Book of Common Prayer
97 Господ влада! Нека се радује земља,
нека се радују острва многа!
2 Окружен је облацима, густом тамом;
на праведности и на праву престо му почива.
3 Пред њим огањ сукља,
на све стране пали његове душмане.
4 Његове муње блеште светом,
а земља задрхти када то угледа.
5 Као восак топе се планине пред Господом,
пред Господарем земље целе.
6 Праведност његову небеса јављају
и славу његову сви народи виде.
7 Нека се постиде све слуге кипова,
сви који се идолима хвале;
о, божанства разна, њему се клањајте!
8 Сион чује па се радује;
веселе се Јудина насеља
због судова твојих, Господе.
9 Јер, Господе, ти си Свевишњи све земље;
неизмерно узвишен си над свим божанствима!
10 О, ви што Господа волите, зло замрзите!
Он је чувар душе својих верних;
он отима душу њину из зликовачких руку.
11 По праведнику расипа се светло
и весеље у срца честитих!
12 Праведници, радујте се у Господу!
Захваљујте му,
светост његову спомињите!
99 Господ влада –
нек народи дрхте!
Над херувимима он седи –
нек се земља тресе!
2 Велики је Господ на Сиону,
узвишен је над свим народима.
3 Велико ти име нека славе,
јер је страшно –
он је свет!
4 Моћан је цар који воли правду;
Јакову си учврстио подједнако
и правду и праведност,
ти си то учинио.
5 Уздижите Господа, Бога нашег!
Поклоните се пред подножјем његових ногу,
јер је он свет.
6 Мојсије и Арон, свештеници његови;
Самуило, један од оних што су му се молили,
звали су Господа
и он их је услишио.
7 У стубу од облака им је говорио,
а они су држали прописе
и уредбе које им је дао.
8 О, Господе, Боже наш,
ти си их услишио!
Био си им Бог који опрашта
али и онај што кажњава њихова злодела.
9 Уздижите Господа, Бога нашег!
Поклоните се на његовој светој гори,
јер наш Господ, Бог је свети.
115 Немој нама, о, Господе, немој нама,
већ имену своме славу подај,
због милости своје и истине своје!
2 Зашто народи да говоре:
„Тај Бог њихов, где је?“
3 А Бог наш је на небесима
и он чини све што му се прохте!
4 Сребро су и злато њихови идоли,
људских руку дело.
5 Са устима – а неми,
са очима – а слепи;
6 са ушима – а глуви
и са носем који не мирише;
7 са рукама које не пипају,
са ногама које се не крећу
и са грлом што ни глас да пусти.
8 Такви ће да буду ти што су их начинили,
сви који се у њих поуздају!
9 Израиљу, у Господа се уздај!
Он им је помоћник, он им је штит!
10 Доме Аронов, у Господа се уздај!
Он им је помоћник, он им је заштитник!
11 Ви што стрепите од Господа,
у Господа се уздајте!
Он им је помоћник, он им је заштитник!
12 Сетио се и нас Господ!
Нек нас благослови,
нека благослови дом Израиљев;
нека благослови дом Аронов!
13 Благословиће оне што стрепе од Господа,
како мале тако и велике.
14 Умножио вас Господ,
и вас и децу вашу!
15 Благословио вас Господ,
Саздатељ небеса и земље!
16 Небеса су Господња небеса,
а земљу је дао потомцима људи.
17 Преминули не славе Господа,
ни сви што у покој иду;
18 а ми Господа славимо
сада и довека!
Славите Господа!
40 Израиљци су у Египту провели укупно четири стотине тридесет година. 41 А када се навршило четири стотине тридесет година, на са̂м тај дан, све чете Господње су изашле из египатске земље. 42 Пошто је те ноћи Господ пробдео да их изведе из Египта, ова ноћ ће за све Израиљце бити ноћ бдења Господу за сва поколења.
Уредба за Пасху
43 Господ рече Мојсију и Арону: „Ово је уредба за Пасху:
Ниједан странац не сме јести пасхалну вечеру. 44 Сваки роб, купљен новцем и обрезан, може је јести. 45 Ипак, дошљак или најамник не могу је јести.
