Book of Common Prayer
(1. Лет 16,8-22)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, његово Име објављујте,
обзнањујте његова дела међу народима.
2 Певајте му, псалме му певајте,
говорите о свим његовим делима чудесним.
3 Хвалите се његовим светим Именом.
Нека се радује срце оних који ГОСПОДА траже.
4 Тражите ГОСПОДА и његову силу,
његово лице тражите без престанка.
5 Сећајте се чудесних дела која је учинио,
чуда и пресуда које је изрекао,
6 потомци Авраама, његовог слуге,
синови Јаковљеви, изабрани његови.
7 Он је ГОСПОД, наш Бог,
по свој земљи његови су закони.
8 Он се довека сећа свога Савеза,
речи коју је заповедио хиљади нараштаја,
9 савеза који је склопио с Авраамом,
своје заклетве Исааку,
10 коју као уредбу потврди Јакову,
као вечан савез Израелу:
11 »Теби ћу дати земљу Ханаан,
она ће ти бити наследство.«
12 Кад их је још било мало, сасвим мало,
и док су још били дошљаци у земљи
13 и лутали од народа до народа,
од једног царства до другог,
14 ником није дао да их тлачи.
Због њих је опомињао цареве:
15 »Не дирајте помазанике моје!
Не наносите зло мојим пророцима!«
16 Он позва глад у њихову земљу,
сасвим пресече снабдевање хлебом.
17 Пред њима посла човека –
Јосифа, продатог у робље.
18 Ноге му спуташе оковима,
врат му ставише у гвожђе,
19 док се не испуни оно што је прорекао,
док реч ГОСПОДЊА не показа да је у праву.
20 Цар нареди да га пусте,
владар над народима га ослободи.
21 Постави га за господара над својим домом
и за управитеља над свим својим имањем,
22 да његове поглаваре обучава по својој вољи
и да његове старешине учи мудрости.
23 Онда Израел уђе у Египат,
Јаков се као дошљак насели у Хамовој земљи.
24 ГОСПОД свој народ учини силно плодним
и јачим од његових душмана,
25 чије срце окрену да мрзе његов народ,
да лукаво поступају с његовим слугама.
26 Он посла Мојсија, свога слугу,
и Аарона, кога је изабрао.
27 Они његова знамења учинише међу њима
и чуда у Хамовој земљи.
28 Он посла таму, и замрачи земљу,
јер су се против његове речи побунили.
29 Воду им претвори у крв
и поби њихове рибе.
30 Земља им поврве од жаба –
чак и царске ложнице испунише.
31 Он рече, и долетеше ројеви мува
и комарци на све њихово подручје.
32 Место кише даде им грȁд,
с огњеним муњама по њиховој земљи;
33 потуче им лозу и смоквина стабла,
поломи дрвеће на њиховом подручју.
34 Он рече, и безброј скакаваца чегрташа
и коњица дође;
35 прождреше све биљке у њиховој земљи
и прождреше род њихових њива.
36 Он им поби све прворођено у земљи,
првине све њихове мушкости.
37 Израел изведе са сребром и златом;
нико из његових племена не посрну.
38 Египат се обрадова њиховом одласку,
јер га је од њих страх спопао.
39 ГОСПОД облак распростре као покров
и огањ да светли ноћу.
40 Они затражише,
и он им препелице доведе
и небеским хлебом их насити.
41 Стену отвори, и вода покуља,
попут реке потече пустињом.
42 Јер, сетио се свога светог обећања
датог Аврааму, своме слузи.
43 Свој народ изведе с радошћу,
изабране своје с клицањем.
44 Даде им земље незнабожаца,
па запоседоше плод труда народâ,
45 да би се држали његових уредби
и његовим законима се покоравали.
Алилуја!
