Book of Common Prayer
Давидов.
26 Оправдај ме, Господе,
јер сам живео у недужности,
у Господа сам се поуздао,
поколебао се нисам.
2 Истражи ме, Господе, искушај ме,
испитај ми и нутрину и срце.
3 Ход свој управљам по твојој истини,
јер ми је твоја милост пред очима.
4 Ја не седим с лажљивцима,
с лицемерима се ја не дружим.
5 Ја мрзим збор зликоваца,
с опакима нећу ни да седнем.
6 Руке перем у својој невиности,
и идем око твог жртвеника, Господе,
7 да гласно уздигнем глас хвалоспева,
и другима причам о свим твојим чудима.
8 Волим, Господе, Пребивалиште твоје,
место у коме пребива твоја слава.
9 Не погуби моју душу с грешницима,
ни мој живот с људима крволочним;
10 на рукама је њима безакоње,
а десница пуна им је мита.
11 А ја ћу ходати у недужности;
откупи ме, смилуј ми се!
12 Моја нога стоји на равном месту:
на зборовима благосиљаћу Господа.
Давидов.
28 К теби, Господе, вапим, стено моја,
не буди глув према мени,
да неуслишен не будем
као они што у раку силазе.
2 Почуј глас мога преклињања
кад завапим к теби,
кад подигнем руке своје
к твом најсветијем месту.
3 Не одведи ме с опакима,
с онима који чине безакоње.
Они причају благо с ближњима својим,
а у срцу злоба им почива.
4 Врати им по делима њиховим,
и по њиховим злим поступцима.
Плати им по делима руку њихових,
ти им врати што су заслужили.
5 Пошто не маре за дела Господња,
нити за дела руку његових,
срушиће их, подићи их неће.
6 Нека је благословен Господ,
јер је чуо глас мога преклињања.
7 Господ је моја снага и мој штит,
у њега се поуздаје моје срце.
Он ми је помогао, па ми кличе срце,
својом песмом даваћу му хвале.
8 Господ је снага свом народу,
тврђава спасења свом помазанику.
9 Спаси свој народ! Благослови своје наследство!
Напасај га и носи заувек!
Хоровођи. Слуге Господњег Давида.
36 Преступ проговара из срца опаког,
за страх Божији очи му не знају.
2 Јер он ласка себи
и очима својим не налази своју кривицу да би је мрзео.
3 Злобне су и заводљиве речи његових уста,
престао је да показује мудрост, да чини добро.
4 Он злобу смишља на постељи својој,
предао се путу неваљалом,
зла се не одриче.
5 О, Господе, милост ти је до небеса,
а верност ти је до облака.
6 Праведност је твоја попут горе Божије,
а твоја је правда дубина голема.
Ти, Господе, чуваш и људе и звери.
7 Како је скупоцена милост твоја, Боже,
потомци људи у сенци крила твојих уточиште налазе.
8 Сите се изобиљем твога Дома,
напајаш их реком твојих добара.
9 Јер у теби је врело живота,
у твом светлу ми видимо светло.
10 Милост своју пружи онима који те познају,
и праведност своју онима срца честитога.
11 Нога поносита нек ми не прилази,
рука зликоваца нек ме не протера.
12 Ено, падоше они који раде злобно,
срушени су и дићи се неће моћи.
Хоровођи, за Једутуна. Псалам Давидов.
39 Зарекох се: „Пазићу на пут свој да не згрешим језиком,
држаћу узде на устима, све док је опаки преда мном.“
2 Занемех, заћутах, чак ни што је добро не рекох,
али бол мој само жешћи поста.
3 Запалило се срце у мени,
у мислима мојим плануо је огањ,
те ја проговорих својим језиком:
4 „Објави ми, Господе, мој свршетак
и колика је дужина мојих дана,
да бих знао како сам пролазан.
5 Ето, дао си ми дане не дуже од педља,
и век је мој као ништа пред тобом;
сваки човек, наизглед сигуран,
тек је дашак. Села
6 Баш као сенка човек пролази;
узалуд се кида и скупља богатство,
а не зна ко ће га побрати.
7 Чему сада да се надам, Господе?
Моја нада је у теби.
8 Избави ме од свих мојих преступа,
не дај да будем на подсмех безумнику.
9 Ја сам нем, не отварам уста,
јер ти си то са̂м учинио.
10 Уклони свој бич од мене,
изгибох од силине руке твоје!
