Book of Common Prayer
Псалам Асафов.
1 Бог над боговима, ГОСПОД, говори
и зове земљу од места изласка сунца
до места заласка његовог.
2 Бог сија са Сиона, града лепоте савршене.
3 Бог наш долази и не ћути.
Пред њим огањ прождире,
око њега олуја бесни.
4 Он небо и земљу зове
за сведоке док свом народу суди:
5 »Саберите к мени моје верне,
који су жртвом са мном склопили савез.«
6 Небеса објављују његову праведност,
јер сâм Бог је судија.
7 »Слушај, народе мој, ја ћу говорити,
Израеле, против тебе ћу сведочити:
Ја сам Бог, твој Бог.
8 Не прекоревам те због твојих жртава
– твоје паљенице стално су преда мном.
9 Не треба ми јунац из твоје куће
ни јарци из твојих торова,
10 јер моја је свака шумска животиња,
стока на хиљаду планина.
11 Знам сваку горску птицу,
моје је све што се у пољу миче.
12 Да огладним, не бих ти рекао,
јер свет је мој и све што је у њему.
13 Зар ја једем месо бикова
или крв јараца пијем?
14 Принеси Богу жртву захвалницу,
изврши завете дате Свевишњему,
15 па кад ме призовеш у дан невоље,
избавићу те, и ти ћеш ме славити.«
16 А опакоме Бог каже:
»С којим правом моје уредбе препричаваш
и мој Савез узимаш у уста
17 кад мрзиш поуку
и моје речи бацаш за леђа?
18 Кад видиш крадљивца,
одмах му се умиљаваш.
Прељубницима ласкаш.
19 Устима шириш зло,
језиком везеш преваре.
20 Седиш и против брата говориш,
сина своје мајке клевећеш.
21 То си чинио, а ја сам ћутао,
па си мислио да сам баш као ти.
Али ја ћу те укорити
и све ово изложити пред твојим очима.
22 »Схватите то, ви који заборављате Бога,
иначе ћу вас раскомадати,
а никог неће бити да вас избави.
23 Ко приноси жртву захвалницу, тај ме слави,
а ко је одлучио да крене правим путем,
њему ћу Божије спасење показати.«
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам. Када је Саул послао људе да мотре на Давидову кућу и убију га.
1 Избави ме од мојих непријатеља, Боже,
заштити ме од оних који се на мене дижу.
2 Избави ме од зликоваца
и спаси од крволокâ,
3 јер ено их вребају на мене!
Силници се удружише против мене, ГОСПОДЕ,
иако никакав преступ ни грех нисам починио.
4 Ништа не скривих,
а они трче да се спреме за напад.
Пробуди се!
Прискочи ми у помоћ и сам се увери!
5 Прени се, ГОСПОДЕ над војскама, Боже Израелов,
да казниш све народе.
Немај милости према опаким издајницима. Села
6 Свако вече се враћају,
режећи као пси,
и круже градом.
7 Види шта им бљују уста,
на уснама им мачеви.
»Ко нас чује?« говоре.
8 А ти им се смејеш, ГОСПОДЕ,
свим народима се ругаш.
9 Снаго моја, тебе ишчекујем,
јер ти си, Боже, моје утврђење високо.
10 Бог мој милостиви ићи ће преда мном,
Бог ће ми дати да ликујем над душманима.
11 Немој само да их побијеш,
да мој народ не заборави шта је било.
Својом их силом распрши,
па их обори, Господе, Штите наш.
12 Због греха њихових уста,
због речи њихових усана,
нека буду ухваћени у својој охолости.
Због клетви и лажи које говоре
13 у срџби их докрајчи.
Докрајчи их, да их више не буде,
да се зна да Бог влада у Јакову
и до крајева земље.
14 Свако вече се враћају,
режећи као пси,
и круже градом.
15 Лутају унаоколо тражећи шта ће да једу
и завијају ако се не насите.
16 А ја ћу сваког јутра певати о твојој снази,
радосно певати о твојој љубави.
Јер, ти си моје утврђење високо,
моје уточиште у време невоље.
17 Снаго моја, теби хвалоспев певам.
Ти си, Боже, моје утврђење високо,
мој милостиви Бог.
Хоровођи. По напеву »Љиљан Сведочанства«. Михтам Давидов. За поуку. Када се борио против Арам-Нахарајима и Арам-Цове и када се Јоав вратио и убио дванаест хиљада Едомаца у Долини соли.
1 Одбацио си нас, Боже,
пробио нам бојне редове;
разгневио си се.
Сада нас врати.
2 Затресао си земљу и расцепио је.
Зацели јој пукотине од силног потреса.
3 Ударио си свој народ тешком невољом,
напио нас вином од ког се посрће.
