Book of Common Prayer
Молитва сиромахова. Кад је занемоћао и излива своју јадиковку пред ГОСПОДОМ.
1 Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
и нека мој вапај дође до тебе.
2 Не криј своје лице
у дан моје невоље,
окрени своје ухо к мени.
Кад ти завапим, брзо ме услиши.
3 Јер, моји дани као дим нестају,
кости ми као жеравица горе.
4 Срце ми се као трава разболело и осушило,
хлеб свој заборављам да једем.
5 Због свога гласног јаукања
кост и кожа сам постао.
6 Сличан сам дивљој птици у пустињи,
сличан сови међу рушевинама.
7 Будан лежим,
сличан самотном врапцу на крову.
8 Непријатељи ме поваздан вређају,
ругаоци моје име користе као псовку.
9 Пепео једем као хлеб
и своје пиће мешам са сузама
10 због твога беса и срџбе,
јер ти ме подиже и одбаци.
11 Моји дани су као вечерња сенка
и као трава се сушим.
12 А ти, ГОСПОДЕ, остајеш на престолу довека
и спомен на тебе кроз сва поколења.
13 Устаћеш и сажалити се на Сион,
јер дошло је време, време одређено да му се смилујеш.
14 Јер, његово камење мило је твојим слугама
и жале његов прах.
15 Бојаће се народи Имена ГОСПОДЊЕГ,
сви цареви земаљски твоје Славе.
16 Јер, ГОСПОД ће опет саградити Сион
и показати се у својој Слави.
17 Осврнуће се на молитву убогих
и неће презрети њихову молбу.
18 Нека се ово запише за будући нараштај,
па ће хвалити ГОСПОДА народ што ће тек бити створен:
19 »ГОСПОД погледа из свог светилишта на висинама,
са небеса осмотри земљу
20 да чује роптање засужњених
и ослободи осуђене на смрт
21 да Име ГОСПОДЊЕ објављују на Сиону
и хвале му изричу у Јерусалиму
22 када се народи и царства окупе
да служе ГОСПОДУ.«
23 Сред животног пута снагу ми је скршио,
скратио дане мога живота.
24 Рекох: »Боже мој, не узми ме усред мојих дана!
Кроз сва поколења трају твоје године.
25 Давно си поставио темеље земљине
и небеса су твојих руку дело.
26 Ти остајеш, а они ће нестати,
сасвим се отрцати као одећа.
Као одело ћеш их променити,
и биће одбачени.
27 Али ти остајеш
и твојим годинама нема краја.
28 Деца твојих слугу живеће спокојно,
њихово потомство учврстиће се пред тобом.«
Књига пета
(Псалми 107-150)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Нека тако говоре откупљени ГОСПОДЊИ,
они које је из душманинове руке откупио
3 и сабрао их из земаља,
са истока и запада, са севера и југа.
4 Неки су лутали беспутном пустињом,
не налазећи град у ком би се настанили.
5 Били су гладни и жедни,
душа је клонула у њима.
6 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их избави из њихових недаћа.
7 Правим путем их поведе
до града где ће се настанити.
8 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
9 Јер, он напаја жедне
и гладне добрима сити.
10 Неки су седели у тами и сенци смрти,
јадом и гвожђем спутани,
11 јер су се против Божијих речи побунили
и презрели савете Свевишњега.
12 Зато их је мукотрпним радом унизио.
Посртали су, а никога да помогне.
13 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их спасе из њихових недаћа.
14 Изведе их из таме и сенке смрти
и раскиде њихове окове.
15 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
16 Јер, он разбија бронзане капије
и расеца гвоздене преворнице.
17 Неки су били безумни,
па испаштали због свог преступа и греха.
18 Свако јело гадило се њиховој души,
па се примакоше дверима смрти.
19 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их спасе из њихових недаћа.
20 Он своју реч посла, и исцели их
и избави од гроба.
21 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
22 Нека приносе жртве захвалнице
и радосним песмама о његовим делима причају.
23 Неки су се на море отиснули у лађама,
да на големим водама обављају посао.
24 И они су видели ГОСПОДЊА дела,
његова чудесна дела у дубинама.
25 Јер, он нареди, и вихор задува
и високо подиже таласе.
26 Они се подигоше до неба,
па се спустише до дубина –
храброст им се топила пред опасношћу.
27 Као пијанци су тетурали и посртали,
сва њихова вештина постаде бескорисна.
28 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их изведе из њихових недаћа.
29 Он стиша олују и таласи се смирише.
30 Они се обрадоваше што је настало затишје,
и он их одведе до жељене луке.
31 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
32 Нека га узвисују на скупу народа
и хвале на већу старешина.
22 Те исте ноћи Јаков устаде и узе обе своје жене, обе своје слушкиње и својих једанаест синова и на једном газу пређе преко потока Јабока. 23 А пошто је њих послао преко потока, посла преко и сву своју имовину.
Јаков се рве с Богом
24 Тако Јаков остаде сâм, а један човек се рвао с њим до сванућа. 25 Када је онај видео да не може да га победи, дотаче зглоб Јаковљевог кука, па се Јакову кук ишчаши док се с њим рвао.
