Book of Common Prayer
За хоровођу. Псалам Давидов.
41 Благо оном који мисли на сиромаха,
Господ га избавља у дан невоље.
2 Господ га чува и држи у животу,
он ће га благословити у земљи,
неће га изручити жељи душмана његових.
3 Господ ће га крепити на постељи боли;
ти ћеш га од болести опоравити на лежају.
4 Рекох: „Господе, смилуј ми се,
исцели ми душу, јер сам ти згрешио.“
5 Непријатељи злурадо говоре о мени:
„Када ће умрети? Када ће му се име затрти?“
6 Кад ми ко у посету дође, говори којешта,
а у срцу скупља пакост;
кад изађе онда јавно каже.
7 Заједно против мене шапућу сви што ме мрзе,
несрећу ми предвиђају:
8 „Кобна га је болест ударила;
легао је и дићи се више неће.“
9 Па и ближњи мој коме сам веровао,
онај који са мном једе, окрену се против мене.
10 А ти, Господе, смилуј ми се,
подигни ме, да им вратим мило за драго.
11 По овоме знам да сам ти угодан,
јер мој непријатељ не ликује нада мном.
12 У моме ме поштењу подржи,
пред своје ме лице постави довека.
13 Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
од века и до века. Амин. Амин.
Хоровођи. Давидова поучна песма, када је Доик Едомац дошао и дојавио Саулу, рекавши му: „Давид је отишао у Ахимелекову кућу.“
52 Што се хвалиш злобом, силниче?
Милост је Божија од јутра до сутра.
2 Разарања ти смишља језик
попут бритве оштар,
о, превртљивче!
3 Ти зло волиш више него добро,
и лаж више него право да говориш. Села
4 Ти волиш све речи прождрљиве,
о, језиче обмањиви!
5 Али тебе ће Бог довека оборити;
зграбиће те, од шатора отргнути;
из земље живих ишчупаће те. Села
6 И видеће то праведници и бојаће се,
па ће му се смејати:
7 „Гле човека што Бога није узео за тврђаву,
рушитеља силног,
што се поуздао у обиље свога блага!“
8 А ја сам као зелена маслина
у Дому Божијем;
у милост се Божију уздам
од века до века.
9 Хвалићу те у веке векова
за дела твоја;
надаћу се имену твоме
јер је добро пред твојим вернима.
За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.
44 О, Боже, својим смо ушима чули,
наши нам преци рекоше,
за дело које ти учини у дане њихове,
у дане прадавне.
2 Својом си руком изгнао народе, а њих посадио,
пуке си разбио, а њих умножио.
3 Нису они земљу мачем освојили,
нити их је рука њихова избавила,
него твоја рука десница,
и светло твога лица, јер си их заволео.
4 Ти си мој цар, Боже!
Нареди, и Јаков ће бити спасен.
5 С тобом пробадамо душмане своје,
у име твоје газимо непријатеље своје.
6 Јер ја се не уздам у лук свој,
мач мој мене не спасава.
7 Јер ти нас избави од наших душмана,
ти осрамоти наше мрзитеље.
8 Богом смо се хвалили поваздан,
име твоје славили поваздан.
9 Но, ти си нас одбацио и понизио,
и не идеш у бој с војском нашом.
10 Чиниш да се повлачимо пред душманином,
да нас пљачкају наши мрзитељи.
11 Изручио си нас као овце за клање,
расејао нас међу народе.
12 Продао си свој народ у бесцење,
а од продаје се ниси обогатио.
13 Учинио си нас руглом нашим суседима,
на подсмех смо и ругање онима око нас.
14 Учинио си нас ругалицом међу народима,
машу главом народи над нама.
15 Срамота је моја стално преда мном,
стид ми је лице покрио
16 од гласа ругача и подсмевача,
пред душманином, осветником.
17 Све нас то снађе, ал’ нисмо те заборавили,
а ни савез твој нисмо изневерили.
18 Срце нам се није одвратило,
нити су нам стопе с твог пута скренуле,
19 кад си нас разбио у крају шакалском,
и у смртну нас таму завио.
20 Ако заборавимо име Бога нашега,
и раширимо руке према туђем богу,
21 неће ли Бог то открити,
кад познаје тајне срца?
22 Јер због тебе нас убијају свагда,
сматрају нас овцама за клање.
23 Пробуди се, зашто спаваш, Господе?
Устани, не одбацуј нас довека!
24 Зашто кријеш своје лице?
Зашто заборављаш муку и потлаченост нашу?
25 Јер душа наша лежи у прашини,
стомак нам се прилепио уз земљу.
26 Устани, помози нам,
откупи нас због милости своје!
1 Од Павла, апостола Христа Исуса по Божијој вољи, и брата Тимотеја, 2 светој и верној браћи у Христу у Колосима: милост вам и мир од Бога, Оца нашега.
Павле захваљује Богу за Колошане
3 Увек захваљујемо Богу, Оцу нашега Господа Исуса Христа, кад год се молимо за вас. 4 Јер чули смо о вашој вери у Христа Исуса, и о љубави коју имате према свим светима, 5 због наде која вас очекује на небесима. О овој нади сте чули раније када вам је објављена порука о истини, Радосна вест. 6 Та вест доноси род и узраста међу свим људима до којих долази, као што је дошла и до вас, од дана кад сте чули и разумели истину о Божијој милости, 7 коју сте научили од Епафраса, нашег вољеног сарадника. Он је верни слуга Христов који ради за нашу добробит. 8 Он нас је и обавестио о вашој љубави у Духу.
9 Зато ми, од дана кад смо то чули, не престајемо да се молимо за вас, тражећи од Бога да вас испуни познањем његове воље у свој мудрости и разумевању духовних ствари. 10 Тада ћете моћи да живите достојно Господа, и да му у свему угодите, рађајући сваку врсту добрих дела и растући у познању Бога. 11 Стога, нека вас Бог оснажи сваком снагом која долази од његове славне силе, да би све могли да издржите стрпљиво. С радошћу 12 захваљујте Оцу који вас је оспособио да учествујете у ономе што је Бог припремио за свете у Царству светлости. 13 Он нас је избавио из власти таме и преместио нас у Царство свога љубљеног Сина, 14 у коме имамо откупљење, опроштење греха.
Господар суботе
6 Једне суботе је Исус пролазио кроз житна поља. Његови ученици су тргали класје, трли га рукама и јели. 2 Тада неки фарисеји рекоше: „Зашто чините оно што не сме да се чини суботом?“
3 Исус им одговори: „Нисте ли читали шта је Давид учинио када је огладнео, он и његови пратиоци? 4 Он је ушао у Дом Божији, узео посвећене хлебове и јео их, а онда их је дао својим пратиоцима. Те хлебове нико не сме да једе осим свештеника̂.“ 5 Онда рече: „Син Човечији је Господар суботе.“
Исус исцељује у суботу
6 Једне суботе је ушао у синагогу и поучавао. Тамо је био неки човек коме је усахла десна рука. 7 А зналци Светог писма и фарисеји су мотрили на њега хоће ли лечити у суботу, да би нашли разлог да га оптуже. 8 Но, како је знао шта они мисле, рекао је човеку с усахлом руком: „Устани и стани на средину!“ Човек устане и стане.
9 Исус их онда упита: „Питам вас: да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити живот или га уништити?“
10 Погледавши их све наоколо, рече човеку: „Испружи своју руку!“ Он учини тако и рука му поново постаде здрава. 11 А они, ван себе од гнева, почеше да се договарају шта би могли да учине Исусу.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.