Book of Common Prayer
Књига четврта
(Псалми 90-106)
Молитва Мојсија, Божијег човека.
1 Господе, ти си нам пребивалиште
кроз сва поколења.
2 Пре но што су се родиле горе
и ти земљу и свет изнедрио,
ти си Бог од вечности до вечности.
3 Ти човека враћаш у прах, говорећи:
»У прах се вратите, људи.«
4 Хиљаду је година у твојим очима
као дан јучерашњи када прође,
као неколико ноћних сати.
5 Живот им докрајчиш
и у смртни сан падају.
Ујутро су као трава што никне:
6 ујутро никне и цвета,
а увече свене и осуши се.
7 Твој гнев нас сатире
и твоја јарост престрављује.
8 Пред себе си ставио наша злодела,
наше скривене грехе пред светлост свога лица.
9 Сви дани нам пролазе у твојој срџби,
наше године јецањем се свршавају.
10 Животни век нам је седамдесет година,
ако смо у снази – осамдесет.
Али и најбоље од њих мука су и јад,
јер брзо мину и ми одлетимо.
11 Ко је заиста искусио силу твога гнева?
Твоја срџба је застрашујућа.
12 Научи нас да бројимо своје дане,
да стекнемо мудро срце.
13 Врати се, ГОСПОДЕ! Докле ћеш тако?
Сажали се на своје слуге.
14 Сваког јутра својом љубављу нас насити,
да свих својих дана кличемо и радујемо се.
15 Дај да се радујемо онолико дана
колико си нас ударао невољом,
онолико година колико смо гледали несрећу.
16 Покажи своја дела својим слугама,
своје величанство њиховој деци.
17 Нека наклоност Господа, нашег Бога, буде на нама.
Учврсти за нас наша дела –
да, учврсти наша дела.
15 Своје име ћете оставити мојим изабранима као клетву.
Господ ГОСПОД ће вас погубити,
а својим слугама дати друго име.
16 Ко год у земљи буде за себе тражио благослов,
тражиће да га благослови Бог истинити;
и ко год се у земљи буде заклињао,
заклињаће се Богом истинитим.
Јер, пређашње невоље биће заборављене
и сакривене од мојих очију.«
Ново небо и нова земља
17 »Јер, ево, створићу ново небо и нову земљу,
и што је било пре, неће се помињати
ни падати на памет.
18 Него, радујте се и кличите довека
због онога што стварам.
Јер, ево, стварам Јерусалим да буде град клицања,
а његов народ, народ радости.
19 Клицаћу због Јерусалима
и радовати се због свога народа.
У њему се више неће чути ни плач, ни вапај.
20 У њему више неће бити новорођенчета
које живи тек неколико дана,
ни старца који се неће наживети.
Ко умре са сто година, сматраће се младим,
а ко не доживи стоту, проклетим.
21 Зидаће куће и живети у њима,
садити винограде и јести њихов род.
22 Неће више зидати а други становати,
неће више садити а други јести.
Јер, животни век мога народа биће као век дрвета
и моји изабрани науживаће се својих дела.
23 Неће узалуд мукотрпно радити,
ни децу рађати за несрећу,
јер ће бити народ који је ГОСПОД благословио
и с њима њихове потомке.
24 Пре него зовну, одазваћу се,
док још буду говорили, услишићу.
25 Вук и јагње храниће се заједно
и лав јести сламу као во.
Али змији ће прашина бити храна.
Они неће чинити штету
ни разарати на мојој светој гори«,
каже ГОСПОД.
Нови Јерусалим
21 И видех ново небо и нову земљу, јер су прво небо и прва земља прошли, а ни мора више није било. 2 Видех и Свети град, нови Јерусалим, како са неба силази од Бога, опремљен као невеста која се украсила за свога мужа.
3 Онда чух силан глас са престола како говори: »Ево, Божији шатор је са људима и Бог ће пребивати међу њима. Они ће бити његов народ и сâм Бог ће бити с њима. 4 Он ће им обрисати сваку сузу са очију и више никад неће бити смрти, ни јада, ни јаука, ни бола више неће бити, јер је прошло оно што је било пре.«
5 Тада рече Онај који седи на престолу: »Ево, све чиним ново!«
И рече: »Пиши, јер ове речи су веродостојне и истините.«
6 И још ми рече: »Свршено је! Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Крај. Жедноме ћу бесплатно дати да пије са извора воде живота.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International