Book of Common Prayer
За хоровођу, по напеву „Љиљани“, синова Корејевих. Поука. Песма љубави.
45 Из срца ми теку речи умилне,
цару управљам своје стихове;
језик је мој писаљка хитрога писара.
2 Ти си лепши од свих потомака људи,
с твојих уста милост се прелива,
јер Бог те је благословио довека.
3 Уз бок припаши мач свој, јуначе,
у сјају и величанству своме.
4 Изјаши победнички у величанству своме,
за истину, кроткост и праведност;
нек десница твоја страшна дела покаже.
5 Нек стреле твоје зашиљене
пробију срце царевих душмана,
и народи нек падају под ноге твоје.
6 Твој је престо, Боже, у веке векова!
Жезло је правде жезло твога царства.
7 Волиш правду, а мрзиш неправду.
Зато те је Бог, твој Бог,
помазао уљем радости,
више него твоје другове;
8 Сва ти одећа мирише на смирну, алоју и касију,
из дворова од слоноваче харфом те веселе.
9 Ћерке царске твоје су дворкиње,
с десна ти царица стоји у офирском злату.
10 Послушај, ћерко, погледај, добро слушај,
заборави народ свој и дом оца свог.
11 Кад цар пожели лепоту твоју,
поклони му се, јер он је господар твој.
12 Ћерка тирска доћи ће ти с даром,
богати људи тражиће твоју наклоност.
13 Сва славна, ћерка царева чека у соби,
у хаљини златом извезеној,
14 да је украшену доведу пред цара,
Девице је прате, другарице њене,
да и њих доведу пред тебе.
15 Доводе их радосно, с весељем,
те ступају у цареве дворе.
16 Твоји синови заузеће место очева твојих,
поставићеш их за кнезове по свој земљи.
17 Име ћу ти овековечити кроз сва поколења;
зато ће те народи славити у веке векова.
Хоровођи. Псалам потомака Корејевих.
47 Сви народи, запљескајте длановима;
кличите Богу веселим узвиком!
2 Јер је страшан Свевишњи Господ,
цар велики над свом земљом.
3 Он нам је покорио народе
и људе под ноге наше.
4 Наследство је за нас одабрао,
понос за Јакова кога воли. Села
5 Подиже се Бог уз поклик;
Господ, уз звук трубе.
6 Певајте славопоје Богу,
певајте славопоје;
певајте славопоје цару нашем,
певајте славопоје.
7 Јер, Бог је цар целе земље;
певајте песму поучну.
8 Бог влада над народима,
Бог столује на престолу свом светом.
9 Племићи народа се окупљају,
са народом Бога Авра̂мовог;
Божији су штитови земље
и он је преузвишен.
Песма. Псалам потомака Корејевих.
48 Велик је Господ,
многе хвале вредан,
у граду Бога нашег,
на његовој светој гори.
2 Прелепа је њена висина,
радост је целе земље;
гора Сион, на ивицама севера,
град је великог цара.
3 Бог је у утврђењима својим,
за заклон је себе обзнанио.
4 Јер, гле, цареви су окупљени,
заједно напредују.
5 И кад су га видели, запањише се,
ужаснуше се и умакоше.
6 Трепет их је тамо обузео
и бол као породиљу.
7 Ветром са истока
скршио си лађе тарсиске.
8 Као што смо чули,
тако смо и видели
у граду Господа над војскама,
у граду Бога нашега,
Бога који га је довека основао. Села
9 Боже, усред Дома твога размишљамо
о милости твојој.
10 Попут твог имена, Боже,
слава ти прелази крајеве земље,
десница ти обилује праведношћу.
11 Гора Сион нека се радује,
нека се веселе Јудина насеља
због твојих прописа.
12 Обиђите Сион,
око њега корачајте,
куле му пребројте;
13 проверите његове зидине,
утврђења му прегледајте,
да поколењу новом
о томе причате.
14 Јер, ово је Бог,
наш Бог у веке векова;
он нас води и до смрти!
23 Тридесет прве године Асе, цара Јудиног, Амрије се зацарио над Израиљем. Владао је дванаест година; шест година је владао у Терси. 24 Он је купио самаријско брдо од Самира за два таланта[a] сребра и изградио град. Граду који је саградио дао је име Самарија, по имену Самира, власника самаријског брда.
25 Амрије је чинио што је зло у очима Господњим; он је чинио горе од свих који су били пре њега. 26 У свему је ишао стопама Јеровоама, сина Наватовог, који је учинио грех, и који је Израиљ навео на грех, те су разгневили Господа, Бога Израиљевог, својим идолима.
27 Остала Амријева дела која је учинио, и војни походи које је подузео, није ли то записано у Књизи дневника царева израиљских? 28 Кад се Амрије упокојио са својим прецима, сахранили су га у Самарији. На његово место зацарио се његов син Ахав.
Ахавова владавина над Израиљем
29 Ахав, син Амријев, зацарио се над Израиљем у тридесет осмој години Асе, цара Јудиног. Ахав, син Амријев, је у Самарији владао над Израиљем двадесет две године. 30 Ахав, син Амријев, је чинио што је зло у Господњим очима више него сви који су били пре њега. 31 За њега не само да је била незнатна ствар следити грехе Јеровоама, сина Наватовог, него се још оженио Језавељом, ћерком Етвала, цара сидонског, те је отишао да служи Валу и да му се клања. 32 Он је подигао жртвеник Валу у Валовом храму, који је саградио у Самарији. 33 Ахав је направио Аштартине ступове и учинио више да разгневи Господа, Бога Израиљевог, од свих израиљских царева који су били пре њега.
