Book of Common Prayer
Давидов Псалам.
101 О милости и о правди певам!
Ја теби, Господе, певам похвале.
2 Предаћу се путу беспрекорном!
Када ћеш ми доћи?
У честитости срца свога
живећу у свом дому.
3 Ствари гнусне
не стављам пред очи своје;
отпадничке ствари мрзим,
на њих не пристајем!
4 Ништа немам с подлацима
и за зло нећу да знам.
5 Ко свог ближњег иза леђа оцрњује,
ја тога сатирем;
ко је пркосног погледа и надменог срца,
ја тога не трпим.
6 Моје су очи на вернима у земљи
да би са мном боравили;
нек ми служи онај
који иде путем беспрекорним.
7 У мом дому места
нема за препредењака,
пред очима мојим лажов
потрајати неће.
8 Из јутра у јутро сатирем
све неверне из земље,
све злотворе истребљујем
из Господњег града.
Хоровођи. Псалам Давидов.
109 О, Боже слављења мојега,
немој да заћутиш!
2 Ено, уста злобна и уста пакосна
на мене су разјапљена;
клевећу ме језиком лажљивим.
3 Окружили су ме речима мржње,
без разлога напали ме.
4 Тужбама ми узвраћају љубав,
али ја се предајем молитви.
5 На добро ми узвраћају злобом
и мржњу ми враћају за љубав.
6 Против таквог постави зликовца,
тужитеља, нек му стоји с десна!
7 Када му се суди, кривац нека буде;
нека му се и молитва у грех преокрене!
8 Нек му дани буду малобројни,
нека се његова служба да̂ другоме.
9 Нек му деца сирочад постану
и жена му удовица!
10 Нека му се деца потуцају, нека просе;
нека моле када оду из својих руина!
11 Нек му плени зајмодавац све што је његово,
нека му туђинац имање опљачка!
12 Немао никога да му се смилује,
сирочад му немала никога који би их пожалио!
13 Нека му се семе затре,
име им се избрисало у колену другом!
14 Нек се памте кривице његових предака пред Господом,
грех мајке његове нек се не избрише!
15 Нека буду трајно пред Господом,
а он са земље нек им збрише спомен!
16 Јер се није сетио милост да искаже,
већ је кињио сиромаха, невољника,
убијао очајника.
17 Волео је клетву,
па нека га стигне;
благослов му није био мио,
па нека је далеко од њега.
18 Ко оделом у клетву се облачио,
па нек се она као вода у њега улије
и као уље у његове кости.
19 Нек му она буде ко огртач у кога се замотава,
као појас који стално опасује!
20 Нека тако Господ плати мојим тужитељима
и онима што о мени говоре злобно!
21 А ти, о, Господе Боже,
чини са мном како доликује твом имену;
избави ме јер је милост твоја добра.
22 Ево, и сиромах и невољник ја сам,
прободено срце је у мени.
23 Бледим као сенка издужена,
одуван сам ко скакавац.
24 Од поста ми колена клецају;
тело ми је мршаво, без сала.
25 Постао сам ругло за њих,
одмахују главом кад ме виде.
26 О, Господе, помози ми!
Спаси мене, о, мој Боже, по милости својој!
27 Нека знају људи да је ово рука твоја;
да си то ти, о, Господе, учинио.
28 Они нека куну а ти благосиљај;
а када се дигну нека се застиде,
а твој ће се слуга радовати.
29 Нека се тужитељи моји у бруку обуку,
срамотом својом нека се покрију ко плаштом.
30 Хвалићу Господа на сав глас!
Славићу га усред мноштва;
ע Ајин
121 Ја поступам право и праведно,
тлачитељима мојим не остављај мене!
122 Буди јамац за добро свом слузи,
да ме горди не би тлачили.
123 Очи су ми усахнуле за твојим спасењем
и за речју праведности твоје.
124 Твоме слузи ти учини по милости својој,
поучи ме уредбама својим.
125 Твој сам слуга, просветљење дај ми
па да твоје прописе разумем.
126 Јесте време да делује Господ,
твој су Закон прекршили!
127 Зато више волим заповести твоје
него злато, више него суво злато.
128 Зато одобравам одредбе твоје, сваку и о свему,
и презирем сваку стазу лажи.
פ Пе
129 Чудесни су твоји прописи,
зато их се душа моја придржава.
130 Објашњење твојих речи просветљује,
промућурност даје лаковернима.
131 Зинуо сам, дахћем,
јер сам жељан заповести твојих.
132 На мене се осврни, смилуј ми се,
ко што често чиниш оним што ти име воле.
133 Речју својом кораке ми води,
не дај било којем греху да нада мном влада.
134 Откупи ме од тлачитеља људи
да одредби твојих могу да се држим.
135 Нек слугу твога обасја лице твоје,
уредбама својим поучи ме!
136 Потоци суза из мојих очију теку
јер се Закона твога не држе људи.
צ Цаде
137 О, Господе, ти праведан јеси
и пресуде твоје исправне су!
138 Прописи твоји што си заповедио,
праведни су и сасвим су верни.
139 Ревност моја изједа ме
јер душмани су моји твоје речи заборавили.
140 Твоја реч је сасвим проверена
и воли је слуга твој!
141 Незнатан сам и омрзнут ја сам,
одредбе ти не дам забораву.
142 Правда твоја је правда довека
и истина твој је Закон.
143 Снашли су ме невоља и мука,
али уживам у заповестима твојим.
144 Прописи твоји довека су праведни,
да жив будем подари ми разум.