11 Кад опоменама караш човека због греха,
као мољац растачеш што му је најдраже;
да, сваки човек је тек дашак. Села
12 Послушај, Господе, моју молитву и чуј мој вапај,
не оглуши се о моје сузе,
јер као дошљак код тебе пребивам, као сви преци моји.
13 Одврати свој поглед од мене, да одахнем,
пре него што одем и не буде ме више.“
Упозорење против идолопоклонства
15 Зато се добро узмите у памет! Онога дана када вам је Господ говорио на Хориву из огња, нисте видели никакав лик, 16 да се не бисте покварили, те да не бисте направили себи исклесани лик или кип у облику мушких или женских ликова, 17 нити у облику стоке што је на земљи, или птица што лете по небесима, 18 нити у облику гмизаваца што пузе по земљи, или риба што су у води под земљом. 19 И кад погледаш на небо и видиш сунце, месец и звезде – сву војску небеску, немој да се превариш и почнеш да им се клањаш и да им служиш. Њих је Господ, Бог твој, дао за све народе под целим небом. 20 А вас је Господ узео и извео вас из оне усијане пећи, Египта, да будете његов народ, његова својина, као што и јесте данас.
21 Но, Господ се разгневио на мене због вас и заклео се да нећу прећи преко Јордана и ући у добру земљу који ти Господ, Бог твој даје у посед. 22 И ето, ја ћу умрети у овој земљи и нећу прећи преко Јордана, а ви ћете прећи и заузети ову добру земљу. 23 Пазите да не заборавите савез који је Господ, Бог ваш, склопио са вама, да не би правили себи клесане ликове било чега што вам је забранио Господ, Бог ваш. 24 Јер, Господ, Бог твој, огањ је који спаљује; он је љубоморни Бог.
Павле одлаже посету коринтској цркви
12 Ово је наш понос: наша савест која сведочи да смо у свету живели у Божијој светости и искрености, не по људској мудрости, него по Божијој милости, а нарочито међу вама. 13 Не пишемо вам, наиме, ништа друго осим онога што можете да прочитате или да разумете. Надам се да ћете то једном у потпуности разумети, 14 уколико нас сада нисте до краја разумели. Јер, на дан Господа Исуса ви ћете бити нама на понос, као и ми вама.
15 С тим уверењем намеравао сам да дођем прво к вама, на ваше двоструко задовољство. 16 Хтео сам да вас посетим на свом путу за Македонију, и да вам поново дођем по повратку из Македоније, па да ме ви отпратите до Јудеје. 17 Јесам ли се, дакле, понашао лакомислено кад сам то намеравао? Или, можда, намеравам да, попут људи у свету, најпре кажем „да, јесте“, а онда „не, није?“ 18 Бог је поуздани сведок да порука коју смо вам навестили није била и „јесте“ и „није.“ 19 Јер Син Божији, Исус Христос, кога смо вам ја, Силван и Тимотеј навестили, није био и „јесте“ и „није“, него је у њему било „јесте.“ 20 Јер сва Божија обећања налазе своју потврду у Христу. Зато и говоримо „амин“ када славимо Бога по Исусу Христу.
21 А Бог је тај који нас заједно са вама чини чврстима по Христу. Он нас је помазао 22 и ставио свој печат на нас, и дао свога Духа у наша срца као залог.
Прича о изгубљеној овци
15 Сви порезници и грешници су се окупљали око Исуса да га слушају. 2 Фарисеји и зналци Светог писма су гунђали и говорили: „Овај прихвата грешнике и једе са њима.“
3 Исус им онда исприча ову причу: 4 „Ко од вас, ако има стотину оваца, па му се изгуби једна, неће оставити деведесет девет у пустињи, док не нађе ту једну? 5 Кад је нађе, ставља је на своја рамена са радошћу. 6 А када дође кући, позива пријатеље и суседе, и каже им: ’Радујте се са мном, јер сам нашао своју овцу која се изгубила.’ 7 Кажем вам да ће тако и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје, него због деведесет девет праведника којима није потребно покајање.“
Прича о изгубљеном новчићу
8 „Или, замислите неку жену која има десет сребрних новчића, па изгуби један. Неће ли она упалити светиљку и помести кућу, те помно тражити док га не нађе? 9 А када га нађе, позива пријатеље и суседе, говорећи: ’Радујте се са мном, јер сам пронашла сребрни новчић који сам изгубила!’ 10 Кажем вам да се анђели радују пред Богом због једног грешника који се покаје.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.