4 А онима који те се боје
заставу си дигао да се ван домета лука склоне, Села
5 да се избаве они које волиш.
Спаси својом десницом и услиши ме.
6 Бог рече у свом светилишту:
»Победићу и Сихем разделити,
долину Сукот размерити.
7 Гилад је мој и Манасија је мој,
Ефрем ми је шлем, Јуда моје жезло.
8 Моав ми је суд за прање,
на Едом ћу бацити сандалу,
над Филистејом победнички поклич испуштам.«
9 Ко ће ме спровести до града утврђеног?
Ко ће ме довести до Едома?
10 Зар нећеш ти, Боже,
ти који нас одбаци,
ти, Боже, који више не излазиш у бој
с нашим војскама?
11 Помози нам против душмана,
јер ништавна је људска помоћ.
12 С Богом ћемо чинити силна дела
и он ће згазити наше душмане.
1 ГОСПОД царује у величанство обучен,
ГОСПОД се обукао и наоружао силом.
Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.
2 Твој престо чврсто стоји од искона,
ти си од вечности.
3 Реке дижу, ГОСПОДЕ,
реке дижу свој глас,
реке своје хучеће таласе дижу.
4 Силнији од хучања многих вода,
силнији од морских таласа,
силан је ГОСПОД на небесима.
5 Твоји прописи докраја су поуздани,
светост довека краси твој Дом, ГОСПОДЕ.
(1. Лет 16,23-33)
1 Певајте ГОСПОДУ нову песму!
Певај ГОСПОДУ, сва земљо!
2 Певајте ГОСПОДУ, Име му благосиљајте!
Из дана у дан његово спасење објављујте!
3 О његовој слави причајте међу незнабошцима,
о чудима његовим међу свим народима.
4 Јер, велик је ГОСПОД и хвале предостојан,
бојати га се треба више од свих богова.
5 Јер, ништавни су сви богови народâ,
а ГОСПОД је небеса начинио.
6 Пред њим су сјај и величанство,
сила и лепота у његовом су светилишту.
7 Дајте ГОСПОДУ, породице народâ,
дајте ГОСПОДУ славу и силу.
8 Дајте ГОСПОДУ славу достојну његовог Имена.
Дар донесите и у његова дворишта уђите,
9 поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.
Дрхти пред њим, сва земљо!
10 Говорите међу незнабошцима: »ГОСПОД царује!«
Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.
Он ће народима судити правично.
11 Нека се радују небеса,
нека кличе земља,
нека грми море и све што је у њему,
12 нека се радују поља и све на њима.
Тада ће све шумско дрвеће клицати
13 пред ГОСПОДОМ, јер он долази,
он долази да суди земљи.
Судиће свету у праведности
и народима у својој верности.
Илија и царев службеник
18 После много времена, треће године, реч ГОСПОДЊА дође Илији: »Иди и појави се пред Ахавом, а ја ћу послати кишу на земљу.«
2 И Илија оде да се појави пред Ахавом.
Глад у Самарији била је страшна, 3 па Ахав позва Авдију, управитеља палате. А Авдија се силно бојао ГОСПОДА. 4 Када је Језавеља убијала ГОСПОДЊЕ пророке, Авдија је узео стотину пророка и сакрио их у две пећине, по педесет у сваку, и снабдевао их храном и водом.
5 Ахав рече Авдији: »Хајде да обиђемо све изворе и потоке у земљи. Можда нађемо траве да сачувамо у животу коње и мазге, да не морамо да убијемо ниједну од наших животиња.«
6 Онда поделише земљу коју ће претражити, па Ахав оде на једну страну, а Авдија на другу.
7 Док је Авдија ишао путем, ето му Илије у сусрет.
Авдија га препозна, паде ничице и рече: »Јеси ли то ти, господару Илија?«
8 »Јесам«, одврати Илија. »Иди и реци свом господару: ‚Ево Илије.‘«
9 »Шта сам то згрешио«, упита Авдија, »да мене, свог слугу, предајеш у руке Ахаву, да ме погуби? 10 Живога ми ГОСПОДА, твога Бога, нема народа ни царства куда мој господар није послао некога да те тражи. И кад год је неки народ или царство јавило да ниси тамо, терао их је да се закуну да те нису нашли. 11 А ти ми сад кажеш да идем свом господару и да му кажем: ‚Ево Илије.‘ 12 Откуд знам куда Дух ГОСПОДЊИ може да те однесе кад ја одем. Ако одем и кажем то Ахаву, а он те не нађе, убиће ме. А ја, твој слуга, бојим се ГОСПОДА од своје младости. 13 Зар ниси чуо, господару, шта сам учинио кад је Језавеља убијала ГОСПОДЊЕ пророке? Стотину њих сам сакрио у две пећине, по педесет у сваку, и снабдевао их храном и водом. 14 А ти ми сад кажеш да идем свом господару и да му кажем: ‚Ево Илије.‘ Убиће ме!«
15 Илија рече: »Живога ми ГОСПОДА над војскама, коме служим, колико данас ћу се појавити пред Ахавом.«
Илија и Ваалови пророци
16 Авдија оде Ахаву и рече му за Илију, па Ахав пође Илији у сусрет.
