Book of Common Prayer
Хоровођи. Напев: „Љиљани“. Давидов
69 Спаси ме, о, Боже,
дођоше до грла воде!
2 Потонуо сам у блато дубоко,
а нигде ослонца;
доспео сам у воде дубоке,
бујица ме захватила.
3 Клонуо сам зовући те,
промуче ми грло;
очи су ми усахнуле
чекајући Бога мога.
4 Бројнији су ти што ме без разлога мрзе
од косе на глави мојој,
ти моћници што би да ме збришу,
безразложни противници.
Враћам, а украо нисам.
5 Лудост моју ти познајеш, Боже;
греси моји скривени ти нису.
6 Нека се због мене не постиде они
који у тебе наду своју полажу,
Господе, Боже над војскама.
Нека се због мене не осрамоте они
који те траже,
Боже Израиљев.
7 Јер ја због тебе трпим презир,
лице моје прекрила је брука.
8 Браћи својој незнанац постадох,
туђинац сам деци моје мајке.
9 Изједа ме ревност за твој Дом.
Увреде оних који тебе вређају,
пале су на мене.
10 Плакао сам и постио,
и то ми је на презир било.
11 За одећу себи кострет огрнух,
и постадох ругло за њих.
12 О мени причају они што седе на градским вратима
и певају песме пијанице.
13 А ја се само теби молим, о, Господе,
у време повољно;
Боже, услиши ме по обилном твоме смиловању,
по верности свог спасења.
14 Из блата ме ослободи,
не дај да потонем;
ослободи ме од оних што ме мрзе,
од дубоких вода.
15 Бујица воде нек ме не захвати,
нек ме не прогута дубина
и ждрело њено нада мном не затвори се.
16 Услиши ме, Господе,
јер је добра милост твоја;
по големом милосрђу своме
на мене се осврни.
17 Лице своје од свог слуге не сакривај,
јер сам на мукама;
похитај, услиши ме.
18 Приђи ближе души мојој, откупи је;
ради мојих противника, избави ме.
19 Ти знаш да сам презрен, осрамоћен и обрукан;
пред тобом су сви душмани моји.
20 Презир ми је срце сломио,
разболех се;
жудео сам за утехом –
никог ниоткуда;
за утешитељима –
нашао их нисам.
21 Пелен су ми у храну ставили,
сирће су ми жедном дали да пијем.
22 Нек им сто постане замка,
одмазда и клопка;
23 нек им очи потамне, да не виде,
и леђа им се заувек погрбе.
24 Срџбу своју на њих излиј,
јарка љутња твоја нека их сустигне.
25 Табор нек им опустоши;
не живео нико у њиховим шаторима.
26 Јер они гоне оне што си ударио
и јављају јаде оних које си ранио.
27 Кривицу им на кривицу додај,
да не уђу у праведност твоју.
28 Избрисани били из Књиге живота,
да са праведнима не буду записани.
29 А ја сам сиромах, у боловима сам;
спасење твоје, Боже, нека ме заштити.
30 Име Божије песмом ћу да славим,
величаћу га хвалоспевом.
31 То ће бити Господу милије од вола
и од бика, рогатог папкара.
32 Видеће то понизни,
радоваће се;
ви, што Бога тражите,
нек вам срце буде живо.
33 Јер убоге Господ чује,
не презире заточене своје.
34 Нек га славе небеса, земља, мора
и све што се у њима креће.
35 Јер Сион ће Бог да спасе,
сазидаће јудејске градове;
и они ће их запосести
и живеће тамо.
36 И потомци његових слуга
то ће да наследе,
и они што име његово воле
боравиће тамо.
Књига Трећа
Псалми 73–89
Псалам Асафов.
73 Зацело је Бог добар Израиљу,
и онима чије срце је без мане.
2 Што се мене тиче, замало ми ноге нису зашле с пута;
кораци се моји скоро исклизаше.
3 Јер сам завидео бахатима
гледајући благостање зликоваца.
4 Ето, стрепњу од смрти немају,
тело им је задригло.
5 Људске муке не познају,
не страдају са људима.
