Book of Common Prayer
Псалам Давидов. За сећање.
38 Не карај ме у гневу свом, Господе,
не кажњавај у јарости својој,
2 јер твоје су се стреле заболе у мене,
и твоја ме је рука притиснула.
3 На мом телу здравог места нема од твоје срџбе,
ради мог греха кости ми немају починка.
4 Јер моје ме неправде преплавише,
навалише се на мене као терет претешки.
5 Моје ране смрде, гноје се
због моје лудости,
6 погнуо сам се, сасвим се згурио,
па поваздан ходам у жалости.
7 Јер бедра су моја пуна бола љутог,
на телу ми здравог места нема.
8 Потпуно сам укочен и сломљен,
урлам јер ми срце стење.
9 О, Господе, знана ти је свака жеља моја,
уздисање моје није ти скривено.
10 Срце моје силно удара,
снага ме моја напушта,
нема више светла у мојим очима.
11 Пријатељи и ближњи моји
одступају од мене због болести моје,
па и они који су ми род рођени,
и они од мене стоје далеко.
12 Они што ми о глави раде,
они мени замке постављају;
ти што хоће мени да науде,
такви мени прете уништењем,
па поваздан смишљају подлости.
13 А ја сам као глув и не чујем ништа,
као нем сам који не отвара уста.
14 Постао сам као човек који не чује,
и као онај чија уста немају одговор.
15 Јер на тебе ја чекам, Господе,
ти одговори, Господе, мој Боже.
16 Ја рекох: „Не дај да се радују нада мном,
да ликују нада мном кад ми нога посрне.“
17 Јер мој пад већ се примакао,
бол мој стално је преда мном.
18 Ја признајем своје безакоње,
забринут сам због свог греха.
19 А душмани моји пуни су живота,
моћни су и бројни они што ме неправедно мрзе.
20 Они који узвраћају зло за добро
оптужују ме што следим добро.
21 Не остављај ме, Господе,
не удаљуј се од мене, Боже мој!
22 Пожури ми у помоћ, Господе, Спаситељу мој!
ד Далет
25 Душа ми се с прашином слепила,
по својој ме речи ти оживи.
26 Путеве сам своје изложио и ти си ме услишио,
поучи ме својим уредбама.
27 Дај да схватим пут твојих одредби,
па да твоја чудеса разматрам.
28 Од туге ми душа јеца,
по својој ме речи ти оснажи.
29 Пут заблуде уклони од мене,
свој ми Закон милостиво даруј.
30 Пут верности ја сам одабрао,
правила сам твоја пригрлио.
31 Уз прописе твоје ја пријањам;
о, Господе, не дај да се осрамотим.
32 Путем твојих заповести хитам,
јер ми за њих срце шириш.
ה Хе
33 О, Господе, поучи ме путу својих уредаба,
да бих га се до краја држао.
34 Проницљивост дај ми,
да твој Закон испуњавам
па да га се целим срцем држим.
35 Дај да идем стазом заповести твојих,
јер је у њој моје уживање.
36 Прописима твојим срце ми приклони,
а не нечасној добити.
37 Очи моје ти окрени да пролазност не гледају,
на свом путу живот ми подари.
38 Слузи своме реч своју испуни,
ону што си дао богобојазноме.
39 Одагнај од мене презир од кога страхујем,
јер су твоја правила ваљана.
40 Гле, за твојим одредбама чезнем,
оживи ме праведношћу својом!
ו Вав
41 О, Господе, милост твоја нек на мене дође,
спасење твоје што си обећао;
42 па да могу подругљивцу нешто да узвратим,
јер ја се у твоју реч поуздам.
43 Не остављај уста моја сасвим без истине,
јер на твоја правила ја чекам;
44 па твој Закон истрајно да држим,
све од века па до века;
45 и да живим у пространој земљи,
јер твоје одредбе ја тражим;
46 да сведочим ја прописе твоје,
пред царевима да се не постидим;
47 уживаћу у заповестима твојим,
јер их волим;
48 подићи ћу руке своје ка заповестима твојим, јер их волим;
уредбе ћу твоје да разматрам.
Бог позива Исаију
6 Године кад је умро цар Озија видех Господа како седи на високом и уздигнутом престолу, а скути његовог плашта су испуњавали храм. 2 Изнад њега су се поставили шестокрили серафими. Сваки је имао шестора крила: двама је заклањао лице, двама је покривао ноге, а двама крилима је летео. 3 Они су клицали један другом и говорили:
„Свет, свет, свет је Господ над војскама!