2 Прошло је много времена – двадесет година – од дана кад је Ковчег остао у Киријат-Јариму. Читав је дом Израиљев чезнуо за Господом.
3 Самуило рече свем дому Израиљевом: „Ако се свим својим срцем враћате Господу, уклоните из своје средине стране богове и Аштарте. Усмерите своје срце ка Господу и служите једино њему, па ће вас избавити из руку Филистејаца.“ 4 Тада су Израиљци уклонили Вале и Аштарте те су служили једино Господу.
5 Самуило рече: „Окупите сав Израиљ у Миспи да се помолим Господу за вас.“ 6 Они се окупише у Миспи. Тамо су извлачили воду и изливали је пред Господом. Тог су дана постили и исповедали: „Згрешили смо Господу.“ А Самуило је био судија Израиљцима у Миспи.
7 Филистејци су дочули да су се Израиљци окупили у Миспи. Тада су се подигли кнезови филистејски да нападну Израиљ. Кад су то чули Израиљци уплашили су се Филистејаца. 8 Израиљци рекоше Самуилу: „Не престај вапити за нас Господу да нас избави из руку Филистејаца.“ 9 Самуило узе једно јагње одојче и принесе га као свеспалницу Господу. Потом је Самуило завапио Господу за Израиља, и Господ га је услишио.
10 Док је Самуило приносио жртву свеспалницу, Филистејци су се приближили да нападну Израиља. Али Господ загрме јаком грмљавином у тај дан против Филистејаца и смете их, тако да су били потучени од Израиља. 11 Израиљци су изашли из Миспе и дали се у потеру за Филистејцима тукући их све до испод Вет-Хара.
12 Тада је Самуило узео један камен и поставио га између Миспе и Сена и назвао га Евен Езер[a] рекавши: „Довде нам Господ поможе.“
13 Тако су Филистејци били понижени, те нису више упадали на израиљску земљу. Рука је Господња притискала Филистејце целог Самуиловог века. 14 Израиљ је повратио градове од Акарона до Гата, које су му Филистејци узели. Израиљ је, такође, ослободио и њихово подручје из руку Филистејаца. Између Аморејаца и Израиља владао је мир.
15 Самуило је био судија Израиљу целог свог живота. 16 Он је сваке године обилазио Ветиљ, Миспу и Галгал и деловао као судија над Израиљем у свим тим местима. 17 Потом би се враћао у Раму, јер му је тамо била кућа. И тамо је био судија над Израиљем. А тамо је подигао и жртвеник Господу.
Избор седморице ђакона
6 Тих дана, када је број ученика растао, Јевреји који су говорили грчки почели су да се жале на домаће Јевреје, јер су њихове удовице биле занемариване приликом свакодневне поделе хране. 2 Зато су Дванаесторица сазвала сабор ученика и рекла: „Не би било у реду да ми занемаримо службу проповедања речи Божије, да бисмо се бавили расподелом хране. 3 Зато, браћо, одаберите међу собом седморицу осведочених људи, пуних Духа и мудрости. Њих ћемо поставити да врше ову службу, 4 а ми ћемо се посветити молитви и служби проповедања.“
5 Овај предлог се свидео свима окупљенима, па су изабрали Стефана, човека пуног вере и Духа Светога, затим Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу из Антиохије, који се био обратио на јудејску веру. 6 Ове су довели пред апостоле који су се помолили и положили на њих руке.
7 Божија реч се ширила, а број ученика у Јерусалиму се веома умножио. Међу њима је био и знатан број јудејских свештеника који су прихватили веру.
Стефан пред Већем
8 А Стефан је, испуњен Божијом милошћу и силом, чинио велика чуда и знаке међу народом. 9 Међутим, дошли су неки из такозване Синагоге либертинаца – Јевреји из Кирине, Александрије, те неки из Киликије и Мале Азије, и упустили се у расправу са Стефаном.
10 Ипак, нису могли да се супротставе његовој мудрости, јер га је Дух потицао да говори.
11 Због тога су подговорили неке људе да изјаве: „Чули смо да је Стефан погрдно говорио против Мојсија и Бога.“
12 Побунили су и народ, старешине и зналце Светог писма, па су му пришли, ухватили га и извели пред Велико веће. 13 Ту су довели лажне сведоке који су говорили: „Овај човек не престаје да говори против храма и Закона. 14 Чули смо, наиме, да је рекао да ће Исус Назарећанин разорити овај храм и изменити обичаје које нам је Мојсије предао.“
15 Сви који су седели у Великом већу су упрли поглед у Стефана и приметили да му је лице као лице анђела.
Исус и ученици на последњој вечери
14 Кад је дошло време, Исус заузе своје место за столом, а тако и апостоли. 15 Тада им је рекао: „Силно сам желео да једем са вама ову пасхалну вечеру пре мог страдања. 16 Кажем вам да је нећу више јести док се не оствари у Царству Божијем.“
17 Затим је узео чашу, захвалио Богу, и рекао: „Узмите је и пијте из ње редом. 18 Кажем вам да од сада нећу више пити вина од рода лозе, док не дође Царство Божије.“
19 Потом је узео хлеб, захвалио Богу, преломио га, те дао ученицима, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“
20 Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви која се пролива за вас. 21 Али, гле, рука мог издајника са мном је за трпезом. 22 Наиме, Син Човечији иде у смрт како је Бог одредио, али тешко оном човеку који га издаје!“ 23 Тада ученици почеше да питају један другог ко би од њих могао да учини тако нешто.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.