лишио себе части,
узевши обличје слуге,
поставши сличан људима.
Као човек се појави,
8 те понизи себе самог,
и поста послушан до смрти,
до смрти на крсту.
9 Бог га зато преузвиси,
и дарова му име,
име које је над сваким именом,
10 да се пред именом Исусовим,
свако колено приклони,
оних на небу, на земљи, и под земљом,
11 и да сваки језик призна да је Исус Христос Господ,
на славу Бога Оца.
Мудраци се клањају Христу
2 У време када се Исус родио у Витлејему, у Јудеји, у дане цара Ирода, дођоше у Јерусалим мудраци са истока, 2 и упиташе: „Где је новорођени Цар јудејски? Видели смо на истоку његову звезду, па смо дошли да му се поклонимо.“
3 Када је то чуо цар Ирод, узнемирио се и он и сав Јерусалим са њим. 4 Онда је сазвао све водеће свештенике и народне зналце Светог писма и упитао их: „Где треба да се роди Христос?“ 5 Они му одговорише: „У Витлејему Јудином, јер је овако написао пророк:
6 ’А ти, Витлејеме у земљи Јудиној,
ни по чему ниси мање важан
од владалачких градова јудејских,
јер из тебе ће изаћи Владар,
који ће као Пастир водити мој народ Израиљ.’“
7 Ирод је тада тајно позвао мудраце к себи, па се подробно распитивао код њих за време када се појавила звезда. 8 Затим их је послао у Витлејем рекавши им: „Идите и помно се распитајте о детету, па када га нађете, јавите ми да бих и ја дошао и поклонио му се.“
9 Када су чули шта им је цар рекао, одоше. А на путу, ето звезде коју су видели на истоку. Она је ишла испред њих све док се није зауставила над местом где се налазило дете. 10 Када су видели тамо звезду, обузела их је силна радост. 11 Ушли су, затим, у кућу и видели дете и његову мајку Марију, те су пали ничице и поклонили му се. Онда су извадили своје драгоцености и принели му дарове: злато, тамјан и смирну. 12 Након тога су у сну били упозорени да се не враћају Ироду, па су се другим путем вратили у своју земљу.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.