Book of Common Prayer
Хоровођи. Према „Љиљанима“. Сведочења. Псалам Асафов.
80 О, Пастиру Израиља, чуј нас!
Ти што Јосифа си водио ко стадо!
Заблистај ти, што седиш над херувимима!
2 Устани у сили својој пред Јефремом, Венијамином и Манасијом.
Дођи и избави нас.
3 Обнови нас, о, Боже!
Озари лице своје
да бисмо се избавили.
4 О, Господе, Боже над војскама,
до када ћеш срдит бити,
а твој ти се народ моли?
5 Сузним хлебом ти их храниш,
сузама из чанка појиш.
6 Од нас си направио раздор међу комшијама нашим,
међу собом шегаче се душмани са нама.
7 О, Боже над војскама, поврати нас!
Озари лице своје
да бисмо се избавили.
8 Чокот си из Египта искоренио
и народе отерао да би га усадио.
9 Пред њиме си раскрчио и он се укоренио,
свуд по земљи пружио је жиле.
10 Хлад је његов брда засенио,
а лозама Божије кедрове.
11 До мора су се гранале његове лозе,
изданци његови све до Еуфрата.
12 Зашто си му срушио ограде
да га бере свако ко пролази путем?
13 Ровари га дивљи вепар,
глође га све што се по пољу миче.
14 Боже над војскама, молимо те, врати се!
Са небеса погледај и види,
побрини се за чокот овај;
15 за корен што си га десницом својом усадио
и младице што си себи ојачао.
16 Ето, сажежен је ватром и посечен,
они гину од прекорног лица твога.
17 Нека рука твоја буде над човеком деснице твоје,
над потомком људи којега си себи ојачао.
18 Тада се од тебе више одвратити нећемо.
Ти нас оживи, ми име твоје призивамо!
19 Обнови нас Господе, Боже над војскама!
Озари лице своје
да бисмо се избавили.
Хоровођи. За Једутуна од Асафа. Псалам.
77 Глас свој Богу дижем,
гласом својим вапим Богу и он ме услиши!
2 У дану невоље своје Господа сам тражио,
руке неуморно ноћу сам пружао.
Али душа моја неће утеху!
3 Спомињем Бога и јецам,
јадам се, а дух ми малакше. Села
4 Капке очне не даш ми да склопим!
Немиран сам, да причам не могу.
5 Мислим на минуле дане
и године давне.
6 Ноћу се сећам своје песме
па срцем својим размишљам
и духом својим испитујем.
7 Одбацује ли Господ довека?
Зар се неће опет приклонити?
8 Је ли му љубав довека ишчезла?
Је ли пропало обећање дано нараштају сваком?
9 Зар је Бог заборавио да се смилује
или је милосрђе своје у свом гневу угушио? Села
10 Рекао сам: „Ово је моја рана –
десница Свевишњег више није иста!“[a]
11 Спомињем дела Господња,
чуда твоја од старина памтим.
12 На сва дела твоја мислим,
разматрам то што си учинио!
13 О, Боже, у Светињи је пут твој!
Који је бог велик попут Бога нашег?!
14 Ти си Бог што чудеса чиниш,
силу своју обзнањујеш међу народима.
15 Свој си народ откупио снагом својом,
синове Јакова и Јосифа. Села
16 Кад те воде угледаше, Боже,
кад те воде угледаше,
скупише се, а дубине узбуркаше.
17 Облаци се провалише кишом,
из облака грмљавина дође
и севнуше твоје муње.
18 Пролом твога грома беше у вихору,
муње светом засветлише,
а земља се дрмала и тресла.
19 По мору је стаза твоја прошла,
прошао си немирним водама,
а стопама твојим трага нема.
20 Водио си свој народ ко стадо,
Мојсијевом и Ароновом руком.
Псалам Асафов.
79 О, Боже, туђинци су дошли у наследство твоје!
Опоганили су Дом твоје светости,
Јерусалим учинили рушевином!
2 Мртва тела твојих слугу
као храну птицама небеским су дали
и зверима земаљским тела твојих верних.
3 Крв њихову излили су око Јерусалима
као да је вода, и нико их сахранио није.
4 Својим комшијама постали смо ругло,
на подсмех смо и на презир својој околини.
5 Докле ћеш се гневити, Господе? До када?
Зар ће довека да гори пламен љубоморе твоје?
6 Јарост своју излиј на туђинце што те не познају
и на царства која твоје име не призивају!
7 Јер они су прождрали Јакова
и насеље му уништили.
8 Не памти нам пређашње кривице! Похитај!
Милосрђем својим пресретни нас
јер смо у великој беди!
9 Помози нам, о, Боже спасења нашега!
Избави нас ради свог имена славног!
Опрости нам грехе наше због имена свога!
10 Зашто да туђинци кажу:
„Где је њихов Бог?“
Дај да нам очи виде освету међу народима
због проливене крви слугу твојих.
11 Нек пред тебе допре јецај заточених,
па великом снагом својом спаси на смрт осуђене.
12 Освети се седмоструко по недрима комшијама нашим
презиром њиховим којим су те, Господе, презрели!
13 А ми, твој народ и стадо твоје паше,
у векове хвалићемо тебе!
Славу твоју јавићемо
сваком нараштају!
