Book of Common Prayer

Псалам. За захваљивање.

Јаков бежи од Лавана

31 Јаков чу како Лаванови синови говоре: »Јаков је узео све што је наш отац имао. Све ово богатство стекао је на рачун онога што је припадало нашем оцу.«

² А Јаков примети и да се Лаван према њему више не односи као пре.

³ Тада ГОСПОД рече Јакову: »Врати се у земљу својих праотаца, својој родбини. Ја ћу бити с тобом.«

⁴ Јаков поручи Рахиљи и Лији да дођу на поље где су му била стада, ⁵ па им рече: »Видим да се ваш отац више не односи према мени као пре. Али Бог мога оца био је са мном. ⁶ Ви знате да сам вашем оцу служио свом својом снагом, ⁷ а он ме је ипак варао – десет пута ми је мењао плату. Али Бог му није дао да ми науди. ⁸ Кад год је Лаван рекао: ‚Пегави ће ти бити плата‘, у свим стадима су се рађали пегави млади. А кад год је рекао: ‚Пругасти ће ти бити плата‘, у свим стадима су се рађали пругасти млади. ⁹ Тако је Бог вашем оцу одузео стоку и дао је мени.

¹⁰ »Једном сам, у време парења стада, у сну видео да су јарци који се паре са стадом пругасти, пегави или шарени. ¹¹ Божији анђео ми рече у сну: ‚Јакове.‘ ‚Молим?‘ одговорих, ¹² а он рече: ‚Погледај и видећеш да су сви јарци који се паре са стадом пругасти, пегави или шарени. Јер, видео сам шта ти Лаван ради. ¹³ Ја сам Бог Бетела, где си уљем помазао камени стуб и заветовао ми се. А сад се спреми, па иди из ове земље и врати се у свој завичај.‘«

¹⁴ Рахиља и Лија одговорише: »Зар ми још имамо део наследства у кући свога оца? ¹⁵ Зар нас он не сматра странкињама? Не само што нас је продао већ је потрошио и сав новац који је за нас добио. ¹⁶ Све богатство које је Бог одузео нашем оцу свакако припада нама и нашој деци. Зато уради све што ти је Бог рекао.«

¹⁷ Тада Јаков попе своју децу и жене на камиле, ¹⁸ испред себе потера сву своју стоку и сва добра која је стекао у Падан-Араму, па крену у Ханаан, свом оцу Исааку.

¹⁹ Када је Лаван био отишао да стриже овце, Рахиља је украла његове кућне богове. ²⁰ Поврх тога, Јаков је заварао Лавана Арамејца, не рекавши му да одлази. ²¹ Тако је побегао са свиме што је имао. Када је прешао преко реке Еуфрат^[a], запути се у горски крај Гилад.

Лаван у потери за Јаковом

²² Трећега дана јавише Лавану да је Јаков побегао. ²³ Лаван са собом поведе своје рођаке, па је седам дана гонио Јакова пре него што га је сустигао у горском крају Гиладу.

²⁴ Тада Бог дође Лавану Арамејцу ноћу у сну, па му рече: »Пази да Јакова не угрозиш ни на који начин.«

2 Дечице моја, пишем вам ово да не грешите. Али, ако неко и згреши, имамо Заступника код Оца – Исуса Христа, праведника. ² Он је жртва помирница за наше грехе, и не само за наше него и за грехе целог света.

³ А по овоме знамо да смо га упознали: ако се држимо његових заповести. ⁴ Онај ко каже: »Упознао сам га«, а не држи се његових заповести, лажљивац је и у њему нема истине. ⁵ А ко се држи његове Речи, у њему је Божија љубав^[a] заиста стигла до савршенства. По томе знамо да смо у њему. ⁶ Ко говори да живи у њему, дужан је да живи онако како је он живео.

⁷ Драги моји, не пишем вам неку нову заповест, него стару заповест коју сте имали од почетка – стара заповест је Реч коју сте чули. ⁸ А ипак вам пишем нову заповест, која се обистињује у њему и у вама. Јер, тама пролази, а истинска светлост већ сија.

⁹ Ко говори да је у светлости, а мрзи свога брата, још је у тами. ¹⁰ Ко воли свога брата, живи у светлости и у њему нема саблазни. ¹¹ А ко мрзи свога брата, у тами је – хода у тами и не зна куда иде, јер му је тама заслепила очи.

¹⁸ Али Јудеји не повероваше да је био слеп и да је прогледао док не позваше његове родитеље.

¹⁹ »Је ли ово ваш син за кога кажете да се родио слеп?« упиташе их. »Како то да сад види?«

²⁰ »Знамо да је ово наш син«, одговорише његови родитељи, »и знамо да се родио слеп. ²¹ Али, како то да сад види и ко му је отворио очи, не знамо. Њега питајте. Пунолетан је и може сам за себе да говори.«

²² Његови родитељи су то рекли, јер су се бојали Јудеја, пошто су Јудеји одлучили да из синагоге избаце свакога ко Исуса призна за Христа. ²³ Због тога његови родитељи рекоше: »Пунолетан је. Њега питајте.«

²⁴ Тада Јудеји још једном позваше некадашњег слепога, па му рекоше »Дај славу Богу.^[a] Знамо да је тај човек грешник.«

²⁵ А он им одговори: »Да ли је грешник, не знам. Знам само да сам био слеп, а сада видим.«

²⁶ »Шта ти је урадио?« упиташе га они. »Како ти је отворио очи?«

²⁷ »Већ сам вам рекао«, одговори им он, »али нисте слушали. Зашто хоћете да то опет чујете? Да нећете и ви да постанете његови ученици?«

²⁸ Тада га они извређаше, па му рекоше: »Ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици. ²⁹ Знамо да је Бог говорио Мојсију, а за овога не знамо ни одакле је.«

³⁰ А човек им рече: »Баш чудно да не знате одакле је, а он ми је отворио очи. ³¹ Знамо да Бог не услишава грешнике, већ услишава онога ко је побожан и ко извршава његову вољу. ³² Нико никад није чуо да је неко отворио очи човеку слепом од рођења. ³³ Да овај није од Бога, не би могао ништа да учини.«

³⁴ »Родио си се огрезао у гресима«, рекоше они, »а усуђујеш се нас да учиш!«

И избацише га напоље.

Духовно слепило

³⁵ Исус је чуо да су га избацили, па га нађе и упита: »Верујеш ли у Сина човечијега?«

³⁶ »А ко је он, господару«, рече овај, »да поверујем у њега.«

³⁷ »Видео си га«, рече му Исус. »Он је онај који с тобом разговара.«

³⁸ »Верујем, Господе«, рече он и поклони му се.

³⁹ А Исус рече: »Ради суда сам дошао на овај свет – да прогледају они који не виде, а ослепе они који виде.«

⁴⁰ То су чули фарисеји који су били с њим, па га упиташе: »Зар смо и ми слепи?«

⁴¹ »Да сте слепи«, рече им Исус, »не бисте имали греха. Али, пошто кажете: ‚Видимо‘, ваш грех остаје.«