Book of Common Prayer
Псалам Давидов.
24 Господу припада земља и све што је на њој,
свет и сви који живе на њему.
2 Јер он га је утемељио на морима,
на водама га основао.
3 Ко ће да се успне на гору Господњу?
Ко ће да стане на свето место његово?
4 Онај коме су руке недужне,
човек који има срце без мане,
чија душа не следи испразност,
и који се не заклиње лажно.
5 Он ће пожњети благослов од Господа,
и праведност од Бога, свог Спаситеља.
6 Такав је нараштај оних који га траже,
који траже лице твоје, Боже Јаковљев. Села
7 Дигните, о, врата, своје надвратнике,
дигните се, двери вечне,
да уђе Цар славе.
8 Ко је тај Цар славе?
Господ јак и јуначан,
Господ силан у боју.
9 Дигните, о, врата, своје надвратнике,
дигните се, двери вечне,
да уђе Цар славе.
10 Ко је тај Цар славе?
Господ над војскама,
он је тај Цар славе. Села
Псалам Давидов.
29 Дајте славу Господу, синови Божији,
дајте Господу славу и силу,
2 дајте Господу славу имена његовог,
клањајте се Господу у величанству светиње његове.
3 Глас је Господњи над водама,
он то тутњи, он, Бог славе,
он, Господ, над многим водама.
4 Глас је Господњи силан,
глас је Господњи величанствен.
5 Глас Господњи ломи кедрове,
Господ ломи кедрове ливанске.
6 Од њега поскакују као теле,
а Ливан и Сирјон[a] као биволче.
7 Глас Господњи сипа муње огњене,
8 глас Господњи потреса пустињу,
тресе Господ пустињу кадиску.
9 Од гласа Господњег кошуте се младе,
шумама он скида кору са стабала,
а у Дому његовом сви говоре „Слава!“
10 Господ столује над потопом,
Господ столује као Цар довека.
11 Господ даје силу свом народу,
Господ миром благосиља свој народ.
Хоровођи, „Радосница“. Псалам Давидов.
8 О, Господе, наш Боже,
како је узвишено име твоје по свој земљи!
Ти си хвалу себи
дао на небесима.
2 Са усана деце и дојенчади,
ти си себи моћ подигао
ради својих непријатеља;
да ућуткаш душманина и осветника.
3 Кад погледам твоја небеса,
које твоји прсти начинише,
месец и звезде које ти постави…
4 Шта је човек да га се сећаш,
шта ли син човечији да бринеш за њега?
5 Ти си га мало мањим од Бога учинио,
славом и чашћу њега си овенчао,
6 дела руку својих у власт си му дао,
њему под ноге све си покорио:
7 све овце и говеда,
и звериње пољско,
8 птице небеске, и рибе морске,
што пливају морским стазама.
9 О, Господе, наш Боже,
како је узвишено име твоје по свој земљи!
Хоровођи. Радосница потомака Корејевих. Псалам.
84 О, Господе над војскама,
дивно ли је боравиште твоје!
2 Чезне ми и копни душа
за двориштем Господњим!
Срце ми и тело кличу живом Богу!
3 Крај твојих жртвеника –
о, Господе над војскама,
Царе мој и Боже мој –
птица дом свој нађе
и ластавица гнездо своје,
у које птиће своје стави.
4 Како су блажени они што бораве у твом Дому,
они што те славе без престанка. Села
5 Како је блажен човек коме је у теби снага,
онај чије срце жели к теби да путује.
6 Они што пролазе сузном долином
чине је извором,
благослове јој рана киша носи.
7 Путују, и све су силнији,
док се свако не покаже Богу на Сиону.
8 О, Господе, Боже над војскама, чуј молитву моју!
Пригни ухо, о, Јаковљев Боже!
9 Штит наш погледај, о, Боже,
и запази лице свог помазаника.
10 Јер бољи је и један дан у твојим двориштима
него хиљаду других;
боље и да стојим на прагу Дома Бога мога,
него да боравим у шаторима злога.
11 Јер Господ Бог је и сунце и штит,
Господ даје и наклоност и част.
Не узима добро беспрекорним људима.
12 О, Господе над војскама,
благо сваком ко се у тебе поузда!
8 Тада су зачули корак Господа Бога, који је шетао вртом при дневном поветарцу, па су се сакрили међу дрвећем у врту.
9 Господ Бог позва човека: „Где си!“
10 „Чуо сам твој корак у врту, али сам се уплашио зато што сам го, па сам се сакрио“ – одазва се човек.
11 „Ко ти је рекао да си го? – упита га Бог. Зар си јео плод са дрвета с којег сам ти забранио да једеш?“
12 „Жена коју си ти дао да буде са мном ми је дала плод са дрвета, па сам јео“ – одговори човек.
13 „Шта си то учинила?“ – упита Господ Бог жену.
„Змија ме је преварила, па сам јела“ – одговори жена.
14 Тада Господ Бог рече змији: „Кад си то учинила,
проклета буди међу свим животињама
и свим дивљим зверима.
На свом трбуху ћеш пузати
и јести прах целог свог века!“
15 Ево, замећем непријатељство између тебе и жене;
између твог потомства и њеног потомства:
Оно ће ти главу сатирати,
а ти ћеш му пету уједати.
Жена и црвена Аждаја
12 Појави се велики знак на небу: жена одевена у сунце; месец је био под њеним ногама, а на њеној глави био је венац од дванаест звезда. 2 Била је трудна и викала од порођајних болова и мука.
3 Затим се појави други знак на небу: огромна црвена Аждаја са седам глава и десет рогова, и са седам круна на својим главама. 4 Својим репом она повуче трећину звезда са неба и баци их на земљу. Затим стаде пред жену која је требало да роди, да прождере њено дете – кад роди. 5 Жена је родила мушко дете, које ће владати свим народима гвозденом палицом. Али дете би узето к Богу и његовом престолу. 6 Жена побегне у пустињу, у склониште које је Бог припремио за њу, да се брину за њу хиљаду две стотине шездесет дана.
7 Онда настане рат на небу: Михаило са својим анђелима зарати против Аждаје. Аждаја са својим анђелима ступи у рат, 8 али су били поражени, те им више није било места на небесима. 9 Велика Аждаја је била збачена са неба. Он је она Стара змија, која се зове „Ђаво“ и „Сатана“, која доводи у заблуду сав свет. И Аждаја и њени анђели с њом били су бачени на земљу. 10 Затим сам чуо снажан глас на небу како говори:
„Сад је наступило спасење, сила и Царство нашега Бога
и власт његовог Христа!
Јер збачен је оптужитељ наше браће,
који их оптужује пред нашим Богом дан и ноћ.
16 Јер Бог је тако заволео свет, да је свог јединорођеног Сина дао, да ко год поверује у њега, не пропадне, него да има вечни живот. 17 Бог, наиме, није послао Сина да суди свету, него да се свет спасе његовим посредством. 18 Ко верује у њега, томе се не суди; а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединороднога Сина Божијег. 19 Бог суди овако: светлост је дошла на свет, али људи више заволеше таму него светлост, јер су њихова дела зла. 20 Ко чини што не ваља, мрзи светлост и не излази на светлост, да се не открију његова дела. 21 Ко чини што је по истини, долази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у послушности према Богу.[a]“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.