Book of Common Prayer
Асафова поучна песма.
78 О, народе мој, послушај поуку моју
и речима мојих уста ухо приклоните!
2 Мој говор биће у причи,
објавићу загонетке од давнина.
3 Оно што смо чули, оно што смо научили
и што су нам стари наши испричали;
4 то нећемо да кријемо од њихове деце.
Објавићемо новом нараштају хвале Господње,
његову силу и чудеса која је учинио.
5 Он је у Јакову учврстио сведочанство,
Израиљу је дао Закон
и заповедио нашим прецима
да их предају својим потомцима,
6 да би нови нараштај знао,
деца што ће се родити,
па кад одрасту да то пренесу деци својој;
7 да се у Бога поуздају,
да дела Божија не заборављају
и заповести његове да извршавају.
8 Да не буду ко њихови стари,
нараштај бунтовни,
непослушно поколење несталнога срца
и духа коју није веран Богу.
9 Јефремовци су били луковима наоружани
али су побегли на дан боја!
10 Нису одржали савез са Богом,
одбили су да поступе по његовом Закону.
11 Заборавили су његова дела,
чудеса његова која им је показао.
12 А он је пред њиховим прецима учинио чудо,
у египатској земљи, у области Соан.
13 Море је разделио и провео их,
воде је усправио да су попут зида.
14 Дању их је водио облаком
и светлошћу ватре целе ноћи.
15 Стене је у пустињи расцепио,
обилно их напојио као из дубина.
16 Брзаке им је извео из раселине стене,
учинио да им воде као реке теку.
17 А они су му упорно грешили,
пркосили Свевишњем у пустињи;
18 у срцима кушали су Бога,
извољевали тражећи храну.
19 Приговарали су Богу и рекли:
„Кадар ли је Бог да у пустињи простре трпезу?!
20 Јесте, стену је ударио,
потекла је вода и потоци се разлили.
Али кадар ли је да нам да̂ и храну,
да свој народ месом снабде?“
21 Зато се Господ разјарио када је то чуо,
па је пожар плануо на Јакова
и гнев је букнуо на Израиљ;
22 јер у Бога веровали нису,
нису се поуздали да ће да их спасе.
23 И он је заповедио облацима
и отворио одгоре врата небеска,
24 да их запљусне мана,
даде им жито са неба да једу.
25 И сви су јели хлеб моћника,
обиље хране им је послао.
26 Довео је источни ветар са небеса,
донео је јужни ветар снагом својом.
27 Месом их је ко прашином засуо
и крилатим птицама као морским песком.
28 Дао је да падају по њиховом табору,
око њихових шатора.
29 И они су јели, најели се до ситости,
јер он им је дао како су жудели.
30 Али још их жудња није прошла
и још им је храна у устима била,
31 када се гнев Божији дигао на њих.
И он поби њихове најјаче
и обори младиће Израиља.
32 И поред тога опет су грешили,
нису веровали његовим чудима.
33 Узалудне дане им је прекратио
и невољом наглом њихове године.
34 А кад их је убијао, тражили су га
и враћали се, за Богом чезнули.
35 Тада би се присетили да им је Бог био стена,
Бог Свевишњи њихов Откупитељ!
36 Али би га устима варали
и лагали језицима својим.
37 Срцем му нису били одани,
нису били верни његовом савезу.
38 Ипак, он се смиловао,
кривицу им опраштао
и није их уништио.
Упорно је суспрезао гнев свој,
љутњу своју није подстицао.
39 Сећао се да су тело,
да су дах што испарава
и што се не враћа.
40 А како су се често бунили у пустињи
и жалостили га у пустари!
41 Упорно су искушавали Бога,
вређали су Светитеља Израиљевог.
42 Нису се сећали његове руке
и дана када их је откупио од тлачитеља,
43 када је у Египту знакове своје извео
и чудеса своја у области Соан.
44 Реке је њихове у крв претворио,
а њихови се потоци нису могли пити.