34 У његово време је Хил Ветиљанин саградио Јерихон. Темеље Јерихона је положио по цену свог првенца Авирона, а врата је поставио по цену свог најмлађег сина Сегува, према речи Господњој која је била речена преко Исуса, сина Навиновог.
Апостолови окови у служби еванђеља
12 Желим да знате, браћо, да је ово што се са мном дешава, учинило да Радосна вест напредује, 13 тако да је свој царској гарди и свима осталима постало јасно да ја носим окове ради Христа, 14 па се већина браће у Господу, охрабрена мојим оковима, све више усуђује да без страха објављује реч Божију. 15 Једни, додуше, навешћују Христа из зависти и надметања, а други то чине од добре воље. 16 Једни то чине из љубави, јер знају да сам у тамници ради одбране Радосне вести, 17 а други из супарништва навешћују Христа, неискрено, мислећи да ће тако отежати невољу мога тамновања. 18 И шта онда? Само нека се на сваки начин, било искрено било неискрено, Христос навешћује.
Зато се радујем, и радоваћу се, 19 јер знам да ће ово што се са мном дешава, вашом молитвом и помоћу Духа Исуса Христа, довести до мога избављења. 20 Жељно очекујем и надам се да се ни у чему нећу осрамотити, него да ће се мојом потпуном одважношћу, сад као и увек, Христос прославити у мом телу, било животом, било смрћу. 21 Јер Христос је за мене живот, а смрт добитак. 22 А ако већ треба да наставим да живим у телу, за мене је то плодан рад, те стога не знам шта бих изабрао. 23 Притиснут сам с обе стране; жеља ми је да умрем и да будем с Христом, што је кудикамо боље, 24 али наставити са животом у телу је потребније због вас. 25 Будући уверен у то, знам да ћу остати и бити уз све вас ради вашег напретка и радости у вери, 26 да би мојим поновним доласком међу вас, ваше уздање у Христа Исуса обиловало.
27 Само се владајте достојно Радосне вести Христа, да бих – било да дођем и видим вас, било да у одсуству слушам о вама – видео да сте постојани у једном духу, да се једнодушно борите за веру Радосне вести, 28 не плашећи се ни у чему противника; њима је то доказ пропасти, а вама спасења, и то од Бога. 29 Јер вама је исказана милост, не само да верујете у Христа, већ и да трпите ради њега. 30 И ви подносите исту невољу коју сте видели да ја подносим, и коју сада чујете да подносим.
Исусово ускрсење
16 Кад је прошла субота, Марија Магдалена, и Марија, мајка Јаковљева, и Салома, купише мирисе да би отишле и помазале Исусово тело. 2 А у недељу, рано ујутро, чим је изашло сунце, дођоше до гроба, 3 па рекоше једна другој: „Ко ће нам откотрљати камен с врата гроба?“
4 Када су погледале, виделе су да је камен већ откотрљан. А камен је био веома велики. 5 Ушавши у гроб, угледале су неког младића обученог у белу одећу, како седи с десне стране. Жене претрнуше.
6 Али он им рече: „Не бојте се! Ви тражите Исуса Назарећанина кога су разапели. Он није овде, ускрснуо је. Ево, ово је место где је био положен. 7 Него, идите и реците његовим ученицима и Петру да он иде пред вама у Галилеју; онде ћете га видети, баш као што вам је рекао.“ 8 Оне изађоше из гроба и побегоше, јер су биле ван себе од страха. Никоме нису ништа рекле, јер су биле уплашене.
Исус се јавља Марији из Магдале
9 Рано у недељу, када је Исус ускрснуо, јавио се прво Марији из Магдале, из које је био истерао седам злих духова. 10 Она је отишла и рекла то онима који су некад били са њим, а сада су туговали и оплакивали га. 11 Кад су чули да је жив и да га је она видела, нису поверовали.
Исус се јавља двојици ученика на путу
12 После тога, Исус се јави у другом обличју двојици ученика на путу према селу. 13 Они оду, те јаве осталима, али ни њима нису веровали.
Исус се јавља ученицима међу којима је и Тома
14 Касније се јавио и Једанаесторици, док су били на обеду. Укорио их је због њиховог неверовања и тврдоглавости, зато што нису поверовали онима који су га видели ускрслог.
Велико послање
15 Онда им рече: „Идите по свему свету и објавите Радосну вест свим људима. 16 Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује, биће осуђен. 17 Ово су знаци који ће пратити оне који верују: у моје име изгониће зле духове; говориће новим језицима; 18 змије ће подизати рукама, а ако попију што смртоносно, неће им нашкодити; полагаће руке на болеснике и они ће оздрављати.“
Исусово узнесење
19 Кад је све то изрекао, Господ Исус је био узнет на небо, где је сео Богу с десне стране. 20 А они су отишли и проповедали свуда. Господ им је помагао и преко њих потврђивао своју реч знацима који су је пратили.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.