Book of Common Prayer
Потомака Корејевих. Псалам. Песма.
87 На светим је горама његов темељ.
2 Господ воли врата Сиона
више од свих Јаковљевих пребивалишта.
3 Славне се ствари говоре о теби,
о, граде Божији! Села
4 „Спомињаћу и Вавилон и Раву
са онима који ме познају;
ено, онде су Филистеја и Тир са Кушом,
’А овај је овде рођен.’“
5 А Сиону ће рећи:
„Тај и тај се у њему родио;
Свевишњи је њега основао.“
6 Уписаће Господ у књигу пописа народа:
„Овај се родио овде!“ Села
7 А певачи и играчи кажу:
„У теби су сви извори моји!“
Књига Четврта
Псалми 90–106
Молитва Мојсија, човека Божијега.
90 О, Господе, ти си нама био пребивалиште
кроз сва поколења!
2 Пре рођења планина,
пре него си саздао земљу и свет,
од века до века, ти си Бог.
3 Ти смртника враћаш у прашину
и говориш: „Вратите се, о, потомци људи!“
4 Јер је у твојим очима хиљаду година
попут минулог, јучерашњег дана
и попут смене ноћне страже.
5 Односиш их ко бујица, попут сна су,
јутром су ко трава изникнули;
6 ујутро цветају и расту,
а увече суше се и вену.
7 Тако и ми нестајемо у твом гневу
и твоја нас срџба престрављује!
8 Наше си кривице пред себе ставио,
наше тајне лицем својим обасјао.
9 Тако су минули дани наши сви у твоме гневу,
попут даха године су наше испариле.
10 У нашем је веку седамдесет лета,
осамдесет лета ако смо у снази;
њихово најбоље – тегоба и мука –
брзо прођу и ми одлетимо.
11 Ко је упознао силу твога гнева?
Колико си страшан, толико си срдит.
12 Научи нас да бројимо своје дане тако,
да бисмо срце мудро задобили!
13 О, Господе, окрени се! Докле више?
Смилуј се на своје слуге.
14 Милошћу нас својом ујутро нахрани;
да кличемо, да се веселимо кроз све своје дане!
15 Обрадуј нас за све оне дане кад си нас тлачио,
за године гледане недаће.
16 Нек слугама твојим прикаже се дело твоје
и њиховој деци величанство твоје!
17 Нек наклоност Господа, Бога нашег, почива на нама.
Шта радили у томе успели!
Шта радили у томе успели!
136 Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека.
2 Хвалите Бога над боговима,
јер је милост његова довека.
3 Хвалите Господара над господарима,
јер је милост његова довека;
4 оног што ко нико чудеса велика чини,
јер је милост његова довека;
5 оног што умешно начини небеса,
јер је милост његова довека;
6 оног што је земљу разастро на водама,
јер је милост његова довека;
7 оног што начини велика светлећа тела,
јер је милост његова довека:
8 сунце да управља даном,
јер је милост његова довека;
9 месец и звезде да управљају ноћу;
јер је милост његова довека;
10 оног што је побио првенце Египта,
јер је милост његова довека;
11 и из њега извео Израиља,
јер је милост његова довека;
12 моћном руком и испруженом мишицом,
јер је милост његова довека;
13 оног што је разделио Црвено море напола,
јер је милост његова довека;
14 и кроз њега провео Израиља,
јер је милост његова довека;
15 и сручио фараона и његову војску у Црвено море,
јер је милост његова довека;
16 оног што је свој народ по пустињи водио,
јер је милост његова довека;
17 оног што је погубио цареве велике,
јер је милост његова довека;
18 и побио цареве силне,
јер је милост његова довека:
19 Сихона, аморејског цара,
јер је милост његова довека;
20 и Ога, васанскога цара,
јер је милост његова довека;
21 и њихову је земљу дао у наследство,
јер је милост његова довека;
22 у наследство за свог слугу, за Израиљ,
јер је милост његова довека;
23 онога што нас се понижених сетио,
јер је милост његова довека;
24 и од душмана нас избавио наших,
јер је милост његова довека;
25 оног који даје храну створењу сваком,
јер је милост његова довека.
26 Хвалите Бога небеског,
јер је милост његова довека!
