Book of Common Prayer
1 Хвалите ГОСПОДА, сви незнабошци,
славите га, сви народи.
2 Јер, велика је његова љубав према нама
и истина ГОСПОДЊА остаје довека.
Алилуја!
1 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Нека каже Израел:
»Љубав његова остаје довека.«
3 Нека дом Ааронов каже:
»Љубав његова остаје довека.«
4 Нека кажу они који се боје ГОСПОДА:
»Љубав његова остаје довека.«
5 У тескоби завапих ГОСПОДУ,
и он ме услиши и ослободи.
6 ГОСПОД је са мном, нећу се плашити.
Шта ми може човек?
7 ГОСПОД је са мном, он је мој Помагач,
ликујући гледам оне који ме мрзе.
8 Боље је у ГОСПОДА се уздати
него се ослањати на човека.
9 Боље је у ГОСПОДА се уздати
него се ослањати на поглаваре.
10 Сви ме народи окружише,
али ја се Именом ГОСПОДЊИМ одбраних.
11 Са свих страна ме окружише,
али ја се Именом ГОСПОДЊИМ одбраних.
12 Као рој пчела ме окружише,
али брзо нестадоше, као трње запаљено –
ја се Именом ГОСПОДЊИМ одбраних.
13 Гурали су ме не бих ли пао,
али ГОСПОД ми поможе.
14 ГОСПОД је моја снага и песма,
он је мој Спаситељ.
15 Звук клицања победничког
у шаторима праведникâ одјекује:
»Десница ГОСПОДЊА силна дела учини!
16 Високо је дигнута десница ГОСПОДЊА!
Десница ГОСПОДЊА силна дела учини!«
17 Нећу умрети, него ћу живети
и причати о делима ГОСПОДЊИМ.
18 ГОСПОД ме тешком казном казнио,
али ме није предао смрти.
19 Отворите ми капије праведности –
ући ћу и ГОСПОДУ захвалити.
20 Ово је капија ГОСПОДЊА
кроз коју улазе праведници.
21 Захвалићу ти, јер си ме услишио;
ти си мој Спаситељ.
22 Камен који градитељи одбацише
постаде камен угаони.
23 ГОСПОД то учини
и то је дивно у нашим очима.
24 Ово је дан који је ГОСПОД начинио –
кличимо и радујмо се у њему!
25 Молим те, ГОСПОДЕ, спаси нас!
Молим те, ГОСПОДЕ, дај нам благостање!
26 Благословен онај који долази
у Име ГОСПОДЊЕ!
Из Дома ГОСПОДЊЕГ те благосиљамо.
27 ГОСПОД је Бог
и он нас обасја светлошћу.
С гранама у руци
идите у поворци празничкој
до рогова жртвеника.
28 Ти си Бог мој
и теби ћу захваљивати.
Ти си Бог мој,
тебе ћу узвисивати.
29 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
1 Алилуја!
Благо човеку који се боји ГОСПОДА,
који силно ужива у његовим заповестима.
2 Потомство ће му бити моћно на земљи,
биће благословено поколење честитих.
3 Богатство и благо у његовом су дому
и његова праведност остаје довека.
4 И у тами светлост сија честитима,
сваком ко је милостив, сажаљив и праведан.
5 Добро је човеку дарежљивом и који даје на зајам,
који своје послове обавља праведно
6 – никада неће посрнути.
Спомен на праведника остаје довека.
7 Не плаши се рђавих вести,
срце му је постојано, у ГОСПОДА се узда.
8 Срце му је спокојно, не боји се,
ликујући гледа своје душмане.
9 Просу, даде сиромасима;
праведност његова остаје довека.
Његов рог у части се уздиже.
10 Види то опаки, и гневи се,
зубима шкргуће и нестаје.
Пропашће оно за чим опаки жуди.
1 Алилуја!
Хвалите, слуге ГОСПОДЊЕ,
хвалите Име ГОСПОДЊЕ.
2 Нека је благословено Име ГОСПОДЊЕ
сада и довека.
3 Од изласка сунца до места његовог заласка,
нека је хваљено Име ГОСПОДЊЕ.
4 ГОСПОД је узвишен над народима,
његова Слава над небесима.
5 Ко је као ГОСПОД, Бог наш,
који на висини седи на престолу,
6 који се сагиње да небеса и земљу осмотри?