45 На њих је послао комарце, да их уједају,
жабе да их упропасте.
46 Усеве њихове даде гусеницама
и скакавцима сав труд њихов.
47 Градом им је стукао винограде,
а смоквике сланом.
48 Стоку им је граду изложио
и њихова говеда муњама.
49 Послао је на њих врелину свог гнева,
срџбу и јарост,
невољу и чету анђела пропасти.
50 Свом је гневу стазу припремио
и живот им од смрти поштедео није,
живот им је помору предао.
51 Побио је све првенце у Египту,
прве од мушких у шаторима Хамовим.
52 Свој је народ извео ко овце,
водио их попут стада кроз пустињу.
53 Водио их је сигурно и плашили се нису,
а њихове душмане је преплавило море.
54 Тада их је довео на своје свето тло,
на ову гору, освојену његовом десницом.
55 Пред њима је отерао народе,
доделио им је размерено наследство
и настанио племена Израиља
по њиховим шаторима.
56 Али они су поново искушавали
и бунили се против Бога Свевишњега,
прописе његови нису држали.
57 Окренули су се, изневерили попут очева својих,
издали су као лук сломљени.
58 Изазивали су га својим жртвеним бреговима,
чинили га љубоморним својим идолима.
59 Бог је то чуо, разјарио се
и сасвим одбацио Израиљ,
60 па је напустио Пребивалиште у Силому,
стан који је подигао међу људима.
61 Тако је ропству препустио снагу своју
и своју красоту рукама душмана.
62 И народ је свој он предао мачу
јер се разјарио на своје наследство.
63 Његове младиће прождрала је ватра,
па су му девице ко уседелице.
64 Од мача су му свештеници пали,
а удовице их ожалиле нису.
65 Пробуди се тада Господ ко да је спавао,
као јунак којега је савладало вино!
66 Душмане је своје назад одвукао
и довека их осрамотио.
67 Јосифов је шатор одбацио,
племе Јефремово није изабрао,
68 већ је изабрао Јудино племе
и гору Сион коју заволи!
69 И ту је подигао Светилиште своје, високо ко небо,
попут земље довека га учврстио.
70 Изабрао је свог слугу Давида,
узео га је од стада оваца.
71 Довео га је од оваца дојилица да напаса Јакова, његов народ
и Израиљ, његово наследство.
72 И он им је Пастир био по честитости свога срца,
водио их је својим умешним рукама.
Давидова молитва
18 Тада је цар Давид ушао, сео пред Господа и рекао:
„Ко сам ја, Господе Боже, и шта је мој дом да си ме довео довде? 19 И као да је ово било мало у твојим очима, Господе Боже, него си још говорио о дому свога слуге за далека времена. Зар је човек вредан да га овако учиш, Господе Боже?
20 Шта још да ти Давид каже? Ти познајеш свога слугу, Господе Боже. 21 Ради твоје речи и по свом срцу учинио си сву ову велику ствар да би је обзнанио своме слузи.
22 Зато си величанствен, Господе Боже, јер нема никог као што си ти, и нема Бога осим тебе по свему што смо чули својим ушима. 23 И ко је народ као твој народ, као Израиљ, једини народ на земљи чији је Бог отишао да откупи свој народ и да прослави своје име чинећи велика и страшна дела за њих и за своју земљу, откупивши их за себе из Египта, од народа и њихових богова? 24 Ти си подигао себи твој народ Израиљ да ти буде народ довека, и да им ти, Господе, будеш Бог.
25 А сад, Господе Боже, одржи довека обећање које си дао за свога слугу и за његов дом, и учини како си рекао. 26 Нека се заувек велича твоје име, да би људи рекли: ’Господ над војскама је Бог над Израиљем.’ А дом твога слуге Давида нека буде утврђен пред тобом.