31 Али људи који су отишли горе с њим рекоше: „Не можемо ићи горе на онај народ, јер је јачи од нас!“ 32 Тако су међу Израиљцима раширили неповољан извештај о земљи коју су извиђали, говорећи: „Земља кроз коју смо прошли да је извидимо је земља која прождире своје становнике, а сав народ који смо видели у њој је горостасан! 33 Тамо смо видели и Нефилиме[a] – Енаковце дивовског порекла. Чинило нам се да смо према њима као скакавци, а тако се и њима чинило.“
Народ се буни
14 На то се сва заједница узбунила и ударила у вику; и народ је плакао оне ноћи. 2 Сви су Израиљци гунђали против Мојсија и Арона; сва им је заједница говорила: „Е, да смо само помрли у Египту, или у пустињи! 3 Зашто нас Господ води у ову земљу? Да погинемо од мача, а наше жене и деца да постану робље? Није ли боље за нас да се вратимо у Египат?“ 4 Тада рекоше један другом: „Хајде да поставимо вођу и вратимо се у Египат!“
5 Мојсије и Арон падоше ничице пред свом израиљском заједницом. 6 Тада су Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин, који су били међу онима што су уходили земљу, раздерали своју одећу 7 и рекли свој израиљској заједници: „Земља кроз коју смо прошли да је извидимо изванредно је лепа земља! 8 Ако будемо угодни Господу, он ће нас увести у ову земљу и дати нам је. То је земља у којој теку мед и млеко. 9 Само се не буните против Господа. Не бојте се народа земље, јер су за нас као залогај хлеба; њих нема ко да заштити, а с нама је Господ. Не бојте се!“
10 Међутим, сва је заједница претила да ће их каменовати. Тада се слава Господња указала свим Израиљцима код Шатора од састанка. 11 Господ рече Мојсију: „Докле ће ме презирати овај народ? Докле ће одбијати да ми верују упркос свих знакова које сам учинио међу њима? 12 Ударићу их помором и затрти их, а од тебе ћу учинити народ већи и моћнији од њих.“
13 Али Мојсије рече Господу: „Кад то чују Египћани између којих си извео овај народ својом силом, 14 они ће то рећи становницима ове земље. А они су чули да си ти, Господе, усред овога народа; да им се ти, Господе, указујеш лицем у лице, и да твој облак стоји над њима; да идеш пред њима, дању у стубу од облака, а ноћу у стубу од огња. 15 Ако побијеш овај народ до последњег, онда ће народи, који су чули за твоје име, рећи: 16 ’Господ није могао да доведе овај народ у земљу коју им је уз заклетву обећао, па их је зато побио у пустињи.’
17 А сад, Господе, нека се покаже твоја сила, као што си обећао, рекавши: 18 ’Господ је спор на срџбу, богат милошћу, опрашта кривицу и преступ, али кривца не оставља некажњена, него кажњава неправду отаца на њиховој деци и унуцима све до трећег и четвртог колена.’ 19 Опрости кривицу овом народу по великој твојој милости, као што си му опраштао од Египта па до сада.“
20 Господ рече: „Опраштам по твојој речи. 21 Али, тако ми живота, и тако слава Господња испунила сву земљу, 22 ни један од људи који су видели моју славу и знакове које сам учинио у Египту и у пустињи, а који су ме искушавали десет пута и били непослушни моме гласу, 23 неће видети земљу коју сам уз заклетву обећао њиховим оцима. Ни један од тих што су ме презрели неће је видети. 24 А свога слугу Халева – зато што је другачијег духа и зато што се потпуно поуздао у мене – њега ћу одвести у земљу у коју је отишао, и његови ће је потомци добити у посед. 25 Пошто Амаличани и Хананци живе у долини, сутра се вратите и идите у пустињу према Црвеном мору.“
Сви су грешни
9 Онда, имамо ли ми Јевреји икакву предност над осталима? Никако! Наиме, малопре смо рекли да су сви, и Јевреји и Грци, криви за грех. 10 Јер, овако пише у Светом писму:
„Праведнога нема ниједнога,
11 нема разумнога, нити оног који тражи Бога.
12 Од Бога се сви одвратише,
покварени сви постадоше;
нема тога који чини добро,
таквога ниједнога нема.
13 Гроб отворен грло је њихово,
а језик им ласка превртљиво.
Отров им је змијски под уснама,
14 уста су им пуна клетве и горчине.
15 Крв пролити хитре су им ноге,
16 јад им је и пустош на путима,
17 стазу мира упознали нису,
18 за страх Божији очи им не знају.“
19 Знамо да се све што пише у Закону односи на оне који живе под Законом, да нико не би имао изговора и да би сав свет био крив пред Богом. 20 Наиме, нико се пред Богом не може оправдати вршењем онога што Закон захтева, јер Закон само доводи човека до сазнања да је грешан.
Исус долази у сукоб са верским вођама
О разводу
19 Када је Исус завршио ове беседе, напустио је Галилеју и дошао у област Јудеје, с друге стране Јордана. 2 Пратило га је велико мноштво народа. Он је онда излечио болесне у народу.
3 Тада му приступише неки фарисеји с намером да га искушају. Рекоше му: „Да ли је допуштено човеку да се разведе од своје жене из било каквог разлога?“ 4 Исус одговори: „Зар нисте читали да је Створитељ у почетку створио мушко и женско?“ 5 Уз то је рекао: „Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, па ће двоје бити једно тело. 6 Тако нису више двоје, него једно тело. Дакле, што је Бог саставио, човек да не раставља!“ 7 А они му рекоше: „Зашто је онда Мојсије заповедио да муж да̂ својој жени потврду о разводу брака када се од ње разводи?“
8 Исус им одговори: „Мојсије вам је због тврдоће вашег срца допустио да се разводите од својих жена. Ипак, у почетку није било овако. 9 А ја вам кажем: ко се разведе од своје жене, осим због њеног блуда, и ожени се другом, тај чини прељубу.“ 10 Тада му рекоше његови ученици: „Ако тако стоје ствари између мужа и жене, онда је боље не женити се.“ 11 Исус им одговори: „Не могу то сви разумети, него само они којима је дано. 12 Има, наиме, неспособних за брак, јер су рођени са телесном маном. Има, опет, и таквих који су неспособни за брак, јер су их људи осакатили. А има и таквих који су сами себе лишили брачног живота, због Царства небеског. Ко може да прихвати, нека прихвати.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.