Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Благо оном ко мари за сиромаха.
ГОСПОД ће га избавити у време зла,
2 ГОСПОД ће га чувати и сачувати га живог;
благословиће га на земљи
и неће га предати на вољу непријатељима;
3 ГОСПОД ће га крепити на постељи болесничкој
и вратити му здравље.
4 Рекох: »Смилуј ми се, ГОСПОДЕ,
исцели ме,
јер против тебе сам згрешио.«
5 Непријатељи моји рђаво о мени говоре:
»Када ће овај да умре
и име да му нестане?«
6 Кад год неки од њих дође да ме види,
испразности говори,
а у срцу зле гласине скупља,
па изађе и исприча их.
7 Сви који ме мрзе
сложно се против мене дошаптавају,
зло ми смишљају и говоре:
8 »То га нека гадна болештина држи;
сад кад је легао, више неће устати.«
9 Чак и мој најбољи пријатељ,
коме сам веровао, који је мој хлеб јео,
своју пету на мене диже.
10 Али ти ми се смилуј, ГОСПОДЕ,
подигни ме, да им истом мером вратим.
11 По овом знам да сам ти омилио:
мој непријатељ нада мном не ликује.
12 Ти ме због моје честитости подржаваш
и пред своје лице стављаш довека.
13 Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
од вечности до вечности!
Амин! Амин!
Хоровођи. Маскил Давидов. Када је Доег Едомац отишао Саулу и рекао му: »Давид је отишао у Ахимелехову кућу.«
1 Зашто се поваздан хвалиш злом, силниче,
срамото пред Богом!
2 Језик ти смишља пропаст,
као бритва је наоштрен,
варалице.
3 Зло волиш више него добро,
лаж више него да говориш истину. Села
4 Волиш све погубне речи,
језиче лукави.
5 Али Бог ће те заувек оборити.
Шчепаће те и ишчупати из твог шатора
и из земље живих те искоренити. Села
6 Праведни ће то видети и уплашити се.
Смејаће му се, говорећи:
7 »Ево силника који не узе Бога
за своје утврђење,
него се у своје велико богатство уздао
и снагу налазио у својој похлепи.«
8 А ја сам као дрво маслине зелено
у Дому Божијем:
заувек и довека
у Божију љубав се уздам.
9 Довека ћу ти захваљивати
због оног што си учинио.
Твоје ћу Име извикивати пред твојим вернима,
јер је добро.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Маскил.
1 Својим смо ушима чули, Боже,
наши су нам праоци причали
о делима која си учинио у њихово време,
у данима давним.
2 Својом руком си истерао незнабошце,
а наше праоце засадио;
народе си скршио, а њих раширио.
3 Нису својим мачем запосели земљу,
нити им је њихова рука донела победу,
него твоја десница, твоја рука
и светлост твога лица,
јер си их волео.
4 Ти си мој Цар и мој Бог,
који Јакову дајеш победе.
5 С тобом душмане потискујемо,
твојим Именом газимо
оне што се на нас дижу.
6 Јер, не уздам се у свој лук,
нити ми мој мач доноси победу,
7 него нам ти победу над душманима доносиш,
ти руглу извргаваш оне који нас мрзе.
8 Богом се поваздан хвалимо
и довека ћемо твоје Име славити. Села
9 А сада нас ти одбаци и извргну срамоти
и више у бој не излазиш с нашим војскама.
10 Учинио си да узмакнемо пред душманином,
па нас опљачкаше они који нас мрзе.
11 Предао си нас као овце за клање
и раштркао нас међу незнабошце.
12 Свој народ си продао у бесцење
и по тој цени ниси много зарадио.
13 Учинио си нас руглом пред нашим суседима,
предметом подсмеха и поруге онима око нас.
14 Учинио си нас узречицом међу незнабошцима,
на нас народи с презиром главом одмахују.
15 Срамота је моја поваздан преда мном,
стид ми лице покрива
16 због граје онога који ме вређа и погрђује,
због непријатеља који би да се освети.
17 Све нас је то снашло,
али те нисмо заборавили
ни прекршили твој Савез.
18 Није нам се окренуло срце
ни ноге скренуле са твоје стазе,
19 а ти си нас смрвио међу тим шакалима
и сенком смрти нас покрио.
20 Ако смо Име свога Бога заборавили
или руке ширили ка туђем богу,
21 зар то Бог не би открио?
Јер, он зна тајне срца.
22 Ради тебе нас поваздан убијају,
сматрају нас овцама за клање.