17 Када је угледао Илију, рече му: »Јеси ли то ти, изазивачу невоља у Израелу?«
18 »Не изазивам ја невоље у Израелу«, одговори Илија, »него ти и твоја породица. Одбацили сте ГОСПОДЊЕ заповести и пошли за Ваалима. 19 Него, сада позови сав Израел да се окупи преда мном на гори Кармел, а доведи и четири стотине педесет Ваалових пророка и четири стотине Ашериних пророка, који једу за Језавељином трпезом.«
Хришћани светле као звезде у свемиру
12 Зато, драги моји, као што сте увек били послушни – не само док сам био присутан него још и више сада кад сам одсутан – са страхом и трепетом радите на свом спасењу. 13 Јер, Бог је тај који у вама делује и да желите и да чините оно што је по његовој вољи.
14 Све чините без гунђања и препирања, 15 да будете беспрекорни и чисти, Божија деца без мане усред поквареног и изопаченог нараштаја у коме светлите као звезде у свемиру, 16 држећи се Речи живота, мени на понос за Дан Христов – да нисам узалуд трчао и узалуд се трудио. 17 Али, ако се и као леваница изливам жртвујући се и служећи Богу ради ваше вере, радостан сам и радујем се са свима вама. 18 Тако и ви будите радосни и радујте се са мном.
Тимотеј и Епафродит
19 Надам се у Господу Исусу да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја орасположим када сазнам шта је с вама. 20 Немам, наиме, никог другог ко би му био једнак по души и ко би се тако искрено бринуо за вас. 21 Јер, сви траже своје, а не оно што је Исуса Христа. 22 А за њега знате да се доказао, јер је са мном, као син са оцем, служио еванђељу. 23 Дакле, њега ћу, надам се, послати чим видим шта ће бити са мном. 24 А уверен сам у Господу да ћу и сам ускоро доћи.
25 Сматрао сам да је потребно да вам назад пошаљем Епафродита – свога брата, сарадника и саборца, кога сте ми послали да се стара о мојим потребама – 26 пошто је чезнуо за свима вама и забринуо се што сте чули да је болестан. 27 А заиста је био готово на смрт болестан. Али Бог му се смиловао – и то не само њему него и мени, да ме не задеси жалост на жалост. 28 Стога ми је још више било стало да га пошаљем, да се опет обрадујете када га видите, а ја да будем мање жалостан. 29 Примите га, дакле, у Господу са сваком радошћу и поштујте такве као што је он. 30 Јер, он је готово умро за Христово дело, изложивши свој живот опасности да надокнади оно што ви нисте могли да ми пружите.
Бекство у Египат
13 Када су они отишли, Јосифу се у сну појави Господњи анђео и рече му: »Спреми се, узми дете и његову мајку и бежи у Египат. Тамо остани док ти не кажем, јер ће Ирод тражити дете да га убије.«
14 И Јосиф се спреми, па ноћу узе дете и његову мајку и крену у Египат, 15 где остаде све до Иродове смрти – да се испуни оно што је Господ рекао преко пророка:
»Из Египта позвах свога сина.«(A)
Покољ нејачи
16 Када је видео да су га мудраци преварили, Ирод се веома разбесне, па нареди да се у Витлејему и околини побију сва мушка деца од две године и млађа, према времену које је сазнао од мудраца. 17 Тада се испунило оно што је речено преко пророка Јеремије:
18 »У Рами се чује глас,
плач и кукњава велика.
Рахиља оплакује своју децу
и неће да се утеши,
јер их више нема.«(B)
Повратак из Египта
19 Када је Ирод умро, у Египту се Јосифу у сну појави Господњи анђео 20 и рече: »Спреми се, узми дете и његову мајку, па иди у Израел, јер су умрли они који су детету хтели да одузму живот.«
21 И Јосиф се спреми, узе дете и његову мајку и оде у Израел. 22 Али, када је чуо да у Јудеји, место свога оца Ирода, влада Архелај, плашио се да онамо оде. Упозорен у сну, крену у галилејску област, 23 а када је стигао, настани се у граду који се зове Назарет. Тако се испунило оно што је речено преко пророка: »Зваће се Назарећанин.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International