Book of Common Prayer
Маскил Етана Езраховца.
1 О љубави ГОСПОДЊОЈ певаћу довека,
устима твоју верност обзнањивати кроз сва поколења.
2 Говорићу да твоја љубав чврсто стоји довека,
да си верност на самом небу учврстио.
3 »Савез сам склопио са својим изабраником,
заклео се своме слузи Давиду:
4 ‚Твоје потомство учврстићу довека
и твој престо учврстити кроз сва поколења.‘« Села
5 Небеса ће славити твоја чуда, ГОСПОДЕ,
твоју верност на скупу светих.
6 Ко је у облацима раван ГОСПОДУ?
Ко је као ГОСПОД међу бићима небеским?
7 Страшан је Бог на већу светих,
већи и страшнији од свих око себе.
8 ГОСПОДЕ, Боже над војскама, ко је као ти?
Силни ГОСПОДЕ, твоја верност те окружује.
9 Ти узбурканим морем владаш,
кад му се таласи дигну, ти их стишаваш.
10 Ти Рахава скрши као да је рањен,
снажном руком непријатеље распрши.
11 Небеса су твоја, твоја је и земља,
ти си свет утемељио и све на њему.
12 Ти си север и југ створио,
Тавор и Хермон твом Имену кличу.
13 Мишица ти снажна, рука јака,
десница уздигнута.
14 Праведност и правда темељ су твога престола,
љубав и истина пред тобом иду.
15 Благо народу који зна да ти кличе:
он у светлости твог лица хода,
16 у твом Имену поваздан се радује
и твоју праведност хвали.
17 Јер, ти му дајеш сјај и снагу.
Због твоје наклоности победу односимо[a].
18 Наш штит припада ГОСПОДУ,
наш цар Свецу Израеловом.
19 Једном си у виђењу својим вернима рекао:
»Помоћ сам пружио ратнику,
изабранога издигао из народа:
20 нашао сам Давида, свог слугу,
својим светим уљем га помазао.
21 Моја рука ће га придржавати,
моја мишица снажити.
22 Неће му непријатељ узимати данак
ни опаки га тлачити.
23 Скршићу пред њим његове душмане
и оборити оне који га мрзе.
24 С њим ће бити моја верност и љубав
и у мом Имену ће победити[b].
25 Ставићу његову руку на море
и његову десницу на реке.
26 Он ће ме звати: ‚Ти си мој Отац, мој Бог
и Стена која ме спасава.‘
27 Учинићу га и својим прворођеним,
најузвишенијим од земаљских царева.
28 Довека ћу за њега чувати своју љубав
и мој поуздани савез с њим.
29 Његово потомство учврстићу заувек
и његов престо као дане небеске.
30 »Ако његови синови оставе мој Закон
и не буду живели по мојим законима,
31 ако моје уредбе прекрше
и не буду се држали мојих заповести,
32 казнићу их шибом због њиховог преступа,
батинама због њиховог греха,
33 али му нећу ускратити своју љубав
ни раскинути своју верност.
34 Нећу прекршити свој савез
ни променити своје обећање.
35 Једном заувек својом светошћу се заклех,
нећу Давида слагати:
36 његова владарска кућа остаће довека
и његов престо као сунце преда мном;
37 довека ће бити учвршћен, као месец,
сведок на небу поуздан.« Села
38 Али ти одбаци, презре
и разјари се на помазаника свога.
39 Ти раскиде савез са својим слугом
и круну му укаља збацивши је на земљу.
40 Ти му све зидине проби
и сва његова утврђења претвори у рушевине.
41 Ко год прође путем, пљачка га;
ругло постаде својим суседима.
42 Уздигао си десницу његових душмана,
учинио да ликују сви његови непријатељи.
43 Ти му отупи оштрицу мача
и у боју га не подржа.
44 Ти учини крај његовом сјају
и престо му баци на земљу.
45 Ти му скрати дане младости
и срамотом га покри. Села
46 Докле још, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш се довека скривати?
Докле ће твоја јарост горети као огањ?
47 Сети се како је кратак мој живот,
како си ништавним учинио живот људски.
48 Који човек живи а да неће видети смрт?
Може ли свој живот спасти Шеолове руке? Села
49 Где је твоја пређашња љубав, ГОСПОДЕ,
на коју си се, у својој верности, заклео Давиду?
50 Сети се, Господе, како су вређали твог слугу,
како у срцу носим увреде свих народа,
51 којима су ме вређали твоји непријатељи, ГОСПОДЕ,
којима су на сваком кораку твог помазаника вређали.
52 Благословен ГОСПОД довека!
Амин! Амин!
30 Када је Рахиља видела да Јакову не рађа децу, постаде љубоморна на своју сестру, па рече Јакову: »Дај ми децу, иначе ћу свиснути!«
2 А Јаков се наљути на Рахиљу и рече: »Зар сам ја на месту Бога, који ти је ускратио децу[a]?«
3 Тада она рече: »Ево моје слушкиње Билхе – спавај с њом, да она роди за мене[b] и да ја тако преко ње добијем децу.«
4 Тако му она даде своју слушкињу Билху за жену. Јаков је спавао с Билхом, 5 и она затрудне и роди му сина.
6 Тада Рахиља рече: »Бог је пресудио у моју корист. Услишио ми је молитву и дао ми сина.« Зато га назва Дан[c].
7 Рахиљина слушкиња Билха опет затрудне и роди Јакову другог сина.
8 Тада Рахиља рече: »Жестока је била моја борба са мојом сестром, али победила сам.« Зато му даде име Нефталим[d].
9 Када је Лија видела да је престала да рађа, узе своју слушкињу Зилпу и даде је Јакову за жену. 10 Лијина слушкиња Зилпа роди Јакову сина.
11 Тада Лија рече: »Каква срећа!« Зато му даде име Гад[e].
12 Лијина слушкиња Зилпа роди Јакову и другог сина.
13 Тада Лија рече: »Баш сам срећна! Жене ће ме звати срећном!« Зато му даде име Асир[f].
14 У време жетве пшенице, Рувим оде у поље и нађе мандрагоре[g], па их донесе својој мајци Лији.
Рахиља рече Лији: »Молим те, дај ми мало мандрагора твога сина.«
15 Али Лија јој одговори: »Мало ли је што си ми узела мужа, него хоћеш да ми узмеш и мандрагоре мога сина?«
»Добро«, рече Рахиља, »нека Јаков ноћас легне с тобом у замену за мандрагоре твога сина.«
16 Када се Јаков увече вратио с поља, Лија му изађе у сусрет и рече: »Спаваћеш са мном, јер сам те унајмила мандрагорама свога сина.« Тако Јаков те ноћи леже с њом.
17 Бог услиши Лијину молитву, и она затрудне и роди Јакову петог сина.
18 Тада она рече: »Бог ме је наградио што сам своју слушкињу дала своме мужу.« Зато му даде име Исахар[h].
19 Онда Лија опет затрудне и роди Јакову шестог сина, 20 па рече: »Бог ми даде диван дар. Сада ће ме мој муж поштовати, јер сам му родила шест синова.« Зато му даде име Завулон[i].
21 Касније Лија роди и кћер и даде јој име Дина.
22 Онда се Бог сети Рахиље, услиши јој молитву и учини је плодном. 23 Она затрудне и роди сина, па рече: »Бог је уклонио моју срамоту.« 24 Даде му име Јосиф[j], говорећи: »Нека ми ГОСПОД дâ још једног сина.«
Реч живота
1 Оно што је било од почетка, што смо чули, што смо својим очима видели, што смо посматрали и што смо својим рукама опипали, то објављујемо о Речи живота. 2 Живот се појавио, и ми смо га видели и сведочимо за њега, и објављујемо вам вечни живот, који је био код Оца и који нам се показао. 3 Објављујемо вам оно што смо видели и чули, да и ви имате заједницу с нама. А наша заједница је с Оцем и с његовим Сином, Исусом Христом. 4 И ово вам пишемо да наша радост буде потпуна.
Живот у светлости
5 А ово је порука коју смо чули од њега и коју вам објављујемо: Бог је светлост и у њему нема нимало таме. 6 Ако тврдимо да имамо заједницу с њим, а ходамо у тами, лажемо и не живимо у складу с истином[a]. 7 Али, ако ходамо у светлости, као што је он у светлости, имамо заједницу један с другим и крв Исуса, његовог Сина, чисти нас од сваког греха.
8 Ако тврдимо да немамо греха, сами себе заваравамо и у нама нема истине. 9 Ако признајемо[b] своје грехе, он је веран и праведан и опростиће нам грехе и очистити нас од сваке неправедности. 10 Ако тврдимо да нисмо згрешили, чинимо га лажљивцем и његове Речи нема у нама.
Излечење слепог од рођења
9 Док је пролазио онуда, угледа човека слепог од рођења.
2 »Раби«, упиташе га његови ученици, »ко је згрешио, овај човек или његови родитељи, па се родио слеп?«
3 »Није згрешио ни он, а ни његови родитељи«, рече Исус, »него је то зато да се на њему покажу Божија дела. 4 Док је дан, треба да чиним дела Онога који ме је послао. Долази ноћ, када нико не може да ради. 5 Док сам на свету, светлост сам света.«
6 Када је то рекао, пљуну на земљу и од пљувачке направи блато, па слепоме блатом премаза очи.
7 »Иди«, рече му, »умиј се у језерцу Силоаму« – што значи »Послан«.
И човек оде, уми се, па се врати гледајући.
8 А његови суседи и они који су га раније виђали као просјака упиташе: »Зар ово није онај који је седео и просио?«
9 Једни рекоше: »Он је«, а други: »Није, само личи на њега.«
А он рече: »Ја сам.«
10 »Па како су ти се отвориле очи?« упиташе га.
11 »Човек који се зове Исус направио је блато и њиме ми премазао очи«, одговори им он, »и рекао ми: ‚Иди на Силоам и умиј се.‘ И ја сам отишао, па кад сам се умио, прогледах.«
12 »Где је он?« упиташе га.
А он рече: »Не знам.«
Фарисеји испитују излеченога
13 Тада некадашњег слепога одведоше фарисејима. 14 А оног дана када је Исус направио блато и отворио му очи била је субота. 15 Зато га фарисеји упиташе о томе како је прогледао.
»Премазао ми је очи блатом«, рече им он, »и ја сам се умио и сада видим.«
16 Тада неки фарисеји рекоше: »Овај човек није од Бога, јер не поштује суботу.«
А други упиташе: »Како може грешник да чини таква знамења?«
И међу њима дође до подвојености.
17 Онда поново рекоше слепоме: »Шта ти кажеш за њега? Твоје очи је отворио.«
А он рече: »Он је пророк.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International