7 Он сиромаха диже из прашине,
убогога подиже са буњишта,
8 да га посади с племићима,
с племићима његовог народа.
9 Нероткињи даје да станује у дому
као радосна мајка деце.
Алилуја!
Вода из стене
17 Сва израелска заједница крену даље из пустиње Син, путујући од места до места као што им је ГОСПОД заповедио. Утаборише се у Рефидиму, али тамо није било воде да народ пије.
2 Зато почеше да се препиру с Мојсијем, говорећи: »Дај нам воде да пијемо!«
»Зашто се препирете са мном?« упита их Мојсије. »Зашто искушавате ГОСПОДА?«
3 Али народ је био жедан воде и гунђао је против Мојсија.
»Зашто си нас извео из Египта?« питали су га. »Зар зато да жеђу помориш нас, нашу децу и нашу стоку?«
4 Тада Мојсије завапи ГОСПОДУ: »Шта да радим с овим народом? Само што ме не каменују.«
5 »Иди испред народа«, рече ГОСПОД Мојсију, »и поведи неколико израелских старешина. Узми у руку штап којим си ударио по Нилу и иди, 6 а ја ћу стајати пред тобом на стени на Хореву. Удари по стени, и из ње ће потећи вода, па нека народ пије.«
И Мојсије тако учини наочиглед израелским старешинама. 7 То место назва Маса[a] и Мерива[b], јер су се Израелци препирали и искушавали ГОСПОДА, говорећи: »Да ли је ГОСПОД међу нама или није?«
Христова узвишеност
15 Он је слика невидљивога Бога,
Прворођени над свим што је створено.
16 Јер, њиме је створено све што је
на небесима и на земљи,
видљиво и невидљиво –
било престоли, било господства,
било поглаварства, било власти –
све је кроз њега и за њега створено.
17 Он је пре свега
и у њему се све држи на окупу.
18 Он је и Глава телу – Цркви.
Он је Почетак, Прворођени из мртвих,
да у свему буде први.
19 Јер, Богу се свидело да у њему настани сву пуноћу
20 и да кроз њега –
успоставивши мир његовом крвљу на крсту –
са собом потпуно помири све,
било на земљи, било на небесима.
21 Некада сте, због својих злих дела, и ви били отуђени од Бога и непријатељски расположени. 22 Али, сада вас је смрћу Христовог људског тела Бог помирио са собом да вас пред себе постави свете, без мане и беспрекорне 23 – ако останете утемељени и чврсти у вери и непоколебљиви у нади еванђеља које сте чули, које је проповедано сваком створењу под небом, а чији сам ја, Павле, постао служитељ.
Реке живе воде
37 Последњег и најважнијег[a] дана празника, Исус стаде и повика: »Ако је неко жедан, нека дође к мени и нека пије. 38 Ко год верује у мене, као што каже Писмо, из њега ће потећи[b] реке живе воде.«
39 А то је рекао о Духу, кога је требало да приме они који у њега верују. Јер, тада Дух још није био дат, пошто Исус још није био прослављен.
Подвојеност у народу
40 Када су чули ове речи, многи из народа рекоше: »Овај је заиста пророк.«
41 Други рекоше: »Ово је Христос.«
А трећи упиташе: »Зар ће Христос доћи из Галилеје? 42 Зар Писмо не каже да ће Христос доћи из Давидовог потомства и из Витлејема, села у коме је Давид живео?«
43 Тако због Исуса настаде подвојеност у народу. 44 Неки чак хтедоше и да га ухвате, али нико не стави на њега руке.
Поглавари не верују
45 Слуге се вратише првосвештеницима и фарисејима, а они их упиташе: »Зашто га нисте довели?«
46 »Нико никад није говорио као тај човек«, одговорише слуге.
47 А фарисеји рекоше: »Зар је и вас завео? 48 Да ли је неки поглавар или фарисеј поверовао у њега? 49 Него, овај народ је проклет, јер не познаје Закон!«
50 Тада им рече Никодим, онај што је раније био код Исуса, један од њих: 51 »Зар наш закон осуђује човека а да га прво не саслуша и не сазна шта чини?«
52 А они му одговорише: »Да ниси и ти из Галилеје? Проучи, па ћеш видети да пророк не долази из Галилеје.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International