26 Онда онај рече: »Пусти ме, свиће дан.«
Али Јаков одговори: »Нећу те пустити док ме не благословиш.«
27 Онај га упита: »Како се зовеш?«
Он одговори: »Јаков.«
28 »Нећеш се више звати Јаков«, рече онај, »него Израел[a], јер си се борио са Богом и са људима, и победио си.«
29 Онда Јаков рече: »Молим те, кажи ми своје име.«
Али онај одговори: »Зашто ме питаш за име?«
И онда га тамо благослови.
30 Јаков то место назва Пениел[b], говорећи: »Јер видех Бога лицем у лице, а остадох жив.« 31 Када је прошао Пенуел[c], сунце грану изнад њега. А због кука је храмао. 32 Зато Израелци до дана данашњег не једу тетиву која је везана за зглоб кука, јер је Јаковљев зглоб био дотакнут баш код ње.
Јаковљев сусрет с Исавом
33 Јаков диже поглед и виде Исава како долази са четири стотине људи, па подели децу Лији, Рахиљи и двема слушкињама. 2 Напред стави слушкиње и њихову децу, за њима Лију и њену децу, а Рахиљу и Јосифа позади. 3 Он сâм пође пред њима и седам пута се поклони до земље док се приближавао свом брату.
4 Исав му потрча у сусрет и загрли га, обеси му се око врата и пољуби га, па обојица заплакаше.
5 Онда Исав диже поглед и угледа жене и децу, па упита: »Ко су ови с тобом?«
»Деца коју је Бог милостиво дао мени, твом слузи«, одговори Јаков.
6 Тада слушкиње и њихова деца приђоше и поклонише се. 7 За њима приђоше Лија и њена деца и поклонише се, а на крају приђоше Рахиља и Јосиф, па се и они поклонише.
8 Исав упита: »А шта ћеш са оним крдима што сам их срео?«
»Да нађем милост у твојим очима, господару«, одговори Јаков.
9 Али Исав рече: »Ја већ имам много, брате. Задржи своје за себе.«
10 »Не, молим те«, рече Јаков. »Ако сам нашао милост у твојим очима, прими тај дар од мене. Јер, видети твоје лице је као видети лице Божије, сад кад си ме милостиво примио. 11 Прихвати дар који ти је донет, јер Бог је био милостив према мени, па имам свега.«
Пошто га је Јаков толико наговарао, Исав прихвати дар.
12 Онда Исав рече: »Кренимо сада на пут. И ја ћу с тобом.«
13 Али Јаков му рече: »Ти, господару, знаш да су деца нејака, а треба да пазим и на овце и краве које доје. Ако животиње само један дан буду теране сувише брзо, све ће угинути. 14 Зато ти, господару, иди испред мене, твог слуге, а ја ћу полако, брзином којом може марва која је преда мном и деца, док не стигнем теби, господару, у Сеир.«
15 Исав рече: »Дај да барем оставим с тобом неколико мојих људи.«
»Љубазно је то од тебе, господару, али не треба«, одврати Јаков.
16 Тако Исав истога дана крену назад у Сеир. 17 Али Јаков оде у Сукот и тамо себи подиже кућу, а за стоку заклоне. Зато се то место и зове Сукот[d].
3 Видите колику љубав нам је Отац даровао: да се зовемо Божија деца! А то и јесмо. Свет нас не познаје зато што није упознао њега. 2 Драги моји, сада смо Божија деца, а још се није показало шта ћемо бити. Али знамо да ћемо, када се он појави, бити слични њему, јер ћемо га видети онаквог какав јесте. 3 И ко год полаже ову наду у њега, чисти се као што је и он чист.
4 Ко год чини грех, чини безакоње, јер грех је безакоње. 5 А ви знате да се он појавио да уклони грехе и да у њему нема греха. 6 Ко год живи у њему, више не греши. А ко греши, није га видео ни упознао.
7 Дечице, нека вас нико не доводи у заблуду. Ко чини оно што је праведно, праведан је као што је он праведан. 8 Ко чини грех, припада ђаволу, јер ђаво греши од почетка. Зато се појавио Син Божији – да разори ђавоља дела. 9 Ко год је рођен од Бога, не чини грех, јер Божије семе живи у њему; он не може да греши, јер је рођен од Бога. 10 По овоме се распознају Божија деца и ђавоља деца: ко год не чини оно што је праведно и ко не воли свога брата, не припада Богу.
31 Тада Јудеји поново дограбише камење да га каменују, 32 а Исус им рече: »Показао сам вам многа добра дела од Оца. За које од њих ме каменујете?«
33 »Не каменујемо те за добро дело«, одговорише му Јудеји, »него за хулу и зато што се ти, човек, издајеш за Бога.«
34 А Исус им рече: »Зар није записано у вашем закону: ‚Ја рекох: богови сте‘(A)? 35 Ако је боговима назвао оне којима је дошла Божија реч – а Писмо се не може укинути – 36 како можете ономе кога је Отац освештао и послао на свет да кажете: ‚Хулиш‘, зато што сам рекао да сам Син Божији? 37 Ако не чиним дела свога Оца, не верујте ми. 38 Али, ако их чиним, све ако мени и не верујете, верујте делима, да увидите и спознате да је Отац у мени и да сам ја у Оцу.«
39 Тада они опет покушаше да га ухвате, али им он измаче из руку.
40 Исус се онда опет врати на другу страну реке Јордан, на место где је Јован раније крштавао, и тамо остаде.
41 Многи дођоше к њему и рекоше: »Јован није учинио ниједно знамење, али све што је рекао за овога, истина је!«
42 И многи тамо повероваше у њега.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International