Пуна је сва земља славе његове!“
4 Од гласа оног који кличе затресли су се довраци на праговима и Дом се напунио димом.
5 На то сам рекао: „Тешко мени, пропао сам, јер сам човек нечистих усана, и станујем сред народа нечистих усана; а Цара, Господа над војскама, виделе су очи моје!“
6 Тада је један од серафима долетео к мени. У руци му је била жеравица што је хватаљкама узео са жртвеника. 7 Њом је дотакао моје усне и рекао: „Ево, ово је дотакло усне твоје, и скинута је кривица твоја, и опроштен је грех твој.“
8 Затим сам чуо глас Господарев како говори: „Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?“
А ја сам рекао: „Ево мене! Пошаљи мене!“
9 Он је на то рекао: „Иди и реци том народу:
’Слушаћете и нећете разумети,
гледаћете и нећете видети.’
10 Отежај салом том народу срце,
оглуви уши његове,
ослепи очи његове,
док прогледају очи његове,
и прослушају уши његове,
и разбере срце његово,
и покаје се и исцели га.“
11 Тада сам рекао: „Докле, Господару?“
Одговорио је:
„Док су туробни градови без становника,
и куће без човека,
и туробне њиве за пустошење,
12 и Господ отера људство,
и велико разарање буде у самој земљи.
13 Па остане ли у њој десетина,
и она ће се вратити.
И биће спаљен као брест,
и као храст који је оборен до пања свога.
Потомство свето из пања његовог.“
Светла нада Христовог повратка
Увод
1 Од Павла, Силвана и Тимотеја, цркви у Солуну, која је у Богу, Оцу нашем, и Господу Исусу Христу:
2 Милост вам и мир од Бога Оца и Господа Исуса Христа.
Захваљивање и молитва
3 Дужни смо, браћо, да увек захваљујемо за вас, што је и право, јер ваша вера буја, а ваша се међусобна љубав увећава. 4 Ми сами се, по црквама Божијим, поносимо вама због ваше стрпљивости и вере коју сте показали у прогонствима и невољама које подносите.
5 Оне су доказ да је Божији суд праведан, те да ћете, сходно томе, бити удостојени Божијег Царства за које и трпите. 6 А будући да је Бог праведан, он ће узвратити муку онима који вас муче, 7 а вама патницима, заједно са нама, даће починак. То ће се догодити када се Господ Исус буде појавио на небесима са својим моћним анђелима, 8 са огњем пламтећим, да казни оне који не познају Бога и оне што нису послушни Радосној вести о Господу нашем Исусу. 9 Они ће бити кажњени вечном пропашћу, удаљени од лица Господњег и од његове величанствене силе, 10 кад он дође у онај дан да прими славу и дивљење од свог светог народа, од свих који верују. Ви ћете тада бити са њима, јер сте поверовали у поруку коју смо вам ми навестили.
11 Зато се увек молимо за вас, да вас наш Бог удостоји његовог позива – да својом силом употпуни сваку вашу спремност на добро и ваше дело вере. 12 Ви ћете тако прославити име нашег Господа Исуса, а он ће прославити вас, по милости нашег Бога и Господа нашег Исуса Христа.
53 Тада сваки оде својој кући.[a]
Жена ухваћена у прељуби
8 Исус, пак, оде на Маслинску гору. 2 Ујутро је Исус поново дошао у храм. Сав народ се окупио око њега. Он је сео и почео да их учи. 3 А фарисеји и зналци Светог писма доведу неку жену ухваћену у прељуби и поставе је у средину. 4 Затим су рекли Исусу: „Учитељу, ова жена је ухваћена у самом чину прељубе. 5 Мојсије нам је у Закону заповедио да такве жене каменујемо. Шта ти кажеш на то?“ 6 То су рекли да би га навели да изусти нешто због чега би га оптужили.
Али Исус се сагнуо и почео да пише нешто прстом по тлу. 7 Како су га они непрестано салетали питањима, Исус се исправи и рече им: „Ко је од вас без греха, нека први баци камен на њу.“ 8 Онда се поново сагнуо и писао по тлу.
9 Кад су ови то чули, почеше један по један да одлазе, почевши од најстаријих до последњих. Исус је тако остао са̂м са оном женом која је стајала у средини. 10 Исус се затим усправи и упита је: „Жено, где су они? Зар те нико од њих није осудио?“ 11 „Нико, Господе!“ – одговори жена. Исус јој рече: „Ни ја те не осуђујем. Иди и од сада не греши више!“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.