27 Јер ти си, Господе над војскама, Боже Израиљев, открио ово своме слузи, рекавши: ’Ја ћу ти подићи дом.’ Зато се твој слуга усудио да ти се помоли овом молитвом. 28 А сад, Господе Боже, ти си Бог и твоје су речи истина; ти си дао своме слузи добро обећање. 29 Нека ти, стога, буде по вољи да благословиш дом свога слуге да остане довека пред тобом, јер ти си то рекао, Господе Боже. Нека дом твога слуге буде благословен твојим благословом довека.“
12 Када је Галион постао намесник Ахаје, Јевреји се удруже против Павла и изведу га пред суд. 13 Оптуживали су га: „Овај човек наводи људе да служе Богу на незаконит начин.“ 14 Кад је Павле заустио да одговори, Галион се обратио Јеврејима: „Да је у питању неки преступ или злодело, имао бих разлога, о, Јевреји, да вас саслушам. 15 Но, будући да се ради о спору око речи и имена и вашег закона, расправите то сами! Ја нећу да будем судија у тим стварима.“ 16 Тако их је истерао из суднице. 17 Они онда ухватише Состена, старешину синагоге, и почеше да га туку усред суднице. Галион се на то није обазирао.
Крај другог и почетак трећег мисијског путовања
18 Павле је још дуго остао у Коринту, а затим се поздравио са браћом и отпловио у Сирију заједно са Прискилом и Акилом. У Кенхреји је обријао главу, јер је имао завет. 19 Када су стигли у Ефес, Павле је оставио Прискилу и Акилу, а са̂м отишао у синагогу где је расправљао са Јеврејима. 20 Када су га замолили да остане дуже време, није пристао. 21 Ипак, када се опраштао од њих, рекао им је: „Вратићу се, ако буде воља Божија.“ Затим је отпловио из Ефеса. 22 Када су допловили у Кесарију, Павле је отишао горе до Јерусалима и поздравио се са црквом, а затим се спустио до Антиохије.
Треће мисијско путовање
23 Ту је провео извесно време, па је отишао. Онда је ишао од места до места кроз крајеве Галатије и Фригије и утврђивао све ученике.
Аполос
24 Тада је у Ефес стигао неки Јеврејин по имену Аполос, родом из Александрије. Био је речит и добар познавалац Писама. 25 Био је упућен у Пут Господњи, па је са великим жаром исправно проповедао и поучавао о Исусу, иако је знао само за Јованово крштење. 26 Храбро је почео да говори у синагоги. Када су га Прискила и Акила чули, повели су га са собом и још тачније му изложили Пут Божији.
27 Пошто је наумио да иде у Ахају, браћа су му написала препоруку за тамошње ученике да му укажу гостопримство. Када је стигао тамо, био је од велике помоћи онима који су узверовали по милости, 28 јер је надмоћно и јавно побијао Јевреје, доказујући Писмима да Исус јесте Христос.
Исцељење слепог човека у Витсаиди
22 Дошли су у Витсаиду. Неки људи су пред Исуса довели једног слепог човека. Молили су га да га дотакне. 23 Исус узе слепог човека за руку и изведе га изван села, пљуну му у очи, стави своје руке на њега и упита га: „Видиш ли нешто?“
24 Он погледа и рече: „Видим људе. Изгледају ми као дрвеће које се креће.“ 25 Исус поново стави своје руке на његове очи. Човек је прогледао, вратио му се вид, и све је видео јасно. 26 Исус га затим посла његовој кући рекавши му: „У село никако да ниси ушао!“
Петрова изјава о Исусу
27 Исус и његови ученици одоше у села око Кесарије Филипове. На путу је упитао своје ученике: „Шта говоре људи: ко сам ја?“
28 Они му одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи, опет, да си један од пророка.“
29 Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос.“
30 Исус их је опоменуо да никоме не говоре о њему.
Исус говори о својој патњи и смрти
31 Тада је почео да их учи: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће ускрснути после три дана.“ 32 Отворено им је говорио о томе. Тада му је пришао Петар и почео да га прекорева.
33 Исус се окрену и, погледавши своје ученике, укори Петра: „Одлази од мене, Сатано, јер твоје умовање није Божије, већ људско.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.