3 Јаков посла пред собом гласнике свом брату Исаву у сеирски крај у Едому, 4 заповедивши им: »Кажите овако мом господару Исаву: ‚Твој слуга Јаков каже: Боравио сам код Лавана и све досад сам тамо остао. 5 Имам говеда и магаради, ситне стоке, слугу и слушкиња. Сада ти ово јављам, господару, у нади да ћу наћи милост у твојим очима.‘«
6 Када су се гласници вратили Јакову, рекоше: »Били смо код твог брата Исава. Он ти сада долази у сусрет и с њим четири стотине људи.«
7 Јаков се силно уплаши и забрину, па људе који су били с њим, ситну стоку, говеда и камиле подели у два табора. 8 Мислио је: »Ако Исав дође до једног табора и нападне га, можда ће онај други умаћи.«
9 Онда се Јаков помоли: »Боже мог праоца Авраама, Боже мог оца Исаака, ГОСПОДЕ, који си ми рекао: ‚Врати се у своју земљу и својој родбини, и ја ћу учинити да ти буде добро,‘ 10 нисам достојан све љубави и верности које си показивао према мени, свом слузи. Само штап сам имао када сам прешао преко реке Јордан, а сада од мене настадоше два табора. 11 Молим те, избави ме из руку мог брата Исава, јер се бојим да ће доћи и све нас побити, чак и мајке и децу. 12 А ти си рекао: ‚Учинићу да ти буде добро и да твојих потомака буде као морског песка, који се не може избројати.‘«
13 Јаков тамо преноћи, па од онога што је имао спреми као дар за свога брата Исава: 14 две стотине коза и двадесет јараца, две стотине оваца и двадесет овнова, 15 тридесет камила с њиховим младунцима, четрдесет крава и десет бикова, двадесет магарица и десет магараца.
16 Онда их повери својим слугама, свако крдо одвојено, па рече слугама: »Идите преда мном и направите размак између крдâ.«
17 А слузи на челу заповеди: »Када те мој брат Исав сретне и упита: ‚Чији си и куда идеш? Чије су ове животиње пред тобом?‘ 18 ти одговори: ‚Твог слуге Јакова. Ово је дар који шаље мом господару Исаву. А он, ево, долази за нама.‘«
19 Онда заповеди другом слузи и трећем и свима који су пратили крда: »И ви то исто реците Исаву кад га сретнете. 20 И пазите да кажете: ‚Ево твој слуга Јаков долази за нама.‘«
Јер, Јаков је мислио: »Примирићу га овим даром који шаљем испред себе, па кад се после сретнемо, можда ће ме лепо примити.«
21 Тако Јаковљев дар оде пред њим, а он те ноћи остаде у табору.
Упозорење против антихриста
18 Децо, последњи је час, и као што сте чули, долази антихрист. Већ сад су се појавили многи антихристи – по томе знамо да је последњи час. 19 Од нас су изашли, али нису били наши. Јер, да су стварно били наши, остали би с нама. Али требало је да се покаже да нису сви наши. 20 А ви имате помазање од Светога, па све знате. 21 Не пишем вам зато што не знате истину, него зато што је знате и зато што ниједна лаж не долази од истине. 22 Ко је лажљивац ако не онај ко тврди да Исус није Христос. Ко пориче Оца и Сина – тај је антихрист. 23 Ко год пориче Сина, нема ни Оца; ко признаје[a] Сина, има и Оца.
24 Оно што сте чули од почетка, нека остане у вама. Ако то што сте од почетка чули остане у вама, онда ћете и ви остати у Сину и Оцу. 25 А ово је обећање које нам је дао: вечни живот.
26 Ово сам вам написао о онима који вас доводе у заблуду. 27 А што се вас тиче, помазање које сте од њега примили остаје у вама и нема потребе да вас неко учи. Него, као што вас његово помазање учи о свему – а истинито је, није лаж – тако и ви останите у њему како вас је оно научило.
Божија деца
28 И сада, дечице, останите у њему, да будемо пуни поуздања када се појави и да се пред њим не постидимо када дође. 29 Ако знате да је он праведан, онда знате да је од њега рођен сваки који чини оно што је праведно.
19 Због ових речи међу Јудејима опет настаде подвојеност. 20 Многи од њих рекоше: »Опседнут је демоном, па булазни. Зашто га слушате?«
21 А други рекоше: »То нису речи опседнутога демоном. Зар демон може да отвори очи слепима?«
Јудеји не верују
22 У Јерусалиму се тада славио Празник освештања. Била је зима.
23 Исус је ходао Храмом, по Соломоновом трему, 24 а Јудеји га окружише, па му рекоше: »Докле ћеш нас држати у неизвесности? Ако си ти Христос, кажи нам отворено.«
25 »Рекао сам вам«, одговори им Исус, »али не верујете. Дела која чиним у име свога Оца – она за мене сведоче. 26 Али ви не верујете, јер нисте од мојих оваца. 27 Моје овце слушају мој глас и ја их познајем, и оне иду за мном. 28 Ја им дајем вечни живот и оне неће пропасти довека, нити ће их ко уграбити из моје руке. 29 Мој Отац, који ми их је дао, већи је од свих, и нико их не може уграбити из Очеве руке. 30 Ја и Отац једно смо.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International