Бог утврђује свој савез с Давидом
7 Кад се цар настанио у своме двору, и кад му је Господ дао да отпочине од свих његових непријатеља унаоколо, 2 цар рече пророку Натану: „Ево, погледај, ја живим у двору од кедровине, а Ковчег Божији пребива под шаторским завесама.“
3 Натан рече цару: „Иди и учини што ти је на срцу, јер је Господ с тобом.“
4 Али исте ноћи реч Господња дође Натану, говорећи:
5 „Иди и реци моме слузи Давиду: ’Овако каже Господ: зар ћеш ми ти саградити дом да пребивам у њему? 6 Ја нисам пребивао у дому од дана кад сам извео Израиљце из Египта, па све до данас. Док сам се селио од места до места, Шатор ми је био пребивалиште. 7 Где год сам ишао са свим Израиљцима, јесам ли рекао и једну реч којем од Израиљевих судија, којима сам заповедио да буду пастири мом народу Израиљу: „Зашто ми нисте изградили дом од кедровине?“’
8 А сад овако реци моме слузи Давиду: ’Говори Господ над војскама: ја сам те одвео с пашњака и од оваца, да будеш владар моме народу Израиљу. 9 Био сам с тобом где год си ишао и затирао сам све твоје непријатеље пред тобом. Ја ћу твоје име учинити великим, као име великаша на земљи. 10 Одредићу место за мој народ Израиљ и засадити га тамо, па ће становати на свом месту и неће више стрепети, а опаки их више неће мучити као некада, 11 кад сам поставио судије над својим народом Израиљем. Ја ћу ти дати одмор од свих твојих непријатеља.
Господ ти објављује: Господ ће ти сазидати дом.[a] 12 А кад се заврше твоји дани и ти починеш са својим прецима, ја ћу подићи твога потомка после тебе, од тебе самог, и утврдити његово царство. 13 Он ће саградити дом моме имену, а ја ћу заувек утврдити престо његовог царства. 14 Ја ћу му бити Отац, а он ће ми бити син. Кад учини неправду, казнићу га прутем људи, и ударцима потомака људи. 15 Ипак, нећу повући своју милост од њега, као што сам је повукао од Саула, кога сам уклонио испред тебе. 16 Твој дом и твоје царство биће чврсто довека пред тобом, и твој престо ће бити довека утврђен.’“
17 Натан је пренео Давиду све ове речи и цело виђење.
Оснивање цркве у Коринту
18 Након тога је Павле напустио Атину и отишао у Коринт. 2 Тамо је срео једног Јеврејина, родом из Понта, по имену Акила. Овај је недавно био дошао из Италије са својом женом Прискилом, јер је Клаудије наредио да сви Јевреји напусте Рим. Павле је дошао к њима, 3 а пошто су се бавили истим занатом – израђивали су шаторе – остао је код њих и радио с њима. 4 Сваке суботе је расправљао у синагоги, уверавајући Јевреје и Грке.
5 Када су Сила и Тимотеј дошли из Македоније, Павле се у потпуности посветио проповедању, сведочећи Јеврејима да Исус јесте Христос. 6 Међутим, када су Јевреји почели да му се супротстављају и да му се обраћају ружним речима, Павле је отресао прашину са своје одеће и рекао: „Ваша кривица нека се сручи на ваше главе – ја нисам више одговоран за то. Од сада идем к незнабошцима.“
7 Отишавши одатле, Павле се преселио у кућу једног побожног човека, Титија Јуста, чија кућа је била одмах до синагоге. 8 А старешина синагоге, Крисп, узверовао је у Господа заједно са целом својом породицом. Такође су и многи Коринћани који су га чули поверовали и крстили се. 9 Једне ноћи је Господ рекао Павлу у виђењу: „Не бој се! Настави да проповедаш, немој да замукнеш! 10 Ја сам с тобом, те се нико неће усудити да ти науди, јер имам много свог народа у овом граду.“ 11 Павле је тако остао у Коринту годину и по дана поучавајући их речи Божијој.
Фарисеји траже доказ
11 Неки фарисеји приступише Исусу и почеше да расправљају са њим. Искушавали су га, тражећи од њега знак с неба. 12 Исус уздахну из дубине душе и рече: „Зашто овај нараштај тражи знак? Заиста вам кажем: овај нараштај неће добити такав знак.“ 13 Он оде од њих и поново се укрца у лађицу, те оде на другу обалу језера.
Квасац фарисејски и иродовски
14 Ученици су заборавили да понесу хлеб, осим једног комада који су имали са собом на лађици. 15 Исус их упозори: „Чувајте се квасца фарисејског и квасца иродовског!“
16 А они су расправљали међу собом: „Ово је рекао јер нисмо понели хлеб.“ 17 А он, знајући шта мисле, рече им: „Шта расправљате међу собом како немате хлеба? Зар још не разумете? Зар још увек не схватате? Зар вам је окорело срце? 18 Очи имате, а не видите, уши имате, а не чујете. Зар се не сећате? 19 Колико пуних котарица преосталог хлеба сте сакупили када сам пет хлебова разделио на пет хиљада?“
„Дванаест“ – одговорише му.
20 „А колико сте пуних кошара преосталог хлеба сакупили када сам пет хлебова разделио на четири хиљаде?“ – упита их Исус.
„Седам“ – одговорише му.
21 Онда им Исус рече: „Зар још увек не разумете?“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.