Book of Common Prayer
Хоровођи. Давидов Псалам.
140 О, Господе, избави ме од човека злобног,
од човека насилника ти мене заштити;
2 оног што му срце злобу смишља,
оних што поваздан започињу свађе.
3 Попут змије оштре језик,
отров им је змијски под уснама. Села
4 Заштити ме, о, Господе,
од шака поквареног,
од човека насилника ти мене заштити
и од оних што би да ме са ногу помету.
5 Охоли су ми замку и омче сакрили,
крај пута ми мрежу раширили
и клопке ставили. Села
6 Господу говорим: „Бог мој ти си!“
О, Господе, пригни ухо гласу мојих преклињања!
7 О, Господе Боже, сило мог спасења,
у дан ратни главу моју покриј.
8 О, Господе, не дај злобном по жељама;
злу намеру му не оствари, да се не охоли. Села
9 Ено глава оних што ме окружују!
Зло усана њиних нек се на њих сручи!
10 Нека на њих падне жар угљени;
у ватру нека их гурне,
у раке, и нек се не дигну!
11 Нека се клеветник не укорени на земљи;
насилника нека злоба лови,
нека га надвлада.
12 А ја знам да ће Господ суд донети сиромаху
и правду за убогога!
13 Нек праведни хвале твоје име!
Честити ће пред тобом живети!
Давидова поучна песма, кад је био у пећини. Молитва.
142 Гласом својим ја Господу вапим,
гласом својим ја Господа за милост преклињем.
2 Жалопојку своју пред њега изливам,
муку своју њему образлажем.
3 Када дух ми на измаку беше,
ти си знао стазу моју;
пут којим сам ишао,
на коме су ми замку поставили.
4 Удесно погледај па види
да нико на ме не обраћа пажњу;
мени више уточишта нема,
нема никог да за мене мари.
5 О, Господе, теби вапим! Говорим ти:
„Уточиште моје ти си
и наследство моје у земљи живих!“
6 Јецај мој пажљиво почуј,
јер сам јадан преко сваке мере;
од тлачитеља ме ослободи,
јер за мене су прејаки.
7 Душу моју из тамнице вади
па да хвалим име твоје;
па нека ме окруже праведни,
јер си мени благонаклон био!
Псалам Давидов.
141 О, Господе, теби вапим: брзо мени дођи,
глас ми почуј када те дозивам!
2 Молитва моја нек пред тобом као тамјан буде,
моје руке подигнуте ко вечерњи принос.
3 О, Господе, пред уста ми стражу стави,
чувај врата усана мојих!
4 Моме срцу не дај злој речи да скрене,
да се предам злоби са злобним људима;
не дај да се сладим сластима њиховим.
5 Нек праведник милошћу удара ме;
нек ме кори, нек ми глава не одбије уље одабрано;
још увек се молим
против злих дела злотвора.
6 Низ литицу бацише их њихове судије
што су чуле речи моје,
јер су милозвучне.
7 Ко кад неко оре и по земљи рије,
расуте су кости наше све до ждрела Света мртвих.
8 А ја теби, о, Господе Боже,
очи своје дижем;
ти си моје уточиште,
душу моју не сатири!
9 Чувај ме, да ме не зграби замка
што су ми је поставили
и клопке злочинаца.
10 У мреже своје нек падну злобници,
а ја нек их прођем!
Псалам Давидов.
143 О, Господе, чуј молитву моју
и послушај преклињања моја!
Услиши ме по верности,
по праведности својој.
2 Са слугом својим немој на суд ићи,
јер пред тобом нема живог,
а да је праведан.
3 Јер душманин душу моју гони,
живог ме о земљу ломи;
тера ме да живим по мрачним местима,
као оне што су одавно покојни.
4 Клонуо је дух мој у мени,
срце ми је уцвељено у грудима!
5 Прохујалих дана присећам се,
уносим се у сва твоја дела
и разматрам дело твојих руку.
6 Руке своје к теби ширим,
душа моја те је жедна
као земља сува. Села
7 Пожури се, услиши ме!
О, Господе, дух мој копни!
Лице своје од мене не скривај,
да не будем попут оних што иду у раку.
8 Кад је јутро објави ми своју милост,
јер у тебе уздајем се;
објави ми пут којим ћу поћи
јер је моја душа тебе жељна.