6 Надменост је зато њима као огрлица,
огрће их одећа насиља.
7 Од дебљине очи своје избечише,
зло им срце за границу не зна.
8 Исмевају се, говоре злобно
и насиљем прете поносито.
9 Њихова су уста окренута небесима,
а њихов језик земљом шета.
10 Зато им се њихов народ враћа
и обиље воде испијају.
11 И говоре: „Како би Бог знао?
Постоји ли знање Свевишњега?“
12 Гле, такви су зликовци:
спокојни довека
и богатство гомилају!
13 Зацело сам узалуд своје срце чистим очувао,
своје руке невиношћу очистио!
14 Од јутра до сутра ојађен сам био,
јутра су ми доносила казну.
15 А да сам казао да ћу и ја тако да причам,
изневерио бих нараштај твоје деце.
16 Размишљао сам да разазнам ово,
и очима мојим то је мучно било;
17 док нисам ушао у Божије Светилиште,
и схватио њихов свршетак.
18 Зацело их стављаш на клизаво место,
обараш их у руине.
19 Како су опустошени, у трену су окончали
и наглом страхотом докрајчени!
20 Они су попут сна када се неко пробуди.
О, Господе, када се пробудиш, лик њихов презрећеш.
21 Када огорчено беше срце моје
и нутрина моја беше прободена,
22 без памети и без знања сам био,
пред тобом сам био животиња.
23 Ипак сам ја са тобом стално,
ти ми држиш десну руку.
24 Саветом ме својим водиш,
напослетку ћеш ме у славу узети.
25 Кога ја имам на небесима?
Поред тебе на земљи ми ништа мило није.
26 Нека ми окопне и тело и срце,
Бог је довека стена мога срца
и баштина моја.
27 Гле, ено пропашће они од тебе далеки,
ти сатиреш сваког ко ти је неверан.
28 Што се мене тиче,
добра ми је Божија близина.
У Господу Богу себи начинићу уточиште
и сва дела твоја објавићу.
Исак и Ревека
24 Авра̂м је био већ стар и добро одмакао у годинама. Господ га је био благословио у свему.
2 Авра̂м рече најстаријем слузи у свом дому, под чијом управом је била сва његова имовина: „Стави руку под моје бедро, 3 да те закунем Господом, Богом неба и земље, да моме сину нећеш довести за жену једну од ћерки Хананаца међу којима живим, 4 него да ћеш отићи у моју земљу, у мој родни крај, те довести жену за мог сина Исака.“
5 Слуга рече Авра̂му: „А шта ако жена неће да пође у ову земљу? Треба ли да се вратим и поведем твога сина у земљу из које си ти дошао?“
6 Авра̂м му одговори: „Пази да не одведеш тамо мога сина! 7 Господ, Бог небески, који ме је извео из дома мога оца и из моје родне земље, ми је говорио и заклео се самим собом, рекавши: ’Твоме потомству ћу дати ову земљу.’ Он ће послати анђела пред тобом, па ћеш довести оданде жену за мог сина. 8 А ако жена неће да пође с тобом, онда те моја заклетва више не обавезује. Само пази да тамо не водиш мога сина.“
9 Тада је слуга ставио руку под Авра̂мово бедро, па му се заклео да ће учинити што му је Авра̂м рекао. 10 Слуга је узео десет камила свога господара, и понео сваковрсна добра свога господара. Онда је устао и кренуо у Арам-Нахарајим, у Нахоров град. 11 Код бунара, изван града, је пустио камиле да полежу. Било је вече, време кад жене долазе да захватају воду.
12 Онда се помолио: „О, Господе, Боже мога господара Авра̂ма, изађи ми данас у сусрет и искажи милост моме господару Авра̂му. 13 Ево, стојим овде код извора, а ћерке мештана долазе да захватају воду. 14 Рећи ћу једној девојци: ’Спусти свој крчаг да се напијем.’ Ако она одговори: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле’, нека она буде та коју си одредио за твога слугу Исака. По томе ћу знати да си исказао милост моме господару.“
15 Он још није био дорекао молитву, кад дође Ревека, која се родила Ватуилу, сину Мелхе, жене Авра̂мовог брата Нахора, носећи крчаг на рамену. 16 Девојка је била предивног изгледа, девица коју мушкарац није дотакао. Сишла је к извору, напунила крчаг, па се вратила горе.