23 Пробуди се, Господе! Зашто спаваш?
Прени се! Не одбаци нас заувек!
24 Зашто кријеш лице
и наш јад и потлаченост заборављаш?
25 Душа нам потону у прашину,
трбух нам се за земљу прилепио.
26 Устани и помози нам,
ради своје љубави нас избави.
16 Завежи пропис
и запечати закон међу мојим ученицима.
17 Чекаћу ГОСПОДА,
који своје лице крије од народа Јаковљевог,
њему ћу се надати.
18 Ево мене и деце коју ми је дао ГОСПОД. Ми смо знак и знамење Израелу од ГОСПОДА над војскама, који пребива на гори Сион.
19 Када ти кажу: »Питај медијуме и призиваче духова, који шапућу и мрмљају. Зар народ не треба да пита своје богове? Зар не треба да пита мртве у име живих?« 20 Држи се Закона и прописа. Ако не говоре у складу с овом речју, нема за њих свитања. 21 Измучени и гладни лутаће земљом. Када огладне, побеснеће. Упреће поглед ка небу и проклети свога цара и свога Бога. 22 Погледају ли по земљи, видеће само невољу и таму и страшну тескобу, и биће бачени у потпуну таму.
Будући цар
9 Али неће више бити тескобе за оне који су били у невољи. Бог је у прошлости унизио земљу Завулонову и земљу Нефталимову, али у будућности ће указати част земљи уз пут према мору, с оне стране Јордана – Галилеји незнабожачкој.
1 Симон Петар, слуга и апостол Исуса Христа, онима који су праведношћу нашега Бога и Спаситеља Исуса Христа примили исту драгоцену веру као и ми:
2 милост вам и мир у изобиљу кроз спознање Бога и Исуса, нашега Господа.
Позив и избор хришћана
3 Његова божанска сила даровала нам је све што је потребно за живот и побожност кроз спознање Онога који нас је позвао својом славом и добротом. 4 Тиме су нам дарована драгоцена и највећа обећања, да преко њих узмете удела у божанској природи пошто умакнете покварености која је у свету, а долази од пожуде.
5 Управо зато уложите сваки труд да својој вери придодате доброту, доброти знање, 6 знању уздржљивост, уздржљивости стрпљивост, стрпљивости побожност, 7 побожности братољубље, братољубљу љубав. 8 Јер, ако све то поседујете у све већој мери, нећете бити докони и јалови у спознању нашега Господа Исуса Христа. 9 А ко то нема, слеп је и кратковид – заборавио је да је очишћен од старих греха.
10 Стога, браћо, још више се потрудите да потврдите свој позив и избор. Јер, то чинећи, никада нећете посрнути 11 и биће вам указана богата добродошлица у вечно Царство нашега Господа и Спаситеља Исуса Христа.
Исус се моли на Маслинској гори
(Мт 26,36-46; Мк 14,32-42)
39 Потом се, по свом обичају, упути на Маслинску гору, а ученици пођоше за њим.
40 Када је стигао онамо, рече им: »Молите се, да не паднете у искушење.«
41 Онда се удаљи од њих колико се може добацити каменом, па клекну и помоли се, 42 говорећи: »Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене. Али нека не буде моја воља, него твоја.«
43 Тада му се појави анђео са неба, па га је снажио. 44 А када га је обузео смртни страх, још усрдније се молио и зној му је био као капље крви које падају на земљу.[a]
45 Када је устао од молитве и пришао ученицима, затече их како, изнурени жалошћу, спавају, 46 па их упита: »Зашто спавате? Устајте и молите се, да не паднете у искушење.«
Исус издан и ухваћен
(Мт 26,47-56; Мк 14,43-50; Јн 18,3-11)
47 Док је он још говорио, стиже народ предвођен једним од Дванаесторице – оним који се звао Јуда. Он приђе Исусу да га пољуби, 48 а Исус га упита: »Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечијега?«
49 Када су они око њега видели шта ће се десити, рекоше: »Господе, да ударимо мачем?«
50 И један од њих удари првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.
51 А Исус рече: »Доста с тим!« па дотаче оно ухо и зацели га.
52 Тада рече онима који су дошли да га ухвате – првосвештеницима, заповедницима храмске страже и старешинама: »Изашли сте с мачевима и тољагама, као на неког разбојника. 53 Сваки дан сам био с вама у Храму, и нисте ме ухватили. Али ово је ваше време – када влада тама.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International