9 О, Господе, избави ме од душмана мојих!
К теби бежим да се скријем.
10 Поучи ме да по твојој вољи чиним,
јер Бог мој ти си;
ти си доброг духа,
поведи ме где је земља равна.
11 О, Господе, због имена свога
сачувај ме живог!
Праведношћу својом душу моју
од невоље спаси.
12 По милости својој
затри противнике моје;
искорени све душмане душе моје,
јер ја сам твој слуга!
Господ долази да влада
14 Ево, долази дан Господњи када ће се усред тебе поделити твој плен.
2 Окупићу све народе на битку против Јерусалима. Град ће бити освојен, куће оплењене, а жене силоване. Пола града ће одвести у изгнанство, а остатак народа неће терати из града. 3 А Господ ће изаћи и бориће се против ових народа као што се некада борио у време рата. 4 Тога дана ће његове ноге стати на Маслинску гору која је источно од Јерусалима. И Маслинска гора ће се расцепити на пола, од истока на запад у јако велику долину. Половина горе биће померена на север, а половина на југ. 5 И ви ћете бежати у долину мојих гора која ће досезати до Ацела. Бежаћете као када сте бежали пред земљотресом, у данима Јудиног цара Озије.“ Али ће доћи Господ, мој Бог, и сви свети с тобом.
6 Тога дана неће бити ни светла ни хладне, ледене таме. 7 У један дан, Господу знан, неће бити ни дана ни ноћи, него ће бити вече, а биће светло.
8 Тога ће дана свеже воде потећи из Јерусалима: половина њих ка мору на истоку, а половина ка мору на западу. И то ће бити и лети и зими.
9 Господ ће бити цар над земљом свом. Тога ће дана Господ бити једини и име његово једино.
10 Сва ће се земља променити, биће као пољана од Гаваје до Римона на југу Јерусалима, који ће се подићи и почивати на свом месту од Венијаминових врата до места где су Прва врата и Угаона врата, и од Ананилове куле до Цареве каце. 11 Народ ће живети у њему и неће више доживети клето уништење. Јерусалим ће пребивати спокојно.
7 Зато прихватајте једни друге, као што је Христос прихватио вас на славу Божију. 8 Јер, кажем вам да је Христос послужио Јеврејима ради Божије истине, да потврди обећања дана њиховим прецима, 9 да би и народи прослављали Бога за његово милосрђе, као што је написано:
„Зато ћу те хвалити међу пуцима,
твоје ћу име песмом прослављати.“
10 И поново:
„Радујте се, пуци, са народом његовим.“
11 И опет:
„Сви пуци, славите Господа,
величајте га, сви народи!“
12 А Исаија поново каже:
„Појавиће се Јесејев корен,
он ће доћи да влада народима,
у њега ће положити наду.“
13 Нека вас Бог, извор наде, испуни сваком радошћу и миром по вери у њега, да обилујете у нади силом Духа Светога.
Исусова служба у Јерусалиму
Христос славно улази у Јерусалим
28 Кад је ово испричао, Исус је кренуо даље, настављајући према Јерусалиму. 29 Када је био близу Витфаге и Витаније, код горе што се зове Маслинска, послао је двојицу ученика, 30 рекавши им: „Идите у село које је пред вама. Кад уђете у њега, наћи ћете привезано магаре, које нико никад није јахао. Одвежите га и доведите. 31 Ако вас неко упита: ’Зашто га одвезујете?’, ви му реците: ’Господу је потребно.’“
32 Послани оду и нађу онако како им је било речено. 33 Док су одвезивали магаре, упиташе их власници: „Зашто одвезујете магаре?“
34 Они одговорише: „Господу треба.“
35 Довели су магаре, пребацили своје огртаче преко њега и посадили Исуса на њ. 36 Док је улазио у Јерусалим, народ је простирао своје огртаче по путу.
37 Кад су дошли близу обронка Маслинске горе, са кога се силази у Јерусалим, све мноштво Исусових ученика поче да хвали Бога за сва чуда које су видели. Радовали су се и гласно узвикивали:
38 „Благословен Цар
који долази у име Господње!
Мир на небу и слава на висини!“
39 А неки фарисеји из гомиле рекоше: „Учитељу, забрани својим ученицима да то чине!“
40 Исус им одговори: „Кажем вам: ако они ућуте, камење ће викати.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.