Book of Common Prayer

Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.

Потомака Корејевих. Псалам. Песма.

¹⁴ Када је народ кренуо из табора да пређе преко реке Јордан, испред њега су пошли свештеници носећи Ковчег савеза. ¹⁵ Чим су свештеници који су носили Ковчег дошли до Јордана и ступили ногом у воду – иако се Јордан прелива преко обала све време жетве – ¹⁶ воде које су текле одозго престадоше да теку. Нагомилале су се као иза бране, све до града Адама близу Цартана, а воде које су текле у море Араву, Слано море^[a] сасвим су отекле. Тако народ пређе реку тачно преко пута Јерихона. ¹⁷ Свештеници који су носили Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза стајали су чврсто на сувом тлу усред реке Јордан док сав израелски народ није прешао преко Јордана по сувом.

Спомен-каменови

4 Када је сав народ прешао преко реке Јордан, ГОСПОД рече Исусу Навину: ² »Изаберите дванаест људи из народа, по једног из сваког племена, ³ и заповедите им да изваде дванаест каменова из средине Јордана, баш оданде где стоје свештеници. Понесите их са собом, па их положите на месту где ћете преноћити.«

⁴ Исус Навин позва дванаест људи које је био одредио међу Израелцима, по једнога из сваког племена, ⁵ па им рече: »Отидите до средине Јордана, пред Ковчег ГОСПОДА, вашега Бога, и нека сваки од вас на раме подигне један камен, по један за свако израелско племе, ⁶ да буду знак међу вама. Када вас ваша деца сутра упитају: ‚Шта значе ови каменови?‘ ⁷ одговорићете им: ‚Река Јордан престала је да тече пред Ковчегом ГОСПОДЊЕГ савеза. Када је Ковчег ушао у Јордан, воде Јордана престале су да теку.‘ Нека ови каменови буду спомен за израелски народ довека.«

5 Угледајте се, дакле, на Бога као његова драга деца ² и живите у љубави, као што је и Христос волео нас и самога себе предао за нас као мирисан принос и жртву Богу.

³ Блуд и свака нечистота или похлепа нека се и не помињу међу вама – као што светима и доликује. ⁴ Нека не буде ни простота, ни лудорија, ни спрдњи, јер је све то неумесно, него радије – захваљивање. ⁵ Јер, ово знајте: ниједан блудник, ни нечист, ни похлепан – то јест идолопоклоник – нема наследства у Христовом и Божијем царству. ⁶ Нека вас нико не заварава празним речима, јер због тога Божији гнев долази на непокорне. ⁷ Немајте, дакле, с њима ништа.

⁸ Јер, некада сте били тама, а сада сте светлост у Господу. Живите као деца светлости – ⁹ јер, плод светлости је у свакој доброти, праведности и истини – ¹⁰ просуђујући шта је Господу мило. ¹¹ Немајте удела у јаловим делима таме, него их радије разобличавајте. ¹² Јер, срамно је чак и говорити о оном што они потајно чине. ¹³ Све што се светлошћу разобличи, излази на видело, ¹⁴ јер на светлости све излази на видело. Зато се каже:

¹⁵ Пазите, дакле, како живите – не као немудри, него као мудри. ¹⁶ Паметно користите^[a] време, јер су дани зли. ¹⁷ Зато не будите неразумни, него схватите шта је Божија воља. ¹⁸ И не опијајте се вином – у њему је раскалашност – него се пуните Духом. ¹⁹ Један другом говорите у псалмима, хвалоспевима и духовним песмама. Певајте и појте Господу у свом срцу ²⁰ и увек за све захваљујте Богу и Оцу у име нашега Господа Исуса Христа.

Излечење слепог од рођења

9 Док је пролазио онуда, угледа човека слепог од рођења.

² »Раби«, упиташе га његови ученици, »ко је згрешио, овај човек или његови родитељи, па се родио слеп?«

³ »Није згрешио ни он, а ни његови родитељи«, рече Исус, »него је то зато да се на њему покажу Божија дела. ⁴ Док је дан, треба да чиним дела Онога који ме је послао. Долази ноћ, када нико не може да ради. ⁵ Док сам на свету, светлост сам света.«

⁶ Када је то рекао, пљуну на земљу и од пљувачке направи блато, па слепоме блатом премаза очи.

⁷ »Иди«, рече му, »умиј се у језерцу Силоаму« – што значи »Послан«.

И човек оде, уми се, па се врати гледајући.

⁸ А његови суседи и они који су га раније виђали као просјака упиташе: »Зар ово није онај који је седео и просио?«

⁹ Једни рекоше: »Он је«, а други: »Није, само личи на њега.«

А он рече: »Ја сам.«

¹⁰ »Па како су ти се отвориле очи?« упиташе га.

¹¹ »Човек који се зове Исус направио је блато и њиме ми премазао очи«, одговори им он, »и рекао ми: ‚Иди на Силоам и умиј се.‘ И ја сам отишао, па кад сам се умио, прогледах.«

¹² »Где је он?« упиташе га.

А он рече: »Не знам.«

Духовно слепило

³⁵ Исус је чуо да су га избацили, па га нађе и упита: »Верујеш ли у Сина човечијега?«

³⁶ »А ко је он, господару«, рече овај, »да поверујем у њега.«

³⁷ »Видео си га«, рече му Исус. »Он је онај који с тобом разговара.«

³⁸ »Верујем, Господе«, рече он и поклони му се.