46 Једите је у једној кући. Месо не износите из куће. Не ломите ни једну кост жртве. 47 Сва израиљска заједница мора да се придржава овога.
48 Ако странац који борави код тебе жели да прослави Пасху Господу, сви мушки у његовом дому морају да се обрежу. Тек онда може да је прослави, јер ће бити као и житељ земље. Ниједан необрезани не може да приступи вечери. 49 Исти закон нека важи и за домаћег и за странца који борави код тебе.“
50 Сви Израиљци су учинили онако како је Господ заповедио Мојсију и Арону. 51 Тог истог дана је Господ извео Израиљце из Египта, чету по чету.
29 Шта онда чине они који се крштавају за мртве? Ако мртви не ускрсавају, зашто се крсте за њих? 30 Зашто смо и ми сваки час у опасности? 31 Ја сваки дан умирем, браћо, тако ми вас, моје дике по нашем Господу Исусу Христу. 32 Људски говорећи, какву корист имам од тога што сам се борио са „зверима“ у Ефесу? Ако мртви не ускрсавају, онда,
„Да једемо и пијемо,
јер сутра ћемо да помремо.“
33 Не заваравајте се: „Лоше друштво квари добре обичаје.“ 34 Дођите к себи и не грешите више, јер неки људи не знају Бога. Ово вам говорим на срамоту.
35 Ипак, неко може да пита: „Како мртви ускрсавају? У каквом ће се телу појавити?“ 36 Безумниче! Семе које посејеш не оживљава ако не умре. 37 Па и када сејеш, не сејеш израслу биљку, него голо зрно, било пшенично или какво друго. 38 А Бог сваком семену даје тело какво хоће, и то сваком семену њему својствен облик. 39 Јер није свако тело исто: људско тело је другачије од тела звери, тело звери је другачије од тела птица, а тело птица је другачије од тела риба. 40 Такође постоје небеска и земаљска тела; али је сјај небеских тела другачији од сјаја земаљских тела. 41 Сунце има свој сјај, месец свој, а звезде, опет, свој сјај. Па и звезда се од звезде разликује по сјају.
Ускрсење
28 А после суботе, у свануће првога дана недеље, дођоше Марија Магдалена и друга Марија да погледају гроб. 2 У тај час наста велики потрес, јер је анђео Господњи сишао са неба, приступио, откотрљао гробни камен и сео на њега. 3 Лик му је био као муња, а одећа бела као снег. 4 Од страха пред њим, стражари су уздрхтали и постали као мртви.
5 Анђео рече женама: „Не бојте се! Знам да тражите разапетог Исуса. 6 Он није овде. Ускрснуо је онако како је рекао. Дођите и видите место где је лежао. 7 Стога идите и реците његовим ученицима да је ускрснуо из мртвих. Он ево иде пред вама у Галилеју, онде ћете га видети. Ето, рекао сам вам.“
8 Оне у журби одоше са гроба, те са страхом, али и са великом радошћу, отрчаше да јаве његовим ученицима. 9 Уто их сретне Исус, те им рече: „Здраво!“ Оне му приђу, обујме његове ноге и падну ничице пред њим. 10 Исус им тада рече: „Не бојте се! Идите и јавите мојој браћи да иду у Галилеју; тамо ће ме видети.“
11 Док су оне одлазиле, неки од стражара оду у град и јаве водећим свештеницима све што се догодило. 12 Они су се онда састали са старешинама и одлучили да војницима дају много новца. 13 Рекли су им: „Реците да су његови ученици дошли ноћу и украли тело док смо ми спавали. 14 А ако заповедник дочује за ово, ми ћемо га уверити и решити вас бриге.“ 15 Стражари узму новац и учине како су их упутили. Ова прича се раширила међу Јеврејима све до данашњега дана.
Велико послање
16 А једанаесторица ученика одоше у Галилеју, на гору на коју им Исус наредио да иду.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.