Book of Common Prayer
Поучна песма Етан Езраита.
89 О милости Господњој ја довека певам;
устима својим верност твоју разглашавам
нараштају сваком!
2 Јер рекао сам: „Довека је милост чврста,
верност ти је постављена у небеса.“
3 А ти: „Савез сам склопио са изабраником својим,
заклео се свом слузи Давиду:
4 ’Потомство ћу твоје довека да учврстим,
твој ће престо да потраје кроз поколење свако!’“ Села
5 О, Господе, небеса славе чудеса твоја
и твоју верност у збору светих!
6 Јер ко је тај на небу да је Господу налик,
да је као Господ међу синовима Божијим?
7 Бог је величанствен на сабору светих,
страшнији је од свих што га окружују.
8 Господе, Боже над војскама,
ко је попут тебе моћан Господ?
Верношћу си својом обавијен.
9 Ти управљаш морем поноситим,
ти му спушташ таласе немирне.
10 Скршио си Раву као да је заклан,
душмане си своје растерао силом руке своје.
11 Твоја су небеса, баш као и земља;
свет и оно што га чини ти си поставио.
12 Југ и север ти си начинио,
и Тавор и Ермон твом имену кличу.
13 Мишица је твоја јака, рука ти је моћна,
десница је твоја подигнута.
14 Твог престола темељи су праведност и правда;
милост и истина иду испред твога лица.
15 Благо народу коме је клицање знано,
који живи у светлости лица твога, о, Господе!
16 Имену се твоме они поваздан радују,
праведношћу твојом они се уздижу.
17 Јер ти си слава њихове јакости,
наклоношћу твојом наш се рог[a] уздиже.
18 Јер наш је штит од Господа,
наш је цар од Светитеља Израиљевог.
19 Тада си у виђењу говорио
свом верном народу и рекао:
„Своју помоћ дао сам јунаку,
изабраног из народа дигох.
20 Нашао сам Давида, слугу свога,
уљем својим светим помазао сам га.
21 На њему ће моја рука да почива,
мишица ће моја да га јача.
22 Неће га варати непријатељ,
неће му наудити неправедник.
23 Изломићу пред њим душмане његове,
и потући оне што га мрзе.
24 Моја верност и милост моја биће са њим,
у моје ће се име подићи рог његов.
25 Његову ћу руку дигнути на море
и на реке десницу његову.
26 А он ће ме звати: ’Оче мој, Боже мој,
Стено мог спасења!’
27 А ја ћу га поставити за прворођеног,
за најузвишенијег међу царевима земље.
28 Довека ћу му очувати милост своју
и свој ћу савез да учврстим са њим.
29 Довека ћу да учврстим потомство његово,
престо његов биће док је дана небу.
30 А ако синови његови мој Закон напусте
и не живе по мојим уредбама;
31 ако прекрше одредбе моје
и заповести моје не држе;
32 казнићу им преступе шибом
и кривицу ударцима.
33 Али милост своју никад нећу да им узмем,
верност своју нећу да порекнем.
34 Нећу да погазим свој савез,
нећу да порекнем оно што устима обећо сам.
35 Једном сам се заклео Давиду светошћу својом
и порећи нећу!
36 Потомство ће његово довека да траје
и преда мном попут сунца престо његов;
37 као месец заувек ће потрајати,
попут неба сведок верни.“ Села
38 А сада си га свргнуо, згрозио се
и разјарио на свог помазаника;
39 Порекао си савез са слугом својим,
у прашини му круну оскрнавио.
40 Зарушио си му све зидине
и утврђења му у руине претворио.
41 Харају га сви што путем прођу,
комшијама својим постао је ругло.
42 Дигао си десницу душмана његових,
крвника његовог ти чиниш веселим.
43 Још си му оштрицу мача отупио,
у боју му помогао ниси.
44 Његов сјај си окончао,
срушио му престо у прашину.
45 Скратио си дане младости његове
и загрнуо га срамотом. Села
46 О, Господе, докле ћеш се крити?
Довека ти срџба као ватра букти?
47 Присети се дужине мог живота.
Зар узалуд створио си све потомке људи?
48 Ко је човек који је живео, а да смрти угледао није?
Из руку Света мртвих ко је живот избавио? Села
49 О, Господе, где су твоја милосрђа давна
којима си се у верности својој заклео Давиду?
50 Сети се, о, Господе, срамоћења својих слугу,
која носим у недрима од народа многих!
51 Господе, њима су нас срамотили противници твоји;
њима су срамотили кораке твог помазаника.
52 Благословен довека да је Господ!
Амин! Амин!
30 Када је Рахиља видела да не може да рађа Јакову децу, постала је завидна на своју сестру. Рекла је Јакову: „Дај ми децу! Ако нећеш, ја ћу умрети!“
2 Јаков се наљутио на Рахиљу и рекао јој: „Зар ја могу заменити Бога који ти није дао деце?“
3 Она му рече: „Ево, ту је моја слушкиња Вала. Лези с њом, па нека роди на мојим коленима, да тако и ја стекнем потомство преко ње.“
4 Рахиља му је дала своју слушкињу Валу, па је Јаков легао с њом. 5 Вала затрудни и роди Јакову сина. 6 Тада је Рахиља рекла: „Бог је пресудио у моју корист. Услишио је мој глас и дао ми сина.“ Зато му је дала име „Дан[a]“.
7 Рахиљина слушкиња, Вала, је поново затруднела и родила Јакову другог сина. 8 Тада је рекла: „Силно сам се борила те сам надвладала у борби са сестром.“ Зато га је назвала „Нефталим“[b].
9 Кад је Лија видела да је престала да рађа, узела је своју слушкињу Зелфу и дала је Јакову за жену. 10 Тако је и Зелфа, Лијина слушкиња, родила Јакову сина. 11 Тада је Лија рекла: „Дошла нам је срећа!“ Зато му је дала име „Гад[c]“.
12 Лијина слушкиња Зелфа је поново затруднела и родила Јакову другог сина. 13 Лија је тада рекла: „Благо мени! Жене ће ме звати блаженом.“ Зато му је дала име „Асир[d]“.
14 Једном, у време пшеничне жетве, Рувим је ишао пољем и нашао мандрагоре[e]. Донео их је својој мајци, Лији. Рахиља рече Лији: „Дај ми, молим те, мало од мандрагора твога сина!“
15 А Лија јој одговори: „Зар ти није доста што си ми узела мужа, него хоћеш да узмеш и мандрагоре мога сина?“
Рахиља одговори: „У реду. Нека Јаков легне с тобом ове ноћи у замену за мандрагоре твога сина.“
16 Кад се Јаков вратио увече из поља, изађе му Лија у сусрет и рече: „Спаваћеш са мном ове ноћи, јер сам те добила у замену за мандрагоре мога сина.“ Тако је те ноћи Јаков спавао са Лијом.
17 Бог је услишио Лију, те је затруднела и родила Јакову петог сина. 18 Тада Лија рече: „Бог ме је наградио зато што сам уступила своју слушкињу своме мужу.“ Зато му је дала име „Исахар[f]“.
19 Лија је поново затруднела и родила Јакову шестог сина. 20 Тада је рекла: „Бог ме је даровао драгоценим даром; сада ће ме мој муж ценити јер родила сам му шест синова.“ Томе је дала име „Завулон[g]“.
21 Потом је родила и ћерку и дала јој име „Дина“.
22 Тада се Бог сетио Рахиље: Бог ју је услишио и учинио да може да рађа. 23 Затруднела је и родила сина. Том приликом је рекла: „Бог је уклонио моју срамоту.“ 24 Дала му је име „Јосиф[h]“, додавши: „Нека ми Господ дода још једног сина.“
Реч живота
1 Оно што је било од почетка, што смо чули, што смо својим очима видели, што смо посматрали и својим рукама опипали, то је о њему, Речи живота. 2 Он, живот, показао се видљивим; ми смо га видели, па сведочимо и објављујемо вам њега, вечни живот који је био са Оцем и нама се објавио. 3 Што смо видели и чули, то објављујемо и вама, да и ви имате заједништво са нама. А наше заједништво је са Оцем и са Сином његовим, Исусом Христом. 4 Ово пишемо да наша радост буде потпуна.
Бог је светлост
5 Ово је вест коју смо чули од њега и јављамо је вама: Бог је светлост и у њему нема никакве таме. 6 Ако кажемо да имамо заједништво са њим, а живимо у тами, тада лажемо, и не поступамо по истини. 7 Али, ако живимо у светлости као што је са̂м Бог у светлости, тада имамо заједништво један са другим, и крв његовог Сина Исуса чисти нас од свакога греха.
8 Ако кажемо да немамо греха, сами себе варамо и истине нема у нама. 9 Ако му, пак, признајемо своје грехе, он је веран и праведан: опростиће нам грехе и очистиће нас од сваке неправде. 10 Ако кажемо да нисмо згрешили, правимо га лажљивцем и његове речи нема у нама.
Исцељење слепог од рођења
9 Када је изашао из храма видео је човека слепог од рођења. 2 Његови ученици га упиташе: „Учитељу, зашто се овај човек родио слеп? Да ли је згрешио он или његови родитељи?“
3 Исус одговори: „Није он слеп зато што је згрешио он или његови родитељи, већ да би Бог на њему показао деловање своје силе. 4 Док је дан, треба да чинимо дело онога који ме је послао. Јер долази ноћ када нико неће моћи да ради. 5 Док сам на свету, ја сам светлост свету.“
6 Рекавши ово, пљунуо је на земљу и од пљувачке начинио блато, па је тим блатом намазао човекове очи. 7 Онда му је рекао: „Иди и умиј се у Силоамској бањи!“ (Силоам у преводу значи „послан“.) Човек оде, уми се и врати се са здравим видом.
8 Његови суседи и они који су га видели како проси, рекли су: „Није ли то онај који је ту седео и просио?“ 9 Једни су говорили: „Да, то је тај!“ – а други опет: „Не, није, него само личи на њега!“
Он тада рече: „Ја сам тај!“
10 Онда га упиташе: „Како си прогледао?“
11 Он одговори: „Човек који се зове Исус је направио блато, намазао моје очи и рекао ми: ’Иди у Силоамску бању и умиј се!’ Отишао сам, умио се и прогледао.“
12 Они га упиташе: „Где је он?“
„То не знам“ – одговори он.
13 Затим су некадашњег слепца одвели фарисејима. 14 А дан када је Исус направио блато и вратио вид слепоме био је субота. 15 Фарисеји га поново упиташе како је прогледао. Он им рече: „Намазао ми је очи блатом, ја сам се умио и сада видим.“
16 Тада рекоше неки фарисеји: „Тај човек није од Бога, јер не поштује закон о суботи.“
Други рекоше: „Како грешан човек може учинити овакве знаке?“ Тако је дошло до поделе међу њима.
17 Поново су питали некадашњег слепца: „Шта ти мислиш о њему, пошто ти је вратио вид?“
Човек рече: „Он је пророк.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.