17 Слуга јој тада потрча у сусрет и рече јој: „Дај ми, молим те, мало воде из твог крчага!“
18 Она му одговори: „Пиј, господине!“, па је хитро спустила крчаг на руку и дала му да пије.
19 Кад га је напојила, рекла је: „Налићу и твојим камилама да се напоје.“ 20 Брзо је излила крчаг у појило, па се пожурила к бунару да поново захвати воде. Затим је напојила све његове камиле. 21 Човек ју је ћутке посматрао, не би ли сазнао да ли је Господ учинио његов пут успешним или није.
22 Кад су се камиле напојиле, човек је узео златну гривну за њен нос тешку пола шекела[a], а за њене руке две златне наруквице тешке десет шекела[b]. 23 Слуга јој тада рече: „Реци ми, молим те, чија си ћерка? Има ли у кући твога оца места за нас да преноћимо?“
24 Она одговори: „Ја сам ћерка Ватуила, сина кога је Мелха родила Нахору.“ 25 Још му је рекла: „Код нас има пуно сламе и сточне хране, а има и места да се преноћи.“
26 Човек се тада поклонио и пао ничице пред Господом, 27 говорећи: „Нека је благословен Господ, Бог мога господара Авра̂ма, што није ускратио своју милост и верност моме господару. Господ ме је довео право у кућу рођака мога господара!“
3 Промислите само колико је непријатељство он поднео од стране грешника, да ви не будете обесхрабрени и да не клонете.
4 Још се нисте успротивили до крви у борби против греха. 5 А заборавили сте и охрабрење које вам је упућено као деци:
„Сине мој, не узимај олако Господњи одгој,
и не клони када те он кори,
6 јер Господ кори оног кога воли,
и туче сваког кога прихвата за сина.“
7 Поднесите стога Божији одгој, јер Бог поступа с вама као са својом децом. Какво је, наиме, то дете које отац не одгаја? 8 А ако вас не одгаја, као што се сва деца одгајају, онда сте копилад, а не његова деца. 9 Дакле, ако смо поштовали своје очеве по телу, који су нас одгајали уз кажњавање, нећемо ли се много више покоравати нашем духовном Оцу да бисмо живели? 10 Наши очеви су нас за кратко време одгајали како им се свидело, а Бог нас одгаја на добро, да учествујемо у његовој светости. 11 Ипак, чини се да свака васпитна мера у овом тренутку доноси више жалости него радости, али касније рађа плод који доноси мир и праведност онима који су одгојени на тај начин.
Исус долази у сукоб са религиозним вођама
Исус на празнику Сеница
7 Након овога је Исус ишао по Галилеји. Није хтео да се креће по Јудеји, јер су јудејске вође тражиле прилику да га убију. 2 Ближио се јудејски Празник Сеница. 3 Тада рекоше Исусу његова браћа: „Отпутуј одавде и иди у Јудеју, да би твоји ученици видели дела која чиниш. 4 Нико не крије шта ради ако жели да буде познат у јавности.“ 5 Ипак, ни његова браћа нису веровала у њега.
6 Исус им рече: „Моје време још није дошло, а за вас је свако време погодно. 7 Свет не може да мрзи вас, али мене мрзи, јер му ја износим пред очи његова зла дела. 8 Ви идите на празник. Ја нећу ићи на овај празник, јер моје време још није дошло.“ 9 То им је рекао и остао у Галилеји.
10 Пошто су његова браћа отишла на празник, онда је и са̂м Исус отишао, али не јавно, него тајно. 11 Јудејске вође су га тражиле на празник и распитивале се о њему: „Где је онај?“
12 У народу се много причало о њему. Једни су говорили: „Добар је!“
Други су, опет, говорили: „Није, него заводи народ!“ 13 Нико о њему није говорио јавно због страха од